Nisu sve boginje iste i podjednako opasne

Najpoznatije vrste boginja su:

- Morbilli (Morbili) / male boginje - uzročnik oboljenja je virus morbila;
- Varičela (Varicella) / ovčije boginje - uzročnik je virus varičela- zoster;
- Rubeola (Rubella) / crvenka - uzročnik rubeole je virus rubeole

Navedene bolesti nisu iste, nemaju iste uzročnike a i tok bolesti i komplikacije su različiti.
U grupu boginja spada i Variola vera, velike ili crne boginje, teška, smrtonosna bolest, koja je iskorenjena vakcinacijom, a zadnji slučaj u svetu je zabeležen 1978. godine.
Varičela

Varičela ili ovčije boginje je česta zarazna bolest uglavnom kod dece predškolskog uzrasta. Karakteriše je osip po koži i svrab, povišena temperatura, gubitak apetita i malaksalost. Ovu bolest izaziva virus Varicella koji inficira kožu i nervni sistem, i trajno se zadržava u organizmu u nervnim ćelijama. Varičela se prenosi kapljičnim putem i direktnim kontaktom. Inkubacija traje oko 14 dana (od 7 do 28). Ospa je polimorfna i pojedinačna, a koža između promena nije izmenjena. To znači da se u istom momentu na koži mogu videti promene u različitim stadijumima evolucije. Ospa može biti izražena po licu, celom telu, ustima i genitalijama i praćena je svrabom.

Kod obolelih, posebno kod dece, se mogu javiti ozbiljne komplikacije: zapaljenje pluća (pneumonia), zapaljenje mozga (encefalitis) ili moždanih ovojnica (meningitis). Posle varičele virus ostaje u nervnim ćelijama i kasnije, u slučaju nekih akutnih bolesti ili smanjenja imuniteta, virus se može aktivirati i nastati bolest koja se naziva Herpes zoster. Promene na koži su slične kao kod varičele, ali s obzirom da se javljaju duž površinskih nerava, praćene su veoma intenzivnim bolom.Vakcinacija

Protiv varičele postoji vakcina koja se daje od 1995. godine, sasvim je bezbedna i efikasna i štiti u 95 do 99 odsto slučajeva. U Evropi se vakcina protiv varičele daje u desetak evropskih zemalja kao MMRV vakcina.

Što se tiče Srbije, ova vakcina je prvi put registrovana 2009. godine i nalazi se na listi preporučenih vakcina, a za određene kategorije se daje o trošku RFZO.

Po pravilniku, aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se:

- kod žena bez prethodno stečenog imuniteta koje planiraju trudnoću, jer virus varičele kod trudnica može izazvati ozbiljne malformacije ploda i pobačaj.

- kod dece u 6. razredu osnovne škole bez prethodno stečenog imuniteta;

Kod drugih osetljivih kategorija: pacijenata sa malignitetom, multiplom sklerozom, kod transplantiranih osoba, onih koji su u direktnom kontaktu sa obolelim, a imunitet im je ugrožen itd.

Vakcina protiv varičele se prima u dve doze u razmaku od šest nedelja. Vakcina se preporučuje deci pre polaska u vrtić jer se u tom uzrastu varičela najčešće javlja. Međutim, situacija sa vakcinacijom u Srbiji je prilično nejasna i neregulisana u smislu neobaveštenosti pacijenata ali i lekara o dostupnosti vakcine i tome ko ima prava da je dobije o trošku RFZO, a ko treba da je kupi. Inače je cena jedne doze vakcine 4-5 hiljada dinara i ne nalazi se lako u apotekama.

MMR vakcina, štiti od morbila i od rubele (crvenke) i parotitisa (zauške, Mumps).Rubeola je akutna kapljična zarazna bolest izazvana virusom rubeole, koja se karakteriše najčešće blagim opštim simptomima i karakterističnom sitnom crvenom ospom i najčešće prolazi bez komplikacija. Opasnost se javlja kod trudnica koje nisu prebolele ovu vrstu boginja ili koje nisu vakcinisane. Trudnice su izuzetno ugrožene ako dobiju rubeolu, jer ovaj virus može izazvati mutacije na plodu, naročito u prvom trimestru, pa može doći do spontanih pobačaja, ili se deca rađaju sa urođenim anomalijama. Upravo zbog teratogenog efekta na plod, imunizacija protiv rubeole je uvrštena u kalendar imunizacije. Parotitis/zauške ili mumps je akutna virusna zarazna bolest uzrokovana virusom mumpsa. Bolest počinje groznicom, bolovima u mišićima, glavoboljom i lošim opštim stanjem.

Nakon toga se javlja bolan otok jedne ili obe parotidne pljuvačne žlezde. Inkubacija traje obično 16 do 18 dana, a bolest obično 7 do 10 dana. Simptomi su često jači kod odraslih nego kod dece. Kod dece bolest protiče ili asimptomatski ili sa blagim simptomima. Komplikacije bolesti su: meningitis, pankreatitis, upala srčanih opni, trajno oštećenje sluha, upala jajnika ili testisa, što može dovesti do steriliteta. Orhitis se javlja kod 20-40% muškaraca posle puberteta, dok je kod dečaka izuzetno redak.

Obično nastaje 7 dana posle parotitisa, mada, kao i meningitis, može nastati i kasnije, ili može biti jedina manifestacija mumps infekcije. Klinički se manifestuje izraženim otokom testisa i crvenilom kože skrotuma, uz jake bolove. Bolest je praćena i povišenom temperaturom, mučninom i glavoboljom (Febris testicularis). Bol i otok se povlače posle 7 dana. Kao posledica parotitis infekcije može nastati sterilitet kod muškaraca.
Ove bolesti bi mogle da se spreče i iskorene kao što je i bilo planirano od strane SZO. Ali je za to potrebno da se vakciniše 95 odsto dece MMR vakcinom u dve doze i na globalnom nivou. Umesto toga Srbija se suočava sa borbom protiv mnogih zaraznih bolesti koje se, kao i ove, mogu sprečiti vakcinacijom.

dr Slavica Plavšić