Čistke na Bogosloviji - progon Bulovićevih neistomišljenika

Poslednji slučaj čistke nepodobnih profesora, predstavlja primer Andreja Jeftića, vrlo perspektivnog mladog bogoslova, kojeg su kolege sa Bogoslovskog fakulteta mučki lišili daljeg rada na istom. Iako je ispunjavao sve uslove za reizbor u zvanje, nekolicina profesora je bez ikakvih utemeljenja kritikovala referat i tako uticala na Jeftićev izbor. Pri tome, taj mladi čovek je ostao bez sredstava za materijalnu egzistenciju, zajedno sa nezaposlenom suprugom i troje male dece. Teško je pogoditi sve Irinejeve razloge, zbog čega je ovog mladog čoveka ostavio bez posla i dalje perspektive. To u ovom slučaju i nije toliko bitno, koliko je, s jedne strane, čudna moć koju Irinej ima nad jednim brojem profesora na Bogoslovskom, dok s druge, poražavajuća je bezpogovorna spremnost istih profesora da ispunjavaju njegove naloge.

Glavni Irinejev egzekutor svih Irinejevih čistki jeste sveštenik Vladimir Vukašinović, profesor o kome su poslednjih godina pisali mnogi mediji u Srbiji i regionu. Vukašinovića je više studentkinja optužilo za silovanje i seksualno uznemiravanje. Dve od njih su završile na psihijatriji, od kojih ga je jedna prijavila upravi Fakulteta i nadležnim sudskim organima. Druga studentkinja M. M. iz okoline Novog Sada (iz eparhije Irineja Bulovića) nije bila u stanju da izađe sa optužbom, zbog traume koju je preživela. Da slučaj bude bizarniji, profesor ju je napio i silovao u konaku manastira Studenice, što je videla druga studentkinja R. M., koja se poverila profesoru Dragu Sandu i još nekim bliskim koleginicama sa fakulteta. Po njenom svedočenju, i sama je bila žrtva Vukašinovićevog seksualnog uznemiravanja.

Malo je poznato da je istog profesora još 1998. godine optužila studentkinja M. P. iz Hrvatske da ju je seksualno zlostavljao. Ona se tim povodom obratila pismom patrijarhu Pavlu. Pismo izgleda nije stiglo do samog patrijarha, ali ga je sekretar Sinoda Sava Jović pročitao nekim sveštenicima i profesorima Bogoslovskog fakulteta. Upućeni tvrde da je studentkinja M. P. rodila vanbračno dete sa pomenutim profesorom. Ona je bila prva žrtva seksualnog predatora sa Bogoslovije. Čitavu stvar je tada zataškao upravo Irinej Bulović uz pomoć sadašnjeg patrijarha Porfirija, tako što su joj rešili stambeno pitanje i našli posao u gradskoj upravi.

Pored Vukašinovića tu je i profesor Ivica Čairović, bivši sekretar Akademije za restauraciju i konzervaciju SPC, protiv kojeg se vodio crkveni postupak zbog finansijskih malverzacija na Akademiji. Slučaj Čairović nije dobio epilog, jer je u njegovu zaštitu upravo stao vladika Irinej Bački. Zoran Krstić je, takođe, jedna od produženih ruku vladike Irineja. Njihove čudesne veze sežu još od zagonetne smrti vladike Save Šumadijskog, kojem je Krstić bio sekretar. Inače, Krstić je poznat kao jedan od ljudi sa najvećim brojem honorara u SPC, na čemu bi mu mogli da pozavide i mnogi funkcioneri SNS. Taj profesor je duboko involviran u mnoge poslove unutar SPC. U javnosti slovi za odmerenog čoveka, koji likvidacije vrši u rukavicama.

Irinej Bulović ima poseban uticaj na dvojicu biblista sa Bogoslovskog – Vladana Tatalovića i Predraga Dragutinovića. Tatalovića je primio za asistenta, iako ovaj nije ispunjavao nikakve akademske uslove za naučnu oblast za koju je izabran. Pa i pored toga, Tatalović je držao predavanja, vežbe, ispite. Sve sam, bez prisustva nadležnog profesora. Poznato je da su neki studenti branili pred njim master i diplomske radove, bez prisustva profesora i drugog člana komisije. Taj drugi član je uglavnom bio sadašnji patrijarh Porfirije. Najbolji dokaz za to mogu da posluže potpisi u indeksu studenata i ispitne prijave – Irinejev i patrijarhov potpis su načinjeni faksimilom, što bi bilo apsurdno da su oni prisustvovali ispitu.

Predrag Dragutinović je dugogodišnji štićenik episkopa Irineja. Irinej ga je prvo poslao u Švajcarsku na postdiplomske studije. Posle neuspeha koji je doživeo na studijama u Bernu, Irinej ga je poslao u Grčku. Budući da ni u Grčkoj nije mogao da doktorira, Irinej se prihvatio mentorstva pa je Dragutinović nekako doktorirao u Beogradu. Malo je poznato da Dragutinović pre odbrane doktorata nije magistrirao, što je tada bila obaveza. Na osnovu nekih seminarskih radova iz Švajcarske, Irinej je sa grupom Dragutinovićevih prijatelja sa Fakulteta, uspeo da isposluje kod Univerziteta odobrenje za odbranu disertacije. Sve je to dodatno začuđujuće, jer je Dragutinović dobar poznavalac naučne oblasti kojom se bavi.

Još jedan ucenjenik Irineja Bulovića jeste profesor Zdravko Jovanović. Irinej je i njega slao u Grčku, s tim što je on uspeo – za razliku od Dragutinovića – da magistrira u Grčkoj. Kao profesor na Fakultetu i sveštenik eparhije bačke, Jovanović je imao skandal - intimnu vezu sa jednom narkomanskom zavisnicom što ga je dovelo do razvoda braka.

Sve ove mračne tajne Irinejevih poslušnika su njemu i te kako dobro poznate. Navedeni profesori, osim Čairovića, potpadaju pod njegovu duhovnu nadležnost. Svi su oni (sem Dragutinovića) akademski nemušti i nekompetentni. Upravo ih ta dva činioca dovode u poziciju zavisnosti u odnosu na svemoćnog vladiku. S druge strane, Irinej ih po potrebi koristi za obračun sa neistomišljenicima. To je prepoznatljiva matrica, po kojoj on funcioniše. Upravo onako kako je predstavljen u emisiji „Junaci doba zlog“.

Hoće li svoj pir Irinej Bački nastaviti na Bogoslovskom fakultetu, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, gledajući sve to sa strane teško se otrgnuti utisku besmisla, beznađa i tuge. Ako se takve pojave mogu donekle razumeti u politici, biznisu i svetu kriminala, kako su one moguće u Crkvi, to jest njenoj najznačajnijoj prosvetnoj ustanovi?!