Dijagnoza NATO kandidat

Aleksandar Vučić ostaće upamćen kao ministar u vladi Srbije koja je kasarnu Car Dušan Silni, 1999. preimenovala u Bondstil. Pokolenja će ga pamtiti kao ministra koji je portu Visokih Dečana pretvorio u parking za NATO tenkove. U istoriju se Aleksandar Vučić upisao kao ministar u vladi koja je za vreme svog mandata srpsku vojsku i policiju 1999. proterala sa Kosova i Metohije i zamenila ih sa NATO i OVK. Najsramnije stranice srpske istorije rezervisane su za ime Aleksandra Vučiča koji je juna 1999. godine Pećku patrijaršiju menjao za Bambilend.

NATO kandidat je isti onaj ministar informisanja koji je marta i aprila 1999. poručio tom istom NATO paktu da Srbiju mogu bombardovati još 100 godina, ali da NATO čizma nikada neće kročiti na Kosovo i Metohiju. Kada je juna 1999. pustio da 60.000 pari NATO čizama da umaršira na Kosovo i Metohiju, Vučić je zajedno sa svojim političkim ocem mrtav hladan slagao da je Đinđić pozivao na bombardovanje Srbije, a ne on. Onaj Zoran Đinđić čije ubistvo su najavljivali na mitingu, a kada se naručeno ubistvo desilo, Vučić ga je proslavio svojim drugim pijanstvom. Prvo pijanstvo je bilo po ubistvu Čuruvije.

Kao potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić je 2012. godine Toniju Bleru dao platu od 200.000 evra mesečno, kako bi mu se zahvalio što se tadašnji britanski premijer a potonji Vučićev savetnik najglasnije zalagao za bombardovanje Srbije, tokom kog je Aleksandar Vučić rešio svoje stambeno pitanje. I to u trenutku dok su se tuđa ognjišta pretvarala u zgarišta. Istovremeno, NATO bombardovanje je bilo idealna prilika da pripadnici državnog eskadrona smrti ubiju Slavka Ćuruviju. Za zaboravne, to je onaj novinar kome je lično Aleksandar Vučić poručio, kad tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf.

NATO kandidat Aleksandar Vučič je novembra meseca 2016. godine, kao predsednik vlade Republike Srbije, fondaciji Bila Klintona uplatio 2.000.000 dolara u nastojanju da njegovoj ženi Hilari pomogne da pobedi na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Zato što je pametan, kako je ovaj svoj potez objasnio šokiranoj javnosti. Jer ako Klintonovi ponovo pobede, možda Srbija opet bude bombardovana, a to je za NATO kandidata uvek bila idealna prilika da se stambeno obezbedi. Ili makar da proširi stan od dva ara koji je dobio 1999.

Koalicijom sa Hašimom Tačijem i Ramušom Haradinajem, kojima je dao podršku za formiranje vlade Kosova, Aleksandar Vučić se pokazao ne samo kao NATO, već i OVK kandidat. OVK I NATO kandidat će u svojoj biografiji zauvek imati podatak da je juna 1999. tokom njegovog ministrovanja u vladi Srbije, skinuta srpska zastava sa graničnog prelaza Đeneral Janković, umesto koje je okačen OVK steg. Ne samo da je ovaj kandidat obrisao granicu na Đeneral Jankoviću, nego ju je izmestio na Jarinje i Brnjak a onda i dobro utvrdio, naredivši srpskoj vojsci da ne sme da se kreće unutar teritorije sopstvene države i da ne prilazi na 10 km od neke administrativne linije, kako je Aleksandar Vučić nazvao produkt svog nepočinstva i izdaje. Potom je OVK kandidat ukinuo srpske institucije na Kosovu i Metohiji, potpisao je Briselski sporazum, poklonio EPS, Gazivode, Trepču i ski centar Brezovicu svojim saborcima u borbi za nezavisno Kosovo iz OVK.

Uz sve ovo, javno je proklamovao politiku razgraničenja Gračanice i Studenice, već merkajući kako će i Studenicu da razgraniči sa Ravanicom, sve dok Jarinje ne izvesti u Topolu a Brnjak u Lazarevac. Sa svojim koalicionim partnerom Aljbinom Kurtijem, OVK kandidat je 2021. godine organizovao prelepljivanje srpskog grba na registarskim tablicama vozila čiji vozači žele da uđu na teritoriju Kosova i Metohije. Naposletku, svoju sramotnu politiku je overio pečatom novog izdajstva na nedavnom lažnom referendumu na kom je teritoriju Kosova i Metohije izopštio iz Ustavno pravnog poretka Republike Srbije i proglasio je inostranstvom uz pomoć i podršku svog novog koalicionog partnera Aljbina Kurtija, sa kojim je dogovorio da se ovaj igrokaz pod nazivom referendum o promeni Ustava ne organizuje na teritoriji južne srpske pokrajine.

Zaboravio je NATO i OVK kandidat da je kampanju za izbore protiv Vojislava Koštunice jula 2000. poveo pod sloganom Narod bira, a ne NATO!

Narod je 24. septembra 2000. izabrao. A 5. oktobra je potvrdio svoju pobedu. Da bi je overio 23. decembra 2000.
Kako nikada više ne bi imali ovakve sramotne naslove u naprednim tabloidima, vreme je da 3. aprila overimo svoju pobedu. Onda ćemo umesto tabloida imati novine, umesto medijskog mraka - svetlost slobode, a umesto otključane ludnice normalnu državu u kojoj se nikada više kandidatima za najviše funkcije neće crtati meta. Da bi se posle samo par dana u metu precizno pucalo.

Ako želite da živite u zemlji u kojoj se pobeda overava na izborima, a ne politički protivnici,
ovog aprila izaberimo takvu Srbiju.

Overite olovkom kojom glasamo!

Srđan Milivojević, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke