NBS podigla kamatnu stopu: Skuplji dinarski krediti

- Donoseći odluku o povećanju referentne kamatne stope za 50 baznih poena, na 1,5 odsto, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja - saopštila je NBS.

Izvršni odbor podseća da je Narodna banka Srbije i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir.

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije - kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5 odsto, a stopa na kreditne olakšice na 2,5 odsto.

- U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše. Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini - ističe NBS.

To je, kako se dodaje, za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu.

- Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova prema oceni Izvršnog odbora neće značajnije uticati na privrednu  aktivnost u našoj zemlji. Fiksne investicije i privatna potrošnja nastavljaju da vode privredni rast i od početka ove godine, čemu doprinose obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja u prethodnom periodu i preduzete mere ekonomske pomoći, povećani kapitalni izdaci države i rast zaposlenosti i zarada. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori, građevinarstvo i eksploatacija rude metala, dok se na nižu aktivnost u ukupnoj industriji i dalje u najvećoj meri odražava manja proizvodnja uglja i električne energije. Proizvodnja u prerađivačkoj industriji beleži blagi rast, iako je i dalje prisutan efekat zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i manje eksterne tražnje u uslovima zaoštravanja geopolitičkih tenzija i više globalne inflacije - navodi centralna banka.

Zbog nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja krize u Ukrajini, a pre svega zone evra koja je naš najvažniji trgovinski partner, izraženiji su i rizici naniže po privredni rast Srbije u ovoj godini, ističe NBS, ocenjujući da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize.

- Izvršni odbor konstatuje da je međugodišnja inflacija, koja je u februaru iznosila 8,8 odsto, i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata. Istovremeno, bazna inflacija je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i u februaru je iznosila 4,4 odsto međugodišnje, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, inflacija bi u nastavku godine trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije približi centralnoj vrednosti cilja. Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju da postoji mogućnost da inflacija bude na višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalje ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine. Tome će ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa koju će Narodna banka Srbije obezbeđivati i u narednom periodu, kao i preduzete monetarne i fiskalne mere - navodi centralna banka.

U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

- Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog rasta - navodi NBS.