Prim. dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Kad fikus procveta

U Srbiji, koja je izuzetno konzervativna i tradicionalna država, 2017. godine je ta odluka predsednika Vučića bila veliko iznenađenje za domaću i svetsku javnost. Za svet je izbor Ane Brnabić za premijerku trebalo da promeni sliku Srbije, da bude znak modernizacije i jasnog evroatlantskog opredeljenja Srbije. Za domaću javnost, njen izbor je trebalo da smanji tenzije i negativan odnos prema pripadnicima LGBT populacije.

Tako anonimna, prilično neugledna, upitnog obrazovanja, poprilično lošeg stajlinga, većini je služila za podsmeh i omalovažavanje. Zvali su je fikus, saksija, ikebana, osoba bez svog mišljenja i stava koja je tu da samo, sa teškom mukom, izgovara ono što veliki šef smisli ili naredi. Međutim, napredni fikus je, kao pravi štreber, vešto savladao naprednjačku akademiju mladih lidera, i veoma brzo postao pravi kaktus sa oštrim i otrovnim bodljama.
Nagrada za izuzetnu odanost i lojalnost je urzo stigla.

Predsednik Vučić je odlučio da po treći put poverenje pokloni baš Ani Brnabić, čime je potvrđeno da je osnovni kriterijum za dobijanje važne funkcije u državi slepa odanost i neograničeno divljenje prema moćnom i velikom šefu. Naravno, kabinet se formira u glavi Velikog vođe, ali mandatar za sastav nove vlade je zvanično ona. Predsednik je svoju odluku obrazložio time da je Ana Brnabić satanizovana, a da on u nju ima ogromno poverenje.

- Ona radi za ovu zemlju izuzetno mnogo, u stanju je da sedi sa poljoprivrednicima po 17 sati, i ne mora da se slika sa kućnim ljubimcima tri puta dnevno da bi je ljudi voleli. Ponosan sam što imam takvog saradnika. Sposobna i obrazovana žena, marljiva, i pre svega lojalna Srbiji.
Zvanična biografija Ane Brnabić je objavljena u Istinomeru i uglavnom je znaju oni koje zanima. Najavljena je kao neko ko je vrhunski obrazovan, na univerzitetu Northwood u Mičigenu gde je završila studije poslovne administracije 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga sa Hull univerziteta u Engleskoj. Ali se vremenom ispostavilo da ta obrazovna institucija i nije baš vrhunska, a (ne)znanje koje je Ana stekla je vrlo brzo postalo očigledno.

Po povratku u Srbiju 2001. godine radila je za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, koje je finansirao USAID. 2011. godine je počela da radi u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia, a januara 2013. godine postala je i njen direktor. Ubrzo zatim je jedna politička afera upravo u vezi sa vetroparkovima iz duboke anonimnosti i bezličnosti, izbacila Anu Brnabić u političku orbitu Srbije. Posle toga je sve išlo brzo i glatko. Najpre je preuzela ministarsko mesto Kori Udovički, da bi godinu dana kasnije, 2017, postala i premijerka.
Nije trebalo mnogo vremena da, po ulasku u Vladu, upliva u nove afere. Osobe prosečnih intelektualnih i moralnih kvaliteta u normalnom sistemu vrednosti ne bi mogle da pretenduju ni na jednu ozbiljnu funkciju. Međutim, u okolnostima autoritativnog režima, takvi mediokriteti, uz to i izuzetno poslušni, mogu veoma dobro da posluže. Oni su zapravo i najpoželjniji. U diktatorskim režimima poltroni su uvek na ceni i lako postaju visoko pozicionirani.

Najavljena je kao ekspert za digitalizaciju koja će birokratsku i glomaznom administracijom opterećenu Srbiju, preobratiti u državu gde će sve funkcionisati po sistemu: "na jedan klik." U toj ekspertskoj funkciji se nije baš mnogo proslavila. Ali jeste u jednoj drugoj gde je na volšeban način, firmi Aseko, čiji je vlasnik Igor Brnabić, Anin brat, za nekoliko godina obezbedila višemilionske poslove. Kompanija Aseko je iz budžeta novca građana dobila više od 40 miliona evra po osnovu poslovanja sa najznačajnim državnim institucijama kao što su: EPS, PIO fond, Ministarstvo finansija i druga značajna ministarstva. Tako je od nepoznate, minorne firme Aseko nastao pravi finansijski gigant. Aseko firma je očigledan primer nepotizma iz prve ruke.

B. Ana u političkom sistemu Srbije uživa mnogobrojne privilegije kao i većina bivših i sadašnjih političara. Ali je najupadljiviji njen privilegovani status u odnosu na ostatak LGBT populacije čiji su pripadnici u mnogim sferama života izuzetno diskriminisani, a od nje su uzalud očekivali da će pomoći u poboljšanju i ostvarivanju mnogih prava za koja su uskraćeni. Pa i prava na slobodnu šetnju tokom Evroprajda, čije je održavanje u Beogradu lično Ana Brnabić dogovorila i potpisala još 2019. godine.
Krajem februara 2019. godine, u Srbiji i regionu, odjeknula je vest da se partnerka Ane Brnabić, doktorka Milica Đurđić porodila.

„Ana Brnabić je jedna od prvih premijerki čija se partnerka porodila dok je ona na funkciji i prva na svetu čija se partnerka porodila u istopolnom paru“, stigla je tada objava iz njenog kabineta za agenciju Frans Pres. Međutim, iako oko 10 godina živi u istopolnoj zajednici, premijerka B. Ana zakonski nije roditelj, jer je brak, prema Ustavu Srbije, zajednica muškarca i žene a LGBT partnerstva nisu legalizovana. Dakle, B. Ana je za sebe prigrabila mnoga prava o kojima pripadnici LGBT populacije u Srbiji mogu samo da maštaju.

Prema imovinskoj karti, i pre ulaska u vladu B. Ana je važila za jednu od najbogatijih političarki. Ona ima stan od oko 328 m2 u Beogradu, i to na Dedinju, u blizini Belog dvora. Međutim, sa proširenjem porodice i sa njenim napredovanjem na SNS skali, rasli su i njeni materijalni prohtevi. Taj stan nema recimo bazene, dvorište i neke druge sadržaje koji su neophodni da bajka B. Ane bude kompletna. Pa je tako, po njenoj želji kompletno renovinarana elitna vila na Dedinju u kojoj je, do svoje smrti, bez vode, struje i osnovnih uslova za život, stanovala Jovanka Broz, "prognana" supruga i udovica doživotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza. Ponovnim izborom za premijerku, B. Ana će, makar do 2024. godine moći će da uživa u svim blagodetima koje pruža život u reprezentativnom objektu od 780 m2, čija je kompletna rekonstrukcija, kako tvrde neki izvori, koštala oko 2,5 miliona evra.

Oba mandata aktuelne premijerke obeležili su mnogobrojni gafovi. U javnosti B.Ana već godinama važi za osobu koja često nema kontrolu nad onim što izgovara. Već su postali anegdotalni njeni ispadi tipa: “moram da razumem kako da razumem”, da odliv mozgova iz Srbije "nije loša stvar", a pamti se i njena izjava u vezi sa spotovima o digitalizaciji, koje je plasirao SNS:

"To ima veze sa mnom, ali i nema veze sa mnom ".

Ana iz Jarkova, hodajući lapsus... dovoljno je reći da bi se odmah znalo da se odnosi na B. Anu.

Ostavimo po strani nezasluženo, nezakonito stečeno bogatstvo i sve moguće privilegije koje osoba Brnabić uživa. I drugi su bogati, moćni, nama znani i neznani ali me ne dotiču ama baš nimalo. Druge su stvari najvažnije u ovoj priči. Sa pojavom pandemije korona virusa, početkom 2020. godine, u Srbiji je, protivno svim zakonima za rukovođenje epidemijom oformljen tzv Krizni štab. Njegova dužnost je bila da upravlja, kontrološe i donosi mere kojima bi se kontrolisala i suzbijala epidemija.

Ili, kako jednom prilikom ljutito uzviknu jedan od najvažnih članova tog tela dr Predrag Kon

"Ja sam tu da branim ovu zemlju od ovoga virusa"!

Krizni štab ima 30 članova - otprilike polovina su lekari, a druga polovina su političari.

Predvode ih premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. S tim što je premijerka Brnabić glavni šef oba dela kriznog štaba. I medicinskog i nemedicinskog. Da nije toliko strašno i tragično, bila bi to jedna od najvećih groteski ikada. Ali nije. Krizni štab čine i mnogi drugi ministri, lokalni zvaničnici, kao i predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova. Kako nas je taj krizni štab branio i odbranio, odlično znamo svi. Počev od najsmešnijeg virusa na svetu, preko "nemojte da lažete niko nije rekao da je to najsmešniji virus na svetu", preko surovog i suludog zaključavanja osoba starijih od 65 godina da danima ne smeju da izađu iz svojih domova osim vikendom, u gluvo doba noći u tročasovnu nabavku. Preko toga da će "nam groblja biti tesna" i da zemlja neće moći da proguta sve limene kovčege koji se budu ubacivali u nju.

A onda je, početkom maja 2020. godine, zarad viših izbornih ciljeva, svečano proglašena "pobeda nad koronom "...- prvi put!

Lažiranje brojeva zaraženih, obolelih i preminulih tokom epidemije bilo je više nego očigledno. I pored nedostupnosti podataka i bezbroj državnih tajni vezanih za nabavku opreme, lekova, vakcina... novinari BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) su u junu 2020. godine objavili da su kovid bolnice u Srbiji prijavljivale tri puta više umrlih nego što je zvanično saopšteno i da se neslaganja u brojevima ne mogu objasniti nepreciznostima u sistemu. Vlada Srbije je uporno demantovala ovakve navode, ali su novinari BIRN-a, tri meseca nakon prvobitne informacije o lažiranju brojeva, otkrili da su nadležni imali uvid u podatke iz baze, a da je među onima koji su bili upoznati sa tačnim podacima bila i saradnica premijerke Ane Brnabić, samim tim i sama premijerka.
Gospoda doktori iz KZ su znali da vlast "šteluje" brojeve kako bi se predizborno, umanjila opasnost od epidemije da bi se izbori mogli održati. Ali su o tome ćutali i nimalo ih nije pogađalo to što se reči struke i nauke ne uvažavaju. Njihova uloga u tom i takvom kriznom štabu je, ne samo beznačajna, već i sramna i ponižavajuća. A vlast ih drži i plaća da bi stvarala iluziju da zapravo lekari donose nekakve odluke i brane građane od virusa. Međutim, oni svojim ćutanjem samo pokrivaju brljotine Ane Brnabić i njenog velikog šefa.

Nemamo odgovor na pitanje koliko je građane koštala ova svojevrsna farsa zvana krizni štab u životima ljudi i sredstvima i kolika je cena stručnjaka koji se lako potčinjavaju vlasti i njenim potrebama. Krizni štab je svojom korumpiranošću sasvim poništio i obezvredio svoju funkciju i lekarsku profesiju. Druge zdravstvene ustanove zadužene za javno zdravlje se ne čuju i ne obavljaju svoj posao tako da je ispalo da o zdravlju građana i epidemiji kovida19 odlučuju "verovanja" Ane Brnabić koja joj, glasno razmišljajući, saopštava predsednik Vučić.

"Ja ne verujem u mere, i to je moja odgovornost. Rekla sam to medicinskom delu kriznog štaba. Zašto smo onda kupovali vakcine, ako treba da se sprovode protiv epidemijske mere. Ja verujem da je jedini izlaz vakcinacija" Brnabić Ana 02.10.2021. 13:07 Ovu vest je prenela agencija Beta.

Zašto su onda najviše kupljene najskuplje i najlošije vakcine? Da su se bar potrudili da procenat vakcinisanosti bude visok, bolesti i umiranja bi bilo manje. Ali, jedva 47% nikako nije moglo da zaštiti stanovništvo. I nije dovoljno da se vakcine samo nabave i kupe. Da bi delovale, ljudi treba njima da se vakcinišu. Inače iz magacina i hladnjača nikako ne mogu da zaštite narod, nego im prolazi rok trajanja, posle čega se uništavaju kao medicinski otpad.

Eto, dokle doseže plitkoumnost i totalno neznanje, ali i bahatost i bezobrazluk šefice kriznog štaba. Ali i poltronstvo njegovog stručnog, medicinskog dela. Umesto da se oštro usprotive ovakvoj nebuloznoj odluci, oni su je prihvatili, samim tim što su i dalje ostali u tom i takvom kriznom štabu kao marionete ili članovi lutkarskog pozorišta. Za svoje neprotivljenje i klimoglave sigurno su bogato nagrađeni raznim prinadležnostima i privilegijama, a njihove grudi junačke, okićene su odlikovanjima i ordenjem.

Ali će njihov obraz ostati sraman i ukaljan dok je sveta i veka.

Cenu ovakvih odluka, su kao i uvek, platili građani. Platili su je svojim zaražavanjem, svojim mukama i bolestima, bolničkim lečenjem, postkovid invaliditetima i najvećom stopom smrtnosti od kovid19 u Evropi i u svetu. Preskupu cenu su platili i zdravstveni radnici svojim natčovečanskim naporima da pomognu i izleče svakog obolelog. Mnogi od njih, najmanje 147 lekara je preminulo od posledica bolesti kovid19 i sigurno bar tri puta više medicinskih sestra, tehničara, vozača i ostalih zaposlenih u zdravstvu.

Inače loš i slab zdravstveni sistem Srbije, ovakvim suludim odlukama beskrupulozne premijerke i njenog šefa, diktatora i autokrate, razoren je, urušen i oslabljen do krajnjih granica. Državni zdravstveni sistem tek jedva da funkcioniše. Zato privatne zdravstvene ustanove niču kao pečurke, sa basnoslovno skupim uslugama. A bolestan narod, šta će? Onaj ko ima para leči se malo ili malo više, koliko može da plati. Oni koji nemaju para tihuju i umiru bez medicinske pomoći koja je sve nedostižnija.

Najgore prolaze najstariji građani, siromašni penzioneri sa bednim penzijama od kojih jedva preživljavaju. Ionako stari, izmučeni svojim bolestima, potrošenim životima, izgubljenim iluzijama o boljem životu ostaju zaboravljeni i sami. Mnogi su davno ispratili svoju decu u svet sa kartom u jednom pravcu. Mnogi svoje unuke nisu i nikada neće videti. Za to vreme jedna, do pre nekoliko godina, potpuno anonimna pepeljuga, limitiranih intelektualnih sposobnosti, još limitiranije pismenosti i usmenosti, živi svoju bajku.

Da li je rođena pod srećnom zvezdom? Da li se njena zlatna kočija u nekoj ponoći, nekom kosmičkom greškom nije pretvorila u bundevu već u velelepnu palatu, specijalno renoviranu i basnoslovno plaćenu za nju i "njenu porodicu". Sada tamo u raskoši i sjaju, sa poslugom i svim mogućim privilegijama, a bez ikakvih zasluga B. Ana nastavlja bajkoviti život sa svojom lepom partnerkom i njihovim sinom, koji mimo svih zakona u Srbiji živi u dugogogodišnjoj istopolnoj zajednici koja je samo daleki san ogromnoj većini LGBT populacije.

Neke srećne ili vešte devojke doživele su svoje bajkovite živote srećnom udajom za svog princa iz snova.

B. Ana živi svoju bajku tako što je slepo poslušna i odana svom Velikom šefu. Nije poznato zašto je njen premijerski mandat oročen na dve umesto na četiri godine. Kako stvari stoji u raslojenoj i duboko podeljenoj i međusobno posvađanoj Srbiji, dok se svako sa svakim svađa i dokazuje da je baš on u pravu, B. Ana iz Jarkova će, umesto zaslužene kazne za mnoga zlodela, za činjenja i nečinjenja, obezbediti azil i državljanstvo i nastaviti svoj bajkoviti život sa lepom partnerkom i sinom u nekoj drugoj državi gde su odobreni istopolni brakovi i usvajanje i/ili rađanje dece i gde njena zlodela neće biti kažnjena.

Srbija će nastaviti da sve dublje grca u svom glibu iz koga joj za sada, samo glava viri.