Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Nova ekonomija/Kvartalni monitor ]

30. 06. 2022. 13:41 6

Da li je samo rat u Ukrajini kriv za inflaciju u Srbiji?

Da li smo inflaciju uvezli, kako kažu guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i predsednik Aleksandar Vučić, ili ipak ima i "krivice" odgovornih u državi za rast cena o kojem svi pričaju?

Rast potrošačkih cena u maju je dostigao 10,4 odsto. Međutim, u odnosu na prošlu godinu "samo hrana" je poskupela 16,2 odsto, od toga su žitarice i hleb skuplji 16,8 odsto, meso 21,3 odsto, a ulje i masti 17,5 odsto.

Uticaj domaćih faktora na inflaciju znatno je niži od uticaja međunarodnih, odnosno spoljnih faktora, navela je Narodna banka Srbije u odgovoru Novoj ekonomiji.

Postojeći i već dovoljno veliki globalni problemi sa cenama energenata i hrane, kao i problemi sa globalnim lancima snabdevanja koji traju od početka pandemije dodatno su pogoršani sukobom u Ukrajini - i to je ključna stvar koju treba da imamo u vidu kada je reč o inflaciji, ocenjuju u NBS.

- Zarade u javnom sektoru i penzije rastu održivim tempom, fiskalni deficit se smanjuje, struktura privrednog rasta je relativno povoljna, pri čemu su i investicije i izvoz i dalje na vrlo visokom nivou - poručila je Narodna banka Srbije.

Početkom 2022. dolazi do znatnog pogoršanja najvažnijih makroekonomskih trendova u Srbiji - privredna aktivnost je usporila, inflacija (koja je već bila relativno visoka) dodatno ubrzala, a tekući deficit snažno je porastao, navodi se u Kvartalnom monitoru.

Veći deo pogoršanja jeste posledica izbijanja rata u Ukrajini (uz već postojeću energetsku krizu i visoku uvoznu inflaciju), ali važan deo makroekonomskih pogoršanja sa početka godine Srbija duguje i neodgovarajućim domaćim politikama: katastrofalno upravljanje javnim preduzećima iz energetskog sektora, preterano ekspanzivna fiskalna politika (naročito u pogledu izdašnih neselektivnih davanja stanovništvu i privredi), i nešto zakasnela reakcija monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije.

- Široka rasprostranjenost poskupljenja na srpskom tržištu ukazuje na to da se porast troškova proizvodnje počeo prelivati na rast potrošačkih cena, dok su pritiscima na strani tražnje doprinosile izrazito ekspanzivna fiskalna i monetarna politika od početka pandemije - navodi se u biltenu.

Kontrolisane cene

Rast cena u prvih pet meseci 2022. u odnosu na isti period prethodne godine bio je u Srbiji 9,2 odsto, a u zemljama Centralne i istočne Evrope u proseku 10,7 odsto, piše u Kvartalnom monitoru.

Kvartalni monitor navodi da iza ovog ,"boljeg rezultata" Srbije, uglavnom ne stoje drugačiji tržišni trendovi, već pre svega snažnija administrativna kontrola cena, što se naročito odnosi na cene energije.

Administrativna kontrola cena i održavanje fiksnog kursa, kako se navodi, jesu doprineli nešto sporijem rastu inflacije u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope, ali imaju svoju cenu: smanjenje deviznih rezervi NBS, rasta gubitaka u EPS-u i Srbijagasu, kao i nestašice nekih proizvoda (šećer).

Dve trećine poskupljenja prosečne potrošačke korpe u Srbiji u proteklih godinu dana može se pripisati rastu cena hrane i naftnih derivata, ali se u poslednjih nekoliko meseci rast cena postepeno širi i na ostale proizvode.

- To potvrđuje primetno ubrzanje bazne inflacije (merene indeksom potrošačkih cena bez hrane, energije, alkohola i duvanskih proizvoda) od početka ove godine na 6,3 odsto koliko je izmereno u maju - navodi se u biltenu.

NBS smatra da je, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje znatno niža od ukupne, i očekuje da tako ostane i u narodnom periodu.

Narodna banka Srbije maksimum inflacije predviđa u junu i julu, negde u rasponu između 10 i 11 odsto, a nakon toga, dolaskom nove poljoprivredne sezone centralna banka očekuje da inflacija počne da se smanjuje.

- Ulazak u granice inflacionog cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi 3 plus minus 1,5 odsto, očekujemo u drugoj polovini naredne godine, dok bi krajem 2023. inflacija trebalo da iznosi oko 4 odsto - navela je NBS.

NBS kaže da će dalji rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijskim najvišim nivoima ili ih čak premašile, sigurno u određenoj meri dovesti do porasta troškovnih pritisaka u proizvodnji kod većine proizvoda i usluga.

- Da li će, i u kojoj meri, doći do povećanja cena, zavisiće od kretanja na tržištu pojedinačnih proizvoda, odnosno usluga, odnosno prostora koje pojedinačni proizvođači tih proizvoda i pružaoci tih usluga imaju za korekciju svojih cena - poručuju iz NBS na pitanje da li se očekuje rast cena proizvoda i usluga koji do sada nisu u velikoj meri učestvovali u inflaciji.

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 6

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Dijalog, to sam ja!

Zoran Živković [11.08.2022.]




Anketa

Da li je Svetislav Pešić dobro postupio što je precrtao Miloša Teodosića?

Rezultati

Video dana

Patkonaut