Filip je putovao brzim vozom, ono što je video - šokiralo ga je!

Već prvog dana nakon puštanja karata u internet prodaju, rezervisao sam mesto za polazak InterCity voza (brzi voz) u ponedeljak 21. marta u 07:34, a povratak istog dana sa polaskom u 12:02 i već pre polaska jedino što sam uspeo da vidim jesu propusti "Srbija Voza".

Na stanici Beograd centar stajao je generični "Stadler Kiss" voz koji se može sretati u gotovo celoj zapadnoj Evropi i koji čini veći deo voznog parka švajcarskih železnica, te tri kompozicije koliko ih u vlasništvu ima "SrbijaVoz" nisu baš ni toliko impresivne.

No, za železnice u Srbiji svakako jeste pravo osveženje videti takvu mašinu na stanici. Za razliku od samog voza, impresivna jeste bila ljubaznost osoblja u vozu, ali ne i tačnost te je voz krenuo sa 7 minuta zakašnjenja i uprkos upozorenjima nadležnih iz "Srbija Voza" nije stao u stanici Novi Beograd, već je samo prošao kroz nju. U Novi Sad se stiglo sa tri minuta zakašnjenja, dok je u povratku sve prošlo u najboljem redu.

Tek nakon "testiranja" ove linije bilo mi je potpuno jasno da je puštanje u rad bilo isključivo vezano za predizbornu kampanju SNS-a i da ŽS kao državno preduzeće nije najozbiljnije shvatilo zadatak koji je imalo ispred sebe, a to je uspostavljanje železničke veze između dva najveća grada u zemlji. Naizgled fantastičan i projekat od istorijske važnosti pušten je u rad uz mnogo propusta koji potencijalno mogu da imaju uticaj kako na broj putnika, tako i na kvalitet same usluge.

Prokop

Problem sa "Prokopom" nije samo u nedostatku stanične zgrade ili činjenici da se nalazi ispod ogromne betonske ploče, već u katastrofalnoj povezanosti za ostalim delovima grada. Do stanice se direktno može doći samo autobuskoam linijom broj 36 koja od 15. marta ima pojačan broj polazaka, ali osim toga ili pešačenja od stanice trolejbusa ne postoji nikakva konekcija, pogotovo sa južnim delovima grada. Konekcija sa aerodromom je moguća samo preko stanice Tošin bunar i autobuske linije 72, te uprkos saradnji "Srbija Voza" i Er Srbije prema kojoj je omogućeno da putnici sa avionskim kartama za Njujork besplatno putuju brzim vozovima.

U praksi ova saradnja ima za cilj samo promociju i nikako ne olakšava putovanje, jer IC vozovi ne staju u stanicu Tošin Bunar. Putnik bi pak od "Prokop"-a do aerodroma morao presedati najmanje dva puta i to pod uslovom da je spreman da plati dodatnih 350 dinara za prevoz linijom A1 do zgrade odlaznog terminala. Ovakvo planiranje gradskog saobraćaja ne samo da otežava građanima kretanje unutar grada već dodatno demotiviše putnike da koristi usluge "SrbijaVoza".

Karte

Iako su karte za nedelju bile rasprodate, poteškoće prilikom kupovine su se javile još pre puštanja voza u saobraćaj. Online prodaja karata počela je tek dan pre prvog polaska, a preduzeće "SrbijaVoz" je na play store prvobitno stavilo na rapolaganje korisnicima aplikaciju "ekarta", te da bi u međuvremenu na "play storu" se našla i aplikacija "SrbijaVoz" koja ima identičnu funkciju-prodaju karata. Postavlja se pitanje zašto i po kojoj ceni su te aplikacije izrađene, međutim iz ugla korisnika aplikacije imaju nekoliko nedostataka. Iako jednostavne za korišćenje, aplikacije ne pružaju dosta informacija korisniku kao što su podaci o kašnjenima (mogućnost odabira sedišta, informacije o dolaznom i odlaznom peronu, informacijama o konekcijama sa gradskim i prigradskim prevozom).

Takođe, preko interneta nije moguće kupiti jedinstvene karte sa presedanjima, te "SrbijaVoz" tim putem onemogućava da "Prokop" vrši osnovnu funkciju transportnog centra. Drugim rečima, osim ako ne putujete direktno, nije moguće kupiti kartu za dva odredišta sa promenom voza u nekoj od stanica kao što je to ranije bilo moguće.

Na kraju bih napomenuo da građevinski radovi na mnogim stanicama nisu završeni, uključujući terminusna stajališta na liniji, kao i stajalište Novi Beograd te pompezno i svečano otvaranje rekonstruisane pruge i ne znači da je ta pruga u potpunosti završena, već samo da je korišćena za potrebe sticanja jeftinih političkih poena i predizborne kampanje.

Uz seriju neispunjenih obećanja, probijanja svih datih rokova i potrošenih skoro milijardu evra dobijenih iz kredita, Železnice Srbije ipak nisu uspele da bez većih problema uvedu Srbiju u red zemalja sa brzim prugama. Uz probleme sa kupovinom karata, konekcijama sa gradskim prevozom i ostalim železničkim linijama kao i kašnjenjima ovakav vid putovanja se, ipak, preporučuje samo onim najupornijima i najvećim ljubiteljima železnica.