Kad se putovanje vozom pretvori u maltretiranje (FOTO)

Da će se ovo putovanje pretvoriti u neviđeno maltretiranje, nisam mogao da pretpostavim ni nakon što me je kondukter prilikom pregleda karte obavestio da se putovanje prekida u Stalaću i da je do stanice Braljina organizovan autobuski prevoz. Naravno, nisam bio jedini putnik koji je naivno poverovao da će nas odmah po izlasku iz voza sačekati autobusi i da ćemo odmah krenuti prema Braljini.

U Stalać smo stigli negde oko 19.30. Nakon što smo uz pomoć svetlosti sa mobilnih telefona uspešno i nepovređeni prošli kroz neosvetljeni podzemni prolaz (scena kao u horor filmu) izašli smo na skromno osvetljeni plato, gde nas na opšte iznenađenje nije čekao autobus. Tu u polumraku, u prohladnoj noći bez ikakvih relevantnih informacija kad će doći autobusi, da autobusi a ne autobus jer jedan neće moći da odjednom preveze stotinak putnika, počelo je negodovanje ljudi začinjeno sočnim psovkama i širenje dezinformacija. Sve me je to podsetilo na scene iz filma "Život je lep" Bore Draškovića.

Samo je falila neka kafana u kojoj bi nas maltretirali lokalni mafijaši. Ne bi bilo čudno da se pojavio i vozač nekog kamiona u kome su prethodno prevoženi pilići koji bi nas po paprenoj ceni odvezao do Braljine. Negde oko 20 časova i 20 minuta pojavio se "autobus zvani želja".

Sada nastaje "bitka" za mesto u busu, jer dogovor da se podelimo u dve jednake grupe nije bio moguć. Autobus je primio više putnika od dozvoljenog broja i krenuo put Braljine. Nisam smeo ni da pomislim šta je sve moglo da se dogodi sa ovako krcatim autobusom. Na svu sreću, dvadesetominutno putovanje do Braljine proteklo je bez problema. Od mesta gde smo izašli iz autobusa do železničke stanice nova prepreka za putnike. Trebalo je po mrklom mraku preći nekih 500 metara. Možete misliti kako je bilo putnicima sa većim prtljagom.
Naivno smo verovali da nas tu već čeka voz kojim ćemo nastaviti putovanje prema Nišu. Ne, morali smo da čekamo voz 2950 iz Niša koji u redovnim okolnostima saobraća do Lapova Voz je stigao u Braljinu u 21.30, ali povratak za Niš nije bio moguć tako brzo. Sada je trebalo da sačekamo da autobus odveze putnike iz ovog voza do Stalaća i da od Stalaća doveze one putnike koji su ostali za drugu turu. Kada se sve to završilo iz Braljine smo krenuli u 22:30.

Pitao sam se sve vreme ovog putešestvija da li je resorni ministar Momirović uopšte bio obavešten o ovom događaju. Ako jeste, šta je preduzeo? Ovim putem pitam odgovorne iz Srbija Voza zašto nije bilo obaveštenja o prekidu saobraćaja na pomenutom delu pruge Beograd - Niš. Zašto ovo presedanje iz voza u autobus i iz autobusa u voz nije bolje organizovano nego je čitava ova akcija trajala puna tri sata. Da li iko od njih saoseća sa putnicima među kojima je bilo i puno studenata koji se školuju u Nišu i koji su umesto u 21 čas u Niš stigli oko ponoći. Da li su posle svega što su doživeli uopšte bili spremni za nastavu.

Ne očekujem da će se ministar Momirović niti bilo ko iz Srbija Voza oglasiti i izviniti putnicima ne samo ovog voza. Ja ih lično molim da se ne oglašavaju jer bi svako njihovo objašnjenje bilo zbir poznatih floskula i ispraznih opravdanja.

Iskliznuće vagona iz šina dešava se i u zemljama sa daleko kvalitetnijom železničkom infrastrukturom, ali se pitanje nečije odgovornosti, pa čak i ostavke ne dovodi u pitanje.

Naravno da o ostavci resornog ministra ili nekog od odgovornih sa železnice nema ni govora jer bi ona urušila medijski fotošopiranu stvarnost u kojoj Srbija beleži sva same uspehe na svim poljima a na čemu nam zavide države u okruženju.

Pre slanja ovog teksta, još jednom sam pogledao sajt Srbija Voza i drago mi je da je uspostavljen redovan saobraćaj vozova na novosadskoj pruzi.

Ime i adresa autora poznata redakciji