Boljima se teško prašta

Kao čovek koji potpuno razume veličinu Novaka Đokovića, te kao neko ko je propustio mali broj njegovih mečeva, bez obzira na doba dana ili noći u kome je igrao, bio sam obradovan. Ali i zabrinut, jer znao sam da neistomišljenici neće dugo čekati. Pogodio sam, napadi su krenuli, a na žalost, uveren sam, tek će ih biti.

A vidiš, on nije rekao ništa jako ili neodmereno. Podržao je proteste na kojima se traži zaštita prirode. Pre petnaestak godina pomagao sam ćerki da u prvom osnovne nauči četiri uslova života: voda, vazduh, zemljište i sunce. Prva tri uslova u Srbiji su definitivno ugrožena, a vlast svojim nerazumnim postupcima planira da ih dodatno ugrozi. Baš na to i samo na to, skrenuo je pažnju najbolji teniser svih vremena i najbolji sportista koga je Srbija ikada imala.

Naravno, kreće režimska mašinerija. Sve je diskutabilno oko Novaka osim teniskih uspeha. Ćuti i igraj, poruka je eksponenata nesposobne i bahate vlasti. I predstavljaj Srbiju kao i do sada, da možemo da se hvalimo tvojim uspesima. Daj nam pare za vrtiće, bolnice, manastire... Pravi humanitarne večeri za pomoć deci Srbije. Igraj za reprezentaciju uvek i svuda. I singl i dubl. Pomaži kad god nam treba, kad su poplave i kad su nepogode, razvijaj tenis, pravi akademiju, poveži nas sa važnim svetskim facama.

Uradi sve što tražimo od tebe. I ne izjašnjavaj se ni o čemu. Nisi ti tu da pametuješ o tome kakav je vazduh u Beogradu, kakva je voda i zemlja u Srbiji... Ti si, Novače, tu da uradiš sve što treba Srbiji, mada Srbija za tebe nikad nije uradila apsolutno ništa...

A ako rešiš da kažeš nešto što je protiv interesa aktuelnog režima, osporićemo ti sve. Tvoja porodica ne valja,
rećiće oni koji nemaju pojma o porodici. Nisi hrišćanin, rećiće oni koji o hrišćanstvu pojma nemaju. Ništa kod tebe ne valja, spremaju se da krenu u hajku režimski krvoloci kojima ništa nije sveto. Likovi koji ne bi mogli da
budu ni prvi u igranju domina u zgradi sa više od dva stana, osporavaju najboljeg na svetu.

I baš tu dolazimo do tačke koja prevazilazi Novaka Đokovića. U ovoj zemlji ukinuta su sva prava na drugačije mišljenje. Vreme je osvete ne loših đaka, već najgorih ljudi, večitih gubitnika. Onih koji ni pre ni posle ove vlasti neće moći ništa i neće biti nigde. Onih po kojima se ništa neće zvati.

I baš protiv odluka takvih ljudi dogodila se u subotu pristojna Srbija. Pristojna, većinska, domaćinska Srbija neće Rio Tinto. To je neovlašćenom donosiocu svih odluka u Srbiji u poslednjih deset godina sapšteno od strane srpskih domaćina. Jer na taj skup nisu mogli da dovedu svoje aktiviste, loše glumce iz TV šopova i stranačke uspijuše. Srpski domaćini su rekli svoje.

Čika Ršum je pokazao kako se brani domovina. Mirno, dostojanstveno, ali odlučno.

Niko međutim režimu ne valja. Ni glumci, ni profesori, ni čika Ršum, ni pošten svet koji je sa malom decom izašao, kako bi pokazao za koga se bori.

Režimu ne valja niko ko misli svojom glavom i veruje svojim očima, a ne televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Posle subote režimu ne valja narod i bilo bi jako dobro da ovde dođe neki drugi narod. Možda je u tome poenta cele priče, ko će ga znati...

Koliko god se divim Novaku, u mnogo toga se i razlikujemo. Vidiš, razumem da on ne želi da se meša u politiku, ali u ovoj zemlji sve je politika. A rezon neovlašćenog prisvojitelja svih vrsta vlasti u ovoj zemlji je jasan "ako nisi sa mnom, onda si protiv mene".

Zbog toga mi koji smo ona druga bolja i većinska Srbija, moramo imati apsolutno suprotan rezon, koji glasi "ko nije protiv nas, taj je sa nama".

Da, voleo bih ja da je Nole stao na jednu političku stranu, da je podržao političku opciju kojoj pripadam, još bolje, da je pristupio političkoj organizaciji kojoj i sam pripadam. I šta sad kad nije? Sigurno je da se moj odnos prema njemu neće promeniti. Nole je u ovom trenutku najuspešniji pripadnik mog naroda. A mi smo suviše mali narod da bi skrnavili tako velike ljude.

Novak Đković podržao je proteste za zaštitu životne sredine. I ja sam zbog toga srećan, jer sa šampionima u našem timu mi ćemo životnu sredinu sačuvati.

A onda, 'ajde da pustimo Noleta da osvoji još koji grend slem, možda da nam donese još neku salataru ili medalju. Uveren sam da će nas on opet podržati u nekim sličnim zahtevima.

A neke stvari moraćemo i bez njega. Jer on nama ne duguje ništa, a mi njemu mnogo.

Kome to nije jasno, ja ga dalje ne bih zadržavao...

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

(www.bratislavmarkovic.com)