Srbijagas i EPS koštali budžet dve milijarde evra!

- Da nema velikih izdataka za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi u 2022. imao deficit koji bi bio manji od dva odsto BDP. Takav rezultat bi se - uz sve zamerke na pojedine ekonomske politike i na već uobičajen manjak transparentnosti - mogao u načelu oceniti povoljno. Međutim, ogromni gubici Srbijagasa i EPS-a doveli su do toga da se deficit države rebalansom poveća na skoro četiri odsto BDP, a na to bi trebalo dodati i troškove usled izdavanja državnih garancija - navodi Fiskalni savet i dodaje:

- Dakle, ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (uključujući garancije) iznosi oko 1,5 milijardi evra. Pritom, mogao bi biti još veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra - a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini.

Predloženi rebalans, kako se navodi, predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora.

- U odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans donosi neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda. Prihodi budžeta povećani su za čak 193 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), a rashodi su povećani još više - za 272 milijardi dinara (2,3 milijardi evra). Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 200,2 milijardi dinara (1,7 milijardi evra) deficit povećan na 279,1 milijardi dinara (2,4 milijardi evra) - navodi se u Oceni Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godine.

Odakle tolika razlika

Tri su glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta.

- Prvi je snažno ubrzanje inflacije koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7 odsto, a umesto toga iznosiće skoro 12 procenata. Drugi je unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane. Za većinu ovih izdataka to je zapravo sad samo formalnost pošto su već sprovedene ili se sprovode (isplata dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri i drugo). Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS). U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje.

Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, podseća Fiskalni savet i dodaje da je rebalansom otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija.

- Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora. Loša karakteristika predloženog rebalansa je njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća. Nedovoljna transparentnost budžeta problem je koji se ponavlja iz godine u godinu. Na primer, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (sada ministarstvo) od svog osnivanja nikad nije našla za shodno da u budžetu predstavi projekte na koje troši novac poreskih obveznika - ukazuje se u izveštaju.

Predloženim rebalansom transparentnost budžeta dodatno i snažno je pogoršana, ocenjuje Fiskalni savet, jer, kako se ističe – ogroman trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora nije detaljnije prikazan.

- Jedini rashod koji se može jasno prepoznati u budžetu je 10 milijardi dinara za nabavku rudarske mehanizacije za EPS. Preostalih oko 140 milijardi dinara (1,2 milijarde evra) direktnog budžetskog troška samo su proknjižene na poziciji Izdataka za nabavku finansijske imovine, bez objašnjenja. To znači da nije pokazano kom preduzeću ide koliko sredstva, kako su njihovi gubici tačno nastali, za koje namene će se budžetska sredstva iskoristiti i drugo - ističe Fiskalni savet i upozorava:

- Gotovo je neverovatno da se pozicija Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) poveća u odnosu na prvobitni budžet preko 11 puta (sa 13 na 153 milijarde dinara); da se nabavka finansijske imovine na računu finansiranja budžeta poveća 35 puta (sa 3,8 na 132 milijarde dinara); da se izmenom člana 41 omogući da država izda 102 milijarde dinara garancija za zaduživanje (prethodno bilo 24 milijarde) – a da ništa od toga ne bude jasno obrazloženo poreskim obveznicima.

Odustati od isplate gotovine mladima

Na rashodima je došlo do unošenja u budžet novih rashodnih mera ekonomske politike u ukupnom iznosu od oko 65 milijardi dinara (550 miliona evra).

- Česta i loša praksa vođenja ekonomske politike u Srbiji je da se brojne mere donose i sprovode "u hodu", mimo regularne budžetske procedure. Svojevrstan kuriozitet desio se krajem prethodne godine kad su svega dan nakon usvajanja budžeta za 2022. najviši državni zvaničnici najavili da će se u 2022. sprovoditi nove mere populacione politike (povećanje davanja za prvo dete, uvođenje jednokratne pomoći za drugo i treće dete i slično) – iako to nije bilo ni pomenuto u tek usvojenom budžetu - naglašava Fiaklni savet i dodaje:

- Ova prava, za koja će se u 2022. opredeliti preko 120 mln evra, isplaćuju se od početka godine i sad su napokon rebalansom i zvanično uključena u budžet. Uz to, u rebalans su unete tri neselektivne isplate za sve mlade od 16 do 29 godina (dva puta po 100 evra plus 5.000 dinara krajem godine) – koje koštaju oko 250 miliona evra. Fiskalni savet je u više navrata ovakva davanja ocenio kao ekonomski i socijalno pogrešna. Zato pozivamo ponovo Vladu da napokon odustane od ovih i sličnih rasipnih i netargetiranih politika.

Takođe, povećana su izdvajanja za turističke vaučere (oko 30 miliona evra), a bilo je i drugih sličnih mera (koje su se mogle predvideti inicijalnim budžetom).

- Jedina nova mera iz ovog korpusa, a za koju bi se moglo naći opravdanje u vanrednim okolnostima, odnosi se na povećana izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra (za nabavku goriva, đubriva i drugo). U nove politike svakako spada i povećanje penzija za devet odsto od novembra (koje se isplaćuju preko PIO fonda). Ovo povećanje, međutim, neće uticati na povećanje planiranih državnih izdvajanja za penzije u 2022. jer je tokom godine došlo do pada broja penzionera za oko 1,5 odsto. Međutim, to će u 2023. godini (uz redovnu indeksaciju od januara) povećati rashode za penzije - navodi Fiskalni savet.