Tri najveće muke kompanije tokom trenutne krize

Ta analiza rađena je na uzorku od oko 1.500 kompanija.

Nemogućnost plasmana robe i distribucija najveći problemi

- Najčešći problemi sa kojima se kompanije suočavaju su nemogućnost plasmana robe u inostranstvo i pronalazak alternativnih tržišta, problemi fizičke distribucije robe na tržišta Rusije i Belorusije, problem osiguranja robe prilikom transporta, rast cena sirovina na svetskom tržištu, otkazivanje ugovora o snabdevanju određenim resursima - kaže analitičar PKS Nikola Ranković za BIZLife.
Nikola Ranković kaže da će ova kriza sasvim sigurno biti teža za privredu od prethodne pandemijske, s obzirom da kompanije već sada osećaju probleme u nabavci deficitarnih proizvoda kao i teškoće prilikom plasmana svoje robe, a kraj krize se trenutno ne može ni naslutiti.

U PKS podsećaju da posledice ukrajinske krize otežavaju poslovanje velikog broja kompanija nezavisno od sektora privrede u kojem posluju, a neki od problema sa kojima se kompanije suočavaju su prekidi globalnih lanaca snadevanja, nedostatak neophodnih sirovina i repromaterijala na tržištu, nemogućnost plasmana robe…

Nekolicina kompanija iz proizvodnog sektora, odnosno prerađivačke industrije, suočavala se u prethodnom periodu sa prekidima u procesu proizvodnje zbog toga, ali ti prekidi su bili privremeni, problemi su relativno brzo sanirani, pa redovno funkcionisanje kompanija nije značajno ugroženo.

Ukrajinska kriza utiče na sve sektore, najviše proizvodni sektor

Posledice ukrajinske krize utiču na sve sektore jedne ekonomije, bez obzira da li je ona direktno ili indirektno trgovinski povezana sa zaraćenim stranama.
Nedostatak ponude na globalnom tržištu proizvoda koji se kotiraju na svetskim berzama (poljoprivredni proizvodi, metali, hemijske i građevinske sirovine, energenti) povećavaju troškove proizvodnje kompanija iz tih sektora i otežavaju njihovo snabdevanje.

Kriza energenata uz dejstvo visoke inflacije predstavlja veliki problem i za našu privredu, a najugroženije su kompanije iz proizvodnog sektora, dodaje analitičar PKS.

Probleme sa nabavkom određenih sirovina ima građevinska industrija, zatim industrija cementa koja jedan deo svojih potreba podmiruje uvozom iz Rusije, energetske kompanije se suočavaju sa problemom nabavke rezervnih delova i zamenske opreme, rast cena sirovina u metalskom sektoru onemogućava redovno funkcionisanje.

Najviše smanjena proizvodnja tekstila i prerada drveta

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu januar – april 2022. godine, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine, industrijska proizvodnja je najviše smanjena u proizvodnji tekstila i u preradi drveta i proizvoda od drveta i ova dva sektora mogu se posmatrati kao jedni od najugroženijih sektora privrede u 2022. godini.

U trenutnom poslovnom okruženju kompanije moraju pokazati određeni stepen fleksibilnosti koji se ogleda u pronalasku alternativnih tržištu kako za nabavku potrebnih sirovina tako i za plasman svojih proizvoda, imajući u vidu da je poslovanje sa ruskim tržištem značajno otežano, a sa Ukrajinom praktično obustavljeno, kaže Nikola Ranković.
Kako do pomoći?

Vlada Srbije je definisala novi paket pomoći kompanijama koje sarađuju sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom a koji podrazumeva da će više od 400 miliona evra sredstava iz Garantne šeme biti na raspolaganju za oko 1.400 kompanija koje imaju problema u poslovanju sa pomenutim područjima.

Naime, odobravaće se krediti na pet godina sa grejs periodom od dve godine, a postojaće i mogućnost da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme, čime ove kompanije dobijaju konkretnu podršku uslove da prebrode krizu.

Sa druge strane, treba imati u vidu i dugoročniju podršku kompanijama u pogledu pronalaženja novih tržišta, uključivanja u lance snabdevanja, kao i prilagođavanje poslovanje zahtevima procesa digitalne transformacije i zelene tranzicije, dodaje Ranković.
Do momenta izbijanja ukrajinske krize sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom poslovalo je ukupno oko 2.600 kompanija, a imajući u vidu da je trgovina sa Rusijom i Belorusijom otežana, a sa Ukrajinom praktično zaustavljena, realno je očekivati da je ovaj broj smanjen u međuvremenu.

Do izbijanja krize na ta tržišta izvozilo je oko 1.200 kompanija i to najviše na tržište Rusije.