Društvo i ekonomija
25. 11. 2021. 19:07 8
Šta sve donosi novi Zakon o radu koji sprema Sloga?
Udruženi sindikati Srbije "Sloga" najavili su da će tokom decembra predstaviti javnosti Predlog zakona o radu, koji bi trebalo da ispravi nedostatke važećeg zakona i poboljša položaj radnika u Srbiji. Pored Zakona o radu definisan je i Zakon o agencijskom zapošljavanju, Zakon o štrajku, Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o socijalno-ekonomskom savetu...
Tim povodom predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", Željko Veselinović, rekao je da su Predlog zakona ponudili najbolji stručnjaci iz oblasti radnog prava i napravili jedan Predlog koji je bez ijedne jedine mane.
- Radili smo sa Centrom za dostojanstven rad (CDR), odnosno, CDR je uradio taj Predlog zakona još u prvoj polovini ove godine, a uz podršku fondacije "Ulof Palme". Mi smo u dogovoru sa Fondacijom i CDR dogovorili da taj Predlog zakona o radu pustimo na neku vrstu javne rasprave i tribina koje ćemo organizovati u narednih nekoliko meseci, s obzirom na to da za kraj 2022. godine, ova Vlada planira, mada se ja nadam da neće biti u prilici, da donese novi Zakon o radu, koji će biti više po meri kineskih kompanija i investitora u Srbiji. Svi znamo da će taj zakon biti antiradnički, mada je i ovaj trenutno važeći potpuno loš, jer nije naklonjen radnicima zato što je prilično loš i nedefinisan. Poslodavci mogu da ga tumače kako god hoće, a pogotovo što mi u zemlji imamo sve više i više neodgovornih poslodavaca koji su ovde došli samo da izrabljuju radnu snagu i dobijaju subvencije od strane države - kaže Veselinović za Direktno.rs.
Veselinović ističe da su iz "Sloge" rešili da jedan potpuno alternativni i nov Zakon o radu pruže javnosti da pogleda i da svoje sugestije i da taj neki konačni predlog ponudi svim činiocima u zemlji - političkim partijama, sindikatima, nevladinim organizacijama, pojedincima, poslodavcima, kao neku vrstu njihovog sindikalnog predloga.
- Ne postoji mogućnost da se ovaj Predlog zakona tumači na različite načine. Postoje jasna tumačenja, jasne definicije svega - napominje Veselinović i daje konkretne primere predloga za poboljšanje statusa zaposlenih u Srbiji:
- Više neće biti zloupotrebe rada po ugovoru, kao što je do sada bilo. Uloga agencija za zapošljavanje i privremeno-povremenih poslova je svedena na minimum. Ne postoji više mogućnost da radnici rade po 5, 10, pa čak i više 15 godina po ugovoru, nego maksimum godinu dana, dva puta po šest meseci, posle toga moraju da dobiju rešenje za stalno. Probni rad je stavljen da može biti maksimalno tri meseca. Ukoliko poslodavac za ta tri meseca ne može da oceni da li je neki radnik zadovoljio ili nije, nema potrebe da ga drži posle po ugovoru deset godina - kaže Veselinović.
Prema njegovim rečima, definisan je i mnogo veći stepen zaštite za osetljive kategorije: žene (trudnice i porodilje), samohrane roditelje... Njihova zaštita je maksimalna, kaže Veselinović, pošto postoji mnogo mehanizama koji štite te osetljive kategorije. Zatim učešće zaposlenih u organima preduzeća - najmanje 30 odsto zaposlenih mora da bude u organima preduzeća. Predviđeno je i da će svaka kompanija morati određeni procenat profita da deli sa zaposlenima.
Takođe, Predlogom zakona uvodi se Sud rada, što znači da će se posebno odeljenje baviti isključivo sudskim procesima u slučajevima radnog prava, što znači da ukoliko zaposleni dobije otkaz, maksimalno šest meseci će ti sudski sporovi moći da traju, a ne kao do sad više godina.
Predloženo je i povećanje prekovremenog rada i plaćanje noćnog rada. Agencijsko zapošljavanje koje je do sada primarno kod nas, više neće postojati u tom obliku, nego će ljudi preko agencija, ukoliko budu bili zaposleni, raditi za istu zaradu i imaće potpuno ista prava kao i radnici matičnih kompanija. Rad nedeljom se ukida, ukoliko nisu poslovi neophodni za vitalno funkcionisanje države i moraće biti plaćen 300%. Svaki poslodavac ukoliko želi da angažuje zaposlene u tržnom centru, moraće da mu plati tri dnevnice za jedan dan.
- Minimalna zarada je ovim zakonom definisana da mora da pokriva minimalnu potrošačku korpu. Nema pregovora oko minimalne zarade kao što je to do sada bilo, pa onda predsednik izađe slavodobitno i kaže minimalac će biti toliki, a cene skaču abnormalno, tako da povećanje ne znači ništa. Minimalna zarada treba da se usklađuje sa rastom troškova života. Tu nema nikakvih pregovora, nego kada se na kraju godine izađe sa time kolika je mimimalna potrošačka korpa, za toliko procenata se automatski ta plata zaposlenima povećava i procentualno svima onima koji su iznad minimalne zarade i njima se taj procenat poveća. Znači, ne kao do sad, kao što oni koriste jednu mantru da povećanje minimalca gledaju kao na neku dobit, nego, jednostavno, svim zaposlenima se za toliko procenata povećava zarada. Ako je neko imao, recimo, 50 hiljada, a troškovi života su porasli 10 odsto i on će da dobije povećanje 10 odsto - ističe predsednik Udruženih sindikata "Sloga".
Veselinović naglašava da ovaj predlog zakona nije spisak lepih želja, već da je miks različitih zakona zemalja Evropske unije.
- Korišćeni su neki delovi zakona Nemačke, Hrvatske, Švedske... Usklađen je sa svim međunarodnim propisima i pravima, Međunarodnom socijalnom poveljom, evropskim radnim zakonodavstvom... Ne može niko da dođe u priliku da kaže da je to neki zakon koji će da otera investitore. Svi investitori u svetu rade pod takvim zakonima u razvijenim zemljama, jedino se u Srbiji koristi taj izgovor da ćemo na taj način oterati strane investitore, što nije tačno - zaključuje Veselinović i poručuje da će strani investitori, svi oni koji poštuju radnike, poštuju zakone Republike Srbije, imati i olakšanje u samom tom zakonu, jer će imati jasnije i definisanije propise, ukoliko hoće da poštuju sve ono što je normalno u jednoj državi.
Komentari 8
ostavi komentar