Kratak spoj visokog napona: U čije ime i ko upravlja EPS-om?

Ako je i počela kao godina "velikih promena u energetskoj politici naše zemlje" i početka ozbiljne energetske tranzicije, kako je 2021. nazvala ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, završila se, malo je reći, energetskim karambolom.

Кraj prošle godine obeležili su energetska kriza i drastični skokovi cena energenata na svetskim tržištima, ali i niz havarija u postrojenjima EPS-a, koje su ovu cenovnu krizu, u srpskoj studiji slučaja, dodatno komplikovali. Nesporazumi između resorne ministarke i doskorašnjeg prvog čoveka EPS-a nisu nikakva novina, ali je njihov sukob i međusobno prebacivanje odgovornosti za nastalu situaciju kulminirao.

Umesto da odavno bude smenjen, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da je funkciju v.d. direktora obavljao nezakonito već godinama, Milorad Grčić podneo je pre nekoliko dana ostavku i pritom upozorio predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije da "Zorana Mihajlović ne sme da vodi srpsku energetiku posle aprilskih izbora, jer ako ona ostane, Srbija neće opstati".

Grčić, doduše bez priloženih dokaza, optužuje Zoranu Mihajlović da radi suprotno interesima domaće energetike i najvećeg elektroenergetskog sistema, da zastupa interese privatnih investitora i zapadnih ambasada, a kao jedini dokaz toj tvrdnji nudi pismo kojim se ministarka obratila Američkoj privrednoj komori, tražeći od njih pomoć u borbi protiv nestašnih direktora javnih preduzeća, koji svojim delovanjem sprečavaju tranziciju i preporod srpske energetike.

Zbog čega je ministarka nadležna za te direktore, na poziciji izaslanika države kao jedinog vlasnika EPS-a, imala potrebu da se obraća Američkoj privrednoj komori, umesto svom stranačkom šefu ili predsednici Vlade, ako već nije u mogućnosti da sama disciplinuje doskorašnjeg direktora EPS-a, nije poznato, jer iz Ministarstva energetike nisu odgovorili na pitanja NIN-a.

Sa druge strane, takav gest nameće razna pitanja, a najvažnije od njih moglo bi biti čiji je zapravo EPS. Кo njime upravlja i u čije ime? Da li je do pre neki dan bio Grčićev, pošto je Zorana Mihajlović, gostujući u jeku gotovo svake energetsko-medijske drame na jednoj TV stanici sa nacionalnom frekvencijom, izjavljivala kako su javna preduzeća država u državi, priznajući tako da je nemoćna da se obračuna sa čelnicima preduzeća u kojima je država jedini vlasnik, a ona nadležni ministar, ili je pak stranih investitora koji ne direktno, ali indirektnim putem utiču na kreiranje državne energetske politike? Pod uslovom da takva uopšte postoji.

Ili ona zapravo i ne postoji upravo da bi se strateške odluke donosile ad hok, u zavisnosti od interesa, kako domaćih, tako i inostranih aktera? Ima li ikoga ko bi poverovao da je Grčić mogao da bude na čelu EPS-a bez podrške prvog čoveka SNS-a, pa i da se od direktorske fotelje oprosti javnim obraćanjem u koje prethodno njegov stranački šef nije imao uvid, kao i da Zorana Mihajlović nije imala drugu adresu za pritužbe na direktore, osim Američke privredne komore?

Uostalom, uvek je umesto žalopojki u TV emisijama i u pismima stranim investitorima, mogla da odabere ostavku.