Banke masovno ukidaju šaltere... I to nam još naplaćuju!

Ovo je scena od pre nekoliko dana iz jedne od finansijskih ustanova na našem tržištu. Očigledno, još jedna koja smanjuje broj ekspozitura, šaltera, radnika. I potvrda principa po kojima banke već uveliko funkcionišu: sav posao klijenti obavljaju sami, dok njihov kapital raste.Profit im je samo za pola godine lane bio za 40 odsto veći, nego u isto vreme prethodne.- Priča o digitalizaciji, besplatnom plaćanju računa iz svojih fotelja, bez čekanja u redu, bez gužvi, bez provizija, brzo se pokazala kao "mamac" sa sasvim drugačijom suštinom - kaže penzionerka Ljiljana P. - Sav posao obavljamo sami, ukucavamo račune, adrese, otvaramo aplikacije i elektronske naloge, radimo tuđ posao i sve to više nije besplatno. Ti bankari koji nam pritrčavaju da nas nauče kako da se osavremenimo i digitalizujemo, zapravo sebi pripremaju otkaz. A iz svega profitiraju samo banke. Njihov kapital raste uporedo sa smanjivanjem obima posla, broja radnika i filijala.

Uporedo sa konsolidacijom ovog tržišta, nestajanjem banaka, događa se i očigledno taktičko smanjivanje broja šaltera za takozvane jednostavne poslove uplate-isplate. Prema poslednjim podacima NBS, poredeći period od 2012, broj filijala je manji za oko 40 odsto, broj banaka za oko 35 procenata, a zaposlenih - za petinu. Zatvoreno je oko 850 filijala, a bez posla za deceniju ostalo je oko 6.000 zaposlenih. To je za bankare ušteda za oko 750.000 plata.

- Konkretno, poredeći period od 2012. godine broj filijala se smanjio sa 2.243, koliko ih je bilo u decembru 2012. godine, na 1.515 u decembru 2021, odnosno na 1.402, koliko ih je bilo u novembru 2022. - rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

Broj zaposlenih se na nivou bankarskog sektora od 2012. smanjio sa 28.394, iz decembra 2012, na 22.550 u decembru 2021, odnosno na 22.154 u novembru 2022. Iz NBS naglašavaju da treba imati u vidu da u Srbiji trenutno posluje 21 banka i da je za proteklih 10 godina sa tržišta nestalo 11 banaka. Dok je u decembru 2012. poslovalo njih 32, na kraju 2021, broj banaka se smanjio na 23, a od tada su pripajanjem i konsolidacijom otišle još dve.

- Imajući u vidu navedeno,+ može se reći da je promena broja poslovnica, kao i broja zaposlenih u određenoj meri posledica promena broja banaka, odnosno procesa konsolidacije - smatraju nadležni u NBS.Iako kanali komunikacije sa klijentima i način pružanja usluga zavise od poslovnih politika banaka, razvoj digitalnog i elektronskog bankarstva, predstavlja samo dopunu tradicionalnim vidovima komunikacije i postojećim uslugama u bankama. Kao i do sada, najveći broj banaka, izuzev onih koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja, i dalje će imati ekspoziture u kojima je moguće vršiti isplate i uplate, ali takođe i multifunkcionalne uređaje sa kojih je moguće podizati ili uplaćivati novac u dinarima, a neretko i u evrima, ističu u centralnoj banci.

Iz Udruženja banaka Srbije kažu da se poslovna mreža svake banke definiše u skladu sa zahtevima tržišta i svojih poslovnih politika.

- Ubrzani proces digitalizacije i korišćenje elektronskih servisa umnogome smanjio broj klijenata koji žele da dolaze u ekspozituru. Gotovinu mogu da podignu na bankomatima, da plaćaju platnim karticama, kju-ar kodom, IPS-om, mobilnim telefonom, e-benkingom, elektronski čak mogu aplicirati za kredite. Dostupni su im preko tih kanala i kalkulatori valuta, štednja, kursna lista... Sve su to razlozi zašto se smanjuje broj dolazaka klijenta u ekspoziture pa dolazi i do racionalizacije u poslovnoj mreži - ističu u UBS.