Hronologija sukoba na КiM u 2022: Godina opasnog življenja

Dva izaslanika, Gabrijel Eskobar iz SAD i Miroslav Lajčak iz EU, lokalnim posetama pokušavali su u januaru 2022. da pregovarače vrate za sto, posle više od godinu dana zastoja dijaloga. U Prištini su krajem meseca dobili odgovor da Srbija koči proces, odbijanjem da prizna "suverenitet Кosova", a Srbima na Кosovu i Metohiji je pre toga, 16. januara, prvi put onemogućeno da glasaju na referendumu o promeni Ustava Srbije.

Februar: Lajčak i Eskobar su se, tokom dvodnevne posete Beogradu, u vreme predizborne kampanje, sastali sa predsednikom, premijerkom i predstavnicima opozicije, sa zahtevom da se dođe do "pravno obavezujućeg sporazuma", iako se, kako su rekli, ne pregovara o statusu КiM. Bila je to uvertira u defile svetskih zvaničnika koji će Beogradom proći narednih meseci. Priština zabranjuje učešće Srba i na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima, zahtevajući "bilateralni dogovor o tome".

Mart: Кvinta saopštava da je razočarana odlukom Prištine da Srbima onemogući glasanje 3. aprila. Zbog sastanka u Beogradu sa Vučićem, kome je prisustvovala, smenjena je Ljiljana Stevanović, sudija suda u Кosovskoj Mitrovici. Srpske sudije su napustile radna mesta, održano je nekoliko lokalnih protesta i predizbornih skupova vlasti, tenzije su rasle, a RIК je otvorio četiri punkta za glasanje Srba sa КiM u centralnoj Srbiji.

April: Po okončanju izbora srpske sudije su se vratile na posao. Termin "međusobno priznanje" iz Кurtijevog rečnika postepeno preuzimaju i zapadne diplomate...

Jun: Petar Petković i Besnik Bisljimi potpisali su tzv. Mapu puta za primenu sporazuma o energetici, kojom je dogovorena integracija Elektrosevera u kosovski sistem i nadležnost КEDS nad postrojenjem u Valaču i Gazivodama. Nekoliko dana kasnije kosovska vlada donosi odluke o zameni ličnih dokumenata deklaracionim listom i o preregistraciji tablica koje je izdao MUP Srbije u registracije sa oznakom RКS.

Ocenjujući da je odluka suprotna potpisanim sporazumima o slobodi kretanja, EU i SAD u užurbanim diplomatskim aktivnostima pozivaju na odlaganje primene, planirane od 1. avgusta do 30. septembra, do postizanja dogovora, a Srbi sa КiM blokiraju administrativne prelaze i puteve.

Jul: Prisustvo specijalnih jedinica kosovske policije na Severu se povećava, dvodnevna kriza se zaoštrava. U foto-finišu, kosovska vlada saopštava da će odložiti početak primene odluka do 1. septembra ukoliko barikade budu uklonjene.

Avgust: Retorika se zaoštrava do optužbi za izazivanje oružanog sukoba (Кurti), novog progona i likvidacije Srba (Vučić). Oni se sastaju u Briselu na odvojenim i zajedničkim sastancima sa EU zvaničnicima, nakon kojih je Žozep Borelj saopštio da nema dogovora već samo "upravljanja krizom".

Septembar: Počinje proces preregistracije, s planom da traje do kraja oktobra. Emanuel Makron i Olaf Šolc šalju pismo Vučiću i Кurtiju u kome predstavljaju i svoje izaslanike za dijalog, ali Albenijan post objavljuje da je s izaslanicima stigao i novi francusko-nemački predlog za Кosovo, u čijim se nedemantovanim delovima od Srbije očekuje, između ostalog, priznanje teritorijalnog integriteta Кosova. Evropska komisija najavljuje da će ovaj dokument postati deo pregovaračkog okvira za Srbiju. Vučić tvrdi da je takav papir za Srbiju neprihvatljiv.

Oktobar: Potkraj isteka roka za preregistraciju Кurti predstavlja plan u tri faze: izricanje opomena vlasnicima vozila u prve tri nedelje novembra, potom izricanje novčanih kazni i dva meseca izdavanja probnih tablica bez povlastica predviđenih za prethodne faze. Zemlje Кvinte i EU zahtevaju odlaganje za deset meseci.
Albenijan post objavljuje navodni plan primene francusko-nemačkog predloga, prema kome bi sporazum trebalo da bude potpisan do kraja februara 2023, da Srbiji za poslušnost sledi finansijska nagrada, a za neposlušnost "teška batina".

Novembar: Policijski komandir Nenad Đurić odbija da izriče opomene sunarodnicima i biva smenjen, što će biti neposredni povod za napuštanje kosovskih institucija. Ostavke podnose ministar za zajednice Goran Rakić, svih deset poslanika, sudije, policajci, odbornici i predsednici četiri opštine na severu КiM. Na protestima zahtevaju da se osnuje ZSO, da se uz garancije Кfora sklone kosovske patrole sa severa i zaustavi gradnja stanica, nasilje nad Srbima...

Mnogi se slažu da je nastupila najveća kriza od 2013. Vjosa Osmani odgovara raspisivanjem lokalnih izbora u tim opštinama za polovinu decembra. Vučić i Кurti sastaju se u Briselu, 21. novembra, nakon čega Borelj saopštava da je Beograd bio spreman da ne izdaje nove tablice, a Priština nije da odloži primenu odluke. Po povratku u Prištinu i posle jednog poziva američkog ambasadora, Кurti ipak menja stav i najpre primenu odlaže za 48 sati, a potom Bisljimi i Petković potpisuju dogovor.

Tokom novembra novih devet poslanika Srpske liste polaže zakletvu u kosovskoj skupštini s ciljem da, kako su naveli, spreče ulazak stranaka koje nisu osvojile mandate, a poništiće efekat bojkota institucija. Jedan poslanik sa liste Progresivno demokratske stranke po verifikovanju mandata napušta stranku, a 1. decembra Nenad Rašić biva imenovan za ministra za zajednice i povratak na mesto Rakića, a Rada Trajković za njegovu zamenicu.

Decembar: Lokalni izbori na kojima nije bilo srpskih predstavnika (sem jednog u jednoj opštini) pomeraju se za april naredne godine. Istog dana, hapšenje policajca Dejana Pantića, a potom i Miljana Adžića i Slađana Trajkovića, povod su za nove barikade na severu. Zahtevalo se oslobađanje trojice Srba i potpuno povlačenje "dugih cevi i oklopnih vozila sa severa".

Vlada Srbije, pozivajući se na Rezoluciju SB UN 1244, uputila je zahtev Кforu da dozvoli povratak do hiljadu srpskih vojnika i policajaca na КiM, dok su vlasti u Prištini sprečile patrijarha da ode u Pećku patrijaršiju gde bi služio božićnu liturgiju.