Aerozagađenje opasno po zdravlje

AQI 0-50 -zelena boja - označava zadovoljavajući kvalitet vazduha;
AQI 50-100- žuta boja - označava nizak nivo zagađenosti;
AQI 101-150 -narandžasta boja - predstavlja srednje zagađen nivo vazduha i označava da je potreban oprez kod osetljivih kategorija stanovništva i njima se ne preporučuju veće fizičke aktivnosti na otvorenom.

Najosetljivije kategorije stanovništva su: bebe i deca, trudnice, starije osobe i oni koji imaju zdravstvene tegobe, posebno respiratorne (astma, HOBP) i kardiovaskularne bolesti bez obzira na godine. Njima se ne preporučuju veće fizičke aktivnosti na otvorenom.

AQI 151-200 - crvena boja označava visok nivo zagađenosti koji može biti opasan posebno za osetljive kategorije, ali i za sve kategorije stanovnštva. Kod svih građana mogu da se jave štetne posledice po zdravlje, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu imati i ozbiljne zdravstvene tegobe.
Aktivna deca i odrasli, osobe sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom i izbegavaju sve aktivnosti koje podrazumevaju ubrzano i duboko disanje.

AQI 201-300 - svetlo ljubičasta boja - označava vrlo opasan nivo zagađenosti i tada se izdaje zdravstveno upozorenje na vanredne uslove za sve građane, što znači da svi mogu da osete zdravstvene tegobe. I deca i odrasle osobe sa hroničnim bolestima, treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor. Potrebno je maksimalno smanjiti ili potpuno izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem.

AQI >300 - tamno ljubičasta boja - označava opasno zagađenje i tada se proglašava zdravstveni alarm. Svi mogu da osete ozbiljne posledice po zdravlje i svi treba da maksimalno izbegavaju boravak na otvorenom tj. da bez preke potrebe ne izlaze napolje i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor. Uticaj aerozagađenja na decu i bebe

Deca spadaju u deo populacije koji je najranjiviji i sa najviše posledica od aerozagađenja. Razlozi za to su mnogobrojni. Prvo, deca svojim nižim rastom, kao i bebe u kolicima se nalaze u nivou gde je vazduh najzagađeniji. Zatim, njihov imunološki sistem, njihova pluća kao i ostali organi nisu dovoljno razvijeni i najosetljiviji su na dejstvo štetnih agenasa iz životne sredine.Takođe, deca imaju i veći broj respiracija u minutu pa i samim tim unose veću količinu zagađenog vazduha.

Sve se to pojačava pri fizičkom naporu, tako da se, u uslovima kada aplikacije pokazuju crvenu boju, nikako se ne preporučuju fizičke aktivnosti napolju, a boravak na otvorenom samo ukoliko je neophodno.

Takođe je važno za sve osetljive grupe, za decu posebno, da što duže borave u prirodi i što dalje od velikih zagađivača. Znači treba izbegavati prometne ulice sa puno saobraćaja, kao i delove dana kada je aerozagađenost najizraženija. Kod dece su češće respiratorne i druge infekcije, a svaka četvrta astma kod njih je izazvana aerozagađenjem. Zagađen vazduh se okrivljuje i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije i mnoge druge bolesti.

Ono što zvuči najstrašnije, a naučno je dokazano mnogobrojnim analizama i studijama je podatak da aerozagađenje menja gen deteta u smislu povećane mogućnosti za razvoj astme, pojavu autizma itd. Taj deo genetike se zove epigenetika i bavi se regulacijom ekspresije gena (povećana ili umanjena) a stoji i pod uticajem spoljne sredine. Zagadjena sredina ima veliki uticaj na zdravlje dece, od samog začeća, naročito do navršene druge godine života.Uticaj aerozagađenja na trudnice

Trudnice, naročito u prvom trimestru trudnoće su takođe veoma osetljiva kategorija. Aerozagađenje utiče na njihovo zdravlje, a posebno na razvoj ploda gde su moguća mnoga štetna dejstva, kao što su: prerani porođaj, beba manje težine od očekivane, ali i epigenetski uticaj na plod od perioda začeća pa nadalje.Trudnice koje su živele u mestima sa visokim stepenom aerozagađenja, rađale su decu koja su kasnije imala češće plućne bolesti. Preporuke za boravak napolju i fizičku aktivnost su iste kao za decu i za pacijente sa respiratornim bolestima.

Aerozagađenje dovodi i do poremaćaja reproduktivnih organa i kod muškaraca i kod žena izazivajući sterilitet.

Uticaj aerozagađenja na osobe sa respiratornim problemima

Osobe koje boluju od bronhijalne astme ili hronične obstruktivne bolesti (HOBP) pluća su veoma ugrožene aerozagađenjem i uvek prve reaguju i javljaju se lekaru zbog pojačanih tegoba: iritacije grla, kašlja, otežanog disanja, "sviranja" i osećaja teskobe u grudima. Ovi pacijenti treba da redovno uzimaju svoju terapiju i da je pojačaju po potrebi u tom periodu. Pored pogoršanja već postojećih bolesti, aerozagađenje je krivac za pojavu novoobolelih pacijenata od astme i od HOBP.

U zagađenom vazduhu mnoge čestice su i dokazano kancerogene; arsen, olovo, kadmijum itd, tako da one mogu uticati na pojavu sedam vrsta karcinoma: karcinoma usana, usne duplje, laringsa, pluća, karcinoma tankog i debelog creva, karcinoma kože.
Aerozagađenje se nalazi na trećem mestu kao uzročnik karcinoma pluća, posle pušenja i genetske predispozicije. Poznato je da osobe koje su izložene aerozagađenju spadaju u rizične grupe i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava veoma bitan lokalni imunitet. Pluća osobe izložene aerozagađenju imaju mnogo veće šanse da obole i od Covid 19 infekcije, kao i od gripa i svih drugih respiratornih virusnih i bakterijskih infekcija.

Osobe koje imaju respiratorne probleme ili bolesti, treba da sve svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja a po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen. I za njih važe iste preporuke izbegavanja jako zagađenih i prometnih ulica, a preporuka za šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće. Najsitnije čestice iz zagađenog vazduha koje se udišu, dolaze do respiratornih bronhiola i alveola i oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća. Ove štetne materije prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok. Tu se talože i oštećuju endotel krvnih sudova stvarajući mikro trombove. Oni zatim, putem krvotoka stižu do vitalnih organa, srca i mozga, dovodeći do njihovih trajnjih oštećenja.Uticaj aerozagađenja na starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima

Osobe starije od 60 godina, posebno one sa komorbiditetima kao što su: respiratorna, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurološke, maligne bolesti, imunodeficijentni pacijenti itd, su u posebno visokom riziku od posledica aerozagađenja. Njihov imunitet je jako kompromitovan i zato je potrebno da budu posebno oprezni i pažljivi.

Aerozagađenost dovodi do mnogobrojnih akutnih zdravstvenih problema, ali mnogo veću zabrinutost izaziva dugotrajno i ponavljano zagađenje čak iako je slabijeg intenziteta.

U danima velike aerozagađenosti učestaliji su infarkti miokarda i cerebrovaskularni insulti-šlog (CVI), zatim druge kardiovaskularne bolesti: hipertenzija, poremećaj srčanog ritma itd, kao i razna oštećenja centralnog nervnog sistema (CNS). Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju različita neurološka oboljenja kao što su prerana demencija i Alchajmerova bolest. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak. Tako da su najčešći uzroci smrti od aerozagađenja infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult ili šlog.

Od metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je diabetes melitus, a oko 20 odsto smrtnih ishoda kod ovih pacijenata su posledica upravo aerozagađenosti.

Visoka aerozagađenost, u crvenoj i ljubičastoj zoni, štetno utiče i na zdrave ljude koji se rekreiraju ili sportiste koji treniraju na otvorenom. Oni svakako lakše tolerišu akutne simptome nego osetljive kategorije stanovništva, ali takođe udišu zagađen vazduh, koji neminovno, u dužem periodu i ponavljano, izaziva štetne posledice. Zato se i njima ne preporučuje vežbanje i treninzi napolju onda kada je vazduh najzagađeniji.Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti od aerozagađenja, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože. Obične hiruške maske su slaba zaštita, maske N 95 pružaju dosta bolju zaštitu.

U kućama i stanovima samo donekle mogu da pomognu prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima koji se menjaju, ali su oni izuzetno skupi i nedostupni većini građana.

Dobro je što postoje aplikacije na kojima se u svakom trenutku može videti koliki je stepen zagađenosti vazduha i da se prema tome, bar donekle mogu uskladiti dnevne aktivnosti. Ako duva vetar kvalitet vazduha će biti mnogo bolji.Sami pojedinci se ne mogu izboriti sa ovim ozbiljnim problemom. Ulaganje u prečišćivače i savremene filtere kod najvećih zagađivača i ozbiljna inicijativa države za poboljšanje kvaliteta vazduha dalo bi bolje rezultate. Dok zvaničnici ne shvate da je zdravlje investicija, a ne potrošnja imaćemo ovakve probleme da ćemo i dalje rešavati komplikacije i posledice.

Dr Slavica Plavšić