Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Biznis.rs ]

21. 09. 2022. 06:55 6

Ko plaća kvadrat 3.000 evra u zemlji gde je prosečna plata 600?

Već neko vreme se o tržištu nekretnina u Srbiji govori kao o lokomotivi razvoja i tržištu u ekspanziji. Poslednji statistički podaci pokazuju da je u prvom polugodištu ove godine promet nepokretnosti bio vredan 3,6 milijardi evra, što je 25 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.

Šta pokazuju ove brojke? Ko su kupci nekretnina u Srbiji, naročito kada se uzme u obzir da je svega 12 odsto svih nepokretnosti kupljeno iz kreditnih sredstava, a preostalih 88 odsto je plaćeno gotovinom?

- Ti podaci pokazuju da je trgovina nekretninama zaista značajan deo naše ekonomije i da potražnja za stanovima i dalje ne jenjava. Ipak, zanimljiviji je sloj ispod toga, a to je upravo ovo što i vi pitate - ko su ljudi koji u toj meri kupuju nekretnine koje koštaju 3.000 evra po kvadratu u zemlji u kojoj je prosečna plata 600 evra? Tu ima i onih koji rade, recimo, u IT industriji i kupuju svoj prvi stan, ali češće se radi o kupovini drugog, trećeg ili petog stana od strane onih koji imaju višak kapitala. Na našem tržištu nekretnina, stanovi su investicija i slamarica, pa tek onda i krov nad glavom - kaže u razgovoru za Biznis.rs koordinator programa u organizaciji Ministarstvo prostora Marko Aksentijević.

On ukazuje da stanovima ne trguju samo ljudi koji žive u Srbiji, već u ukupnom udelu ima dosta dijaspore i po neki stranac. Aksentijević smatra da će ovakva situacija trajati sve dok je tržište nekretnina ujedno i primarno tržište kapitala, gde malobrojni sede u praznim kvadratima dok mnogi nisu u stanju da zadovolje potrebu za životnim prostorom.

Prosečna porodica u Srbiji, prema njegovim rečima, do krova nad glavom dolazi uglavnom nasledstvom. I tu postoje razni modaliteti - nekada je to kuća ili stan u kom su već živele tri ili četiri generacije jedne porodice, a nekad se nasledstvo proda, novac podeli i iskoristi za kupovinu manjih nekretnina.

- Zvanična statistika pokazuje da samo deset odsto domaćinstava, i to onih sa najvišim primanjima, može da iznese teret prosečnog stambenog kredita ili čak zakupa stana. Realnost je negde između, pa tako oni koji ne spadaju među najbogatije, ali ni u siromašniju polovinu stanovništva, na razne načine dolaze do novca za učešće pri kupovini stana, a onda svoje životne troškove prilagođavaju tako da otplaćuju kredit narednih 30 godina - rekao je sagovornik i dodao:

- Pritom, to nije samo 30 godina odricanja već i 30 godina konstantnog stresa da li će se zadržati posao i da li će kamatne stope biti povoljne. Neko ko zarađuje minimalac je pošteđen tog stresa pošto o kupovini stana ne može ni da sanja. Tih 37.000 ili 40.000 dinara mesečno nije dovoljno ni za najosnovnije životne potrebe, a kamoli za kupovinu stana.

Koliki su zaista troškovi stanovanja u Srbiji?

Ako se u obzir uzme da je prosečna potrošačka korpa za jun bila "teška" 85.769 dinara, a troškovi stanovanja 16.576 dinara, dok je u isto vreme minimalna potrošačka korpa bila 44.347 dinara, a troškovi stanovanja 8.262 dinara, postavlja se pitanje koliko su zaista realni ovi izdaci i mogu li srpske plate uopšte to da isprate.

- Većina ljudi u Srbiji živi u kućama i stanovima koji su u vlasništvu njihove porodice, pa potrošačka korpa ne govori ništa o tome koliki su troškovi stanovanja kada plaćate mesečnu ratu kredita ili rentu stana. A kao što smo već rekli, ti troškovi su u takvoj nesrazmeri sa primanjima da se ljudi, pogotovo mladi, nerado odlučuju za osamostaljivanje. Važno je razumeti da potrošačka korpa ne pokazuje koliko je potrebno za život domaćinstva već koliko domaćinstva uspevaju da izdvoje za različite potrebe. Tih 8.262 dinara za troškove stanovanja, grejanja, struje i sve drugo iz minimalne potrošačke korpe nije dovoljno ni za kubik drva, što je najjeftiniji vid grejanja kod nas pa vi vidite kako se greju i kako žive oni koji mogu da potroše tih 8.000 ili manje - podvlači Marko Aksentijević.

- Ako je suditi po tendencijama, troškovi grejanja i struje samo će rasti u godinama pred nama. Ko može da priušti energetsku obnovu svog doma, ta investicija će mu se isplatiti, ali većina to ne može i troškovi energenata će samo dodatno opterećivati kućni budžet - dodaje on.

Država da se uključi u rešavanje stambenog pitanja siromašnijeg dela stanovništva

Komentarišući uslove stanovanja u Srbiji, sagovornik napominje da je stambeni fond u celoj zemlji u lošem stanju, a da je problem nepristupačnosti stanovanja posebno izražen u velikim gradovima, gde su najskuplje cene kvadrata i zakupa.

- U Beogradu već neko vreme imamo dosta ironičnu situaciju da je rata kredita jeftinija od mesečne kirije za isti stan. Tako neko ko ne može da uzme kredit jer nema za učešće ili nema stalno zaposlenje otplaćuje stan onome ko je kreditno sposoban. Dodatno, podstanarstvo u Srbiji se nalazi van redovnih tokova, pa imamo samo nagađanja o tome koliko ljudi živi u iznajmljenim stanovima, a zakupci i zakupodavci imaju neuređene i neizvesne odnose - dodaje on.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 6

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Čekajući košavu

Zoran Živković [28.11.2022.]




Anketa

Hoće li Srbija proći u osminu finala Mundijala?

Rezultati

Video dana

Navođeni projektil