Uzbekistan, Šri Lanka, Nepal... Odakle sve Srbija UVOZI radnike

Razlog je veoma jednostavan - veliki broj stanovnika Srbije otisnuo se ka evropskim zemljama, a sve češće i ka drugim kontinetima, tražeći svoj put ka boljoj zaradi i egzistenciji. To je i jedan od razloga što su mnoga radna mesta bez radnika i što je izmena radnika na određenim pozicijama gotovo svakodnevna.

Da radna snage nema dovoljno - jasno je odavno, ali sada se slika od pre nekoliko godina, kada su građani Srbiji odlazili put drugih država, gde nije bilo dovoljno radnika, dešava u Srbiji. Poslodavci su shvatili da zbog nedostatka radne snage trpi posao, a kako radnika u zemlji nema dovoljno, mora se tražiti tamo gde ponude ima - van granica Srbije. Tako je sada već primetno da na mnogim radnim mestima rade stranci iz svih krajeva sveta. Po svemu sudeći, taj trend će se nastaviti i u budućnosti.

Po rečima menadžera za odnose s javnošću "Infostuda" Miloša Turinskog, generalno se u našoj zemlji oseća deficit određenih kadrova, a pre svega zanatskih zanimanja. On ukazuje da su najtraženiji radnici u oblasti građevinarstva, te vozači, električari, vodoinastalteri, auto-mehaničari...

- Daleko su traženiji radnici sa srednjom stručnom spremom od onih s visokim obrazovanjem - kaže Turinski za Dnevnik i dodaje:

- Kako bi se radna mesta za koje nema dovoljno kadrova u Srbiji popunila, mora se okrenuti ponudi iz inostranstva.

Prema njegovim rečima, najviše nedostaju građevinski radnici i na tim radnim mestima najviše je onih koji dolaze iz Kine, Turske i Indije, među dostavljačima su najčešće radnici iz Uzbekistana, od nedavno su, kao vozači autobusa u Beogradu, angažovani vozači iz Šri Lanke, Nepalci u Gospođincima beru kornišone…

- Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je nadležne za izdavanje radnih dozvola stranim radnicima, a na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca, 2021. godine izdala je više od 23.600 dozvola, što je bilo gotovo dvostruko više nego godinu dana ranije. Da radnika u Srbiji i dalje nema dovoljno i da potreba za radnicima iz inostranstva postoji, potvrđuje i to što je, prema zvaničnim podacima NSZ, za prvih šest meseci ove godine izdato skoro 15.000 radnih dozvola, te je sigurno da će biti nadmašen broj iz prošle godine - rekao je Turinski.

On ističe i da se veliki broj radnika iz inostranstva angažuje za obavljanje privremenih i povremenih sezonskih poslova u poljopriredi, od aprila do oktobra, a da će, gotovo je izvesno, potreba za tim radnicima biti sve veća iz godine u godinu.

U hotelijerstvu fali 4.500 radnika

Nedostatak radne snage u ugostiteljstvu u Srbiji veoma je izražen, a po rečima direktora Udruženja hotelijera Srbije Georgi Genova, problem s radnom snagom se javio zato što su mnogi radnici za vreme pandemije koronavirusa dobili otkaze i promenili delatnost ili otišli u inostranstvo da rade.

Uz to, nedostatak radnika izazvan je i ekspanzijom hotelske industrije, pa su potrebni stručni radnici koji mogu da odgovore na standarde hotela.

- U turističkom i hotelijerskom sektoru nedostaje 4.500 radnika i potreba za uvozom radne snage je velika. U sektoru hotelijerstva u Srbiji najviše je radnika iz Indije i Pakistana - kaže Genov.

Prema rečima predsednika Saveza Samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, dolazak stranaca koji rade u Srbiji je nešto na šta će svi morati da se priviknu jer radnika nema dovoljno.

- Bitno je da strani radnici koji rade u Srbiju budu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a naglašavam da za njih, kao i za sve druge radnike u Srbiji, važe ista pravila - odnosno odredbe Zakona o radu i svi drugi propisi iz oblasti radnog prava - kaže Milić.

On ističe da je nedostak kadrova određenih struka rezultat odlaska naših građana u zapadne zemlje, koje nude veću zaradu, sigurnost i egzistenicju, a da se upražnjena radna mesta moraju popunjavati stranim radnicima.

- Odlazak u druge zemlje u potrazi za boljom budućnošću je nešto što se događa svugde i stalno i migracije se ne mogu i ne treba da se zaustavljaju, one su nemonovnost. Važno da se vodi računa ko i pod kojim uslovima dolazi da radi u Srbiju, a nama kao sinidkatu je najvažnije da radnici koji dolaze da rade u našoj zemlji imaju sva prava kao i domaći radnici i da poslodavci i posrednici poštuju dostojanstvo i radnika i čoveka - kaže Milić.