Čemu i kome služe stranački direktori škola?

Da je (opet) na delu politizacija obrazovanja ukazuje podatak da je nova direktorka Medicinske škole supruga visokog funkcionera SNS u tom gradu, mada iz Ministarstva prosvete za Danas tvrde da im ovaj podatak nije bio poznat, te da to nije informacija koja se traži prilikom konkursa za izbor direktora. Sve i da je tako, ostaje činjenica da aktuelni ministar nastavlja praksu svojih prethodnika da ima punu kontrolu nad izborom rukovodilaca obrazovnih ustanova.

Ni ranije se do mesta direktora škole nije moglo bez blagoslova politike, ali su naprednjaci tu praksu usavršili. Sagovornici Danasa napominju da ovde nije reč samo o tome da se zadovolje apetiti SNS, već su za kadriranje zainteresovani i njihovi koalicioni partneri, neretko i male stranke koje na ovaj način žele uticaj na lokalu.

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, podseća da su devedesetih svi direktori škola bili stranački i da se retko ko od njih zadržao posle 2000. godine.
- Neću reći da DOS (Demokratska opozicija Srbije – prim. aut) i kasnije vlasti nisu forsirale "svoje" ljude, ali to nije bilo toliko upadljivo koliko je danas, a imalo je i direktora koji nisu bili politički aktivni. Politika stranačkog postavljanja direktora škola je ponovo postala dominantna – ocenjuje Jevtić.

U vreme dok je na čelu Ministarstva prosvete bio Mladena Šarčevića promenjeno je zakonsko rešenje po kojem je direktora birao Školski odbor, pa je izbor prešao u ruke ministra.

Jevtić podseća na Šarčevićevo obećanje da će u 99 odsto slučajeva poštovati volju nastavničkih veća i školskih odbora, a da će koristiti svoje pravo samo u specijalnim slučajevima.

- Međutim, videli smo da nije bilo baš tako. Kada bismo uradili statističku analizu ispostavilo bi se da se u većini slučajeva sluša nastavničko veće i školski odbor, ali primeri poput ovog iz Valjeva "bodu oči". Ljudi se osećaju loše i postavljaju pitanje zašto se traži njihovo mišljenje ako ga ministar ne uvažava - kaže Jevtić.
Praksa da se prelazi preko volje kolektiva nije retkost. Mediji su prošle godine pisali o nezadovoljstvu zaposlenih u OŠ "Dr Jovan Cvijić" u Smederevu povodom odluke Ministarstva prosvete da dotadašnju direktorku zamene novom, istaknutom članicom i funkcionerkom SNS iz ovog grada. Izbor direktora je bio povod i za protest dela zaposlenih u novosadskoj OŠ "Jožef Atila", gde takođe nije uvažena volja kolektiva.

Na pitanje čemu zakonsko rešenje da se o kandidatima za direktore izjašnjavaju nastavničko veće i školski odbor ako ministar ima ekskluzivno pravo da imenuje koga hoće, Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, odgovara da se time održava iluzija kako se i zaposleni nešto pitaju.

- Nekada se njihovo mišljenje poklopi sa odlukom ministra, ali je reč o psihološkoj strategiji da bi se reklo kako su pitani i nastavnici. Veliki broj kolega je uveren da ima uticaja na izbor onoga ko će voditi školu - smatra sagovornica Danasa.
On smatra da za položaj prosvetnih radnika izbor direktora nije toliko važno pitanje, ali da je štetno za samo obrazovanje.

- Jer stranački postavljen čovek zna vrlo dobro kome treba da zahvali na toj poziciji i nije mu toliko stalo da unapredi ni školu, ni obrazovanje, već mu je važno da zadovolji interese onih koji su ga na to mesto postavili. Politizacija obrazovanja i postavljanje stranačkih ljudi na čelo škola je za obrazovanje katastrofalna - uveren je Jevtić.

Iako zarade u obrazovanju nisu visoke, redovna plata i siguran posao i dalje su razlozi zbog kojih jedan broj ljudi želi da uđe u školu.