Aleksandar Papić - Vreme bahatosti (DRUGI DEO)

Izvori iz MUP-a Srbije tvrde da su sve nabavke za MUP, dok je na njegovom čelu bio Nebojša Stefanović, išle preko Papića, njegovih firmi i njegovih ljudi. Inače, Aca Papić i Stefanović su kumovi. O bliskosti ova dva čoveka najbolje govore dve situacije.

Prva je vazana za aferu oko kupovine Hotela „Šumadija“ u koju je bio umešan pokojni Branko Stefanović, Nebojšin otac. Njegomir Kilibarda, kako je pisao KRIK, kupio je Hotel "Šumadija", koji se nalazi blizu Beogradskog sajma i Ade Ciganlije, u procesu privatizacije krajem 2004. godine za 2,8 miliona evra. Hotel je bio zapušten i u jako lošem stanju, a novi vlasnik je imao ugovornu obavezu da u uloži dodatna sredstva. Ubrzo je Kilibarda upao u dugove, a jedan od onih koji su mu nudili pomoć, prema Kilibardinim rečima, bio je upravo Branko Stefanović.

- Hteli smo da pomognemo tom nesrećniku, jer je složio priču da ga neka mafija nešto juri, da ga cede neki zelenaši, neki ovi, neki oni. Kada je došlo do toga da priča postane ozbiljna, on se pokazao kao prevarant kakav je i bio, što sam naknadno čuo. Rekao sam "nemoj više da me gnjaviš" i otišao sam…. - kazao je tada Branko Stefanović.

Hotel kupuje na licitaciji B&B group za 280.000 evra, ali Kilibarda, smatrajući da je oštećen, ne dozvoljava novim vlasnicima da preuzmu "Šumadiju". U tom preganjanju 15. februara 2019. godine, oko 20 časova, kada nije bilo gužve u holu hotela i kada je većina gostiju bila napolju ili u sobama, grupa muškaraca sa fantomkama na glavama, naoružana palicama i sekirama, upada u zgradu. Sekirama udaraju u vrata koja su od debelog stakla. Posle par udaraca vrata se lome u paramparčad, maskirani huligani odlaze i ostavljaju krhotine za sobom.

Istog dana Kilibarda dobija poziv za sastanak od Aleksandra Papića, koji se predstavio kao izaslanik ministra policije Nebojše Stefanovića. On je Kilibardi rekao da nastupa u ime "svog šefa", ministra policije Nebojše Stevanovića, sa zadatkom da "ispravi brljotine ministrovog oca".

Papić je za BIRN potvrdio da se sastajao sa Kilibardom, ali nije odgovorio na pitanja za koga i u čije ime pregovara, niti da li zastupa interese ministra policije. Kilibardi koji je trebalo da da izjavu u policiji povodom celog slučaja, otkazuju sastanak nakon njegovog viđanja sa Papićem, a u medijima se pojavio i snimak razgovora u kome se vidi da Papić sa Kilibardom pregovara oko naknade za sve što se desilo.

Druga situacija se pojavila tek naknadno. Naime, Nebojša Stefanović je prijavio da sa porodicom živi u četvorosobnoj kući u elitnom delu Bežanijske kose. Naknadno će se utvrditi da Aleksandar Papić nije samo Stefanovićev komšija, već i vlasnik kuće u kojoj je ministar boravio i to bez bilo kakve naknade. Nikada do kraja nije objašnjeno kako je ta nekretnina dospela u ruke Aleksandra Papića.

Potpuno je jasno da je uspon Aleksandra Papića zasnovan na njegovim vezama sa Srpskom naprednom strankom, matičnim odborom u Zemunu i Nebojšom Stefanovićem. Samo kroz zamršenu mrežu pritisaka, ucena, finansijskog mešetarenja Papić je za kratko vreme sebi obezbedio ono što normani ljudi ne mogu ni da zamisle.

On je produkt zlatnog doba u kome ako ste deo naprednjačke ekipe i ako ste spremni na sve - vi zaista možete sve. Aleksandar Papić po tome umnogome podseća na još jedan fillmski lik - Tonija Montanu iz megahita "Lice sa ožiljkom". Spaja ih rečenica koju je i Papić pomislio - "The world is mine", koja u prevodu znači - svet je moj.

SUTRA: Crno beli svet - od navijača do saradnika