Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

Direktno.rs

25. 11. 2021. 06:00 4

ŠTRAJK GLAĐU kao borba za slobodu i pravdu

Društvo u kome su jedna stranka i jedan čovek i sudije i porota, i red i zakon, odnosno sve i svja, osuđeno je na nepravdu. Nepravda je ta koja ulazi u sve pore našeg društva, pa građani Srbije nemaju drugi izbor, osim da posegnu za ekstremnim merama, kao što je štrajk glađu. Slučaj doktora Željka Ranilovića, zaposlenog u Domu zdravlja Zemun, koji od petka štrajkuje glađu zbog mobinga, samo je jedan u nizu dokaza koji su građani nemoćni da se izbore za svoja prava.

Ranilović je u štrajk stupio, kako kaže, zbog mobinga koji nad njim vrši v.d. direktorka Doma zdravlja u Zemunu. On tvrdi da je zlostavljanje na radnom mestu počelo još od njegovog zaposlenja 2018. godine i da je od pomenute v.d. direktorke dobijao niz uvreda na ličnoj osnovi.

- Često me je ponižavala komentarima da sam neiskusan lekar iako imam dosta iskustva, kao i da bi trebalo da stičem znanja radom po selima. Često me je slala u ambulante koje su izvan grada, u kojima mi je zatim rečeno da im nije potrebno više lekara, jer su svi na radnom mestu. Htela je izgleda na taj način da me ponizi - objašnjava Ranilović.
Nemoćni očevi

Ponižen je bio i Đorđe Joksimović, otac tri devojčice iz Kragujevca koji je štrajkovao glađu ispred Centra za socijalni rad Solidarnost u ovom gradu jer mu deca  nisu bila vraćena, iako je Sud doneo odluku. Joksimović, o čijem slučaju je napravljen i film "Otac", pešačio je od Kragujevca do Beograd ne bi li se izborio za svoje pravo da deca budu uz njega. Njegova borba je na kraju srećom imala uspeha, jer je uspeo da vrati decu, ali žalosno je što je morao da se za to pravo bori tako eksremnim i po zdravlje rizičnim sredstvima.

Na štrajk glađu odlučio se i Nemanja Popović, otac dvogodišnjeg dečaka Lava koji je bolovao od leukemije. Njegovom sinu nije bilo dopušteno da prima eksperimentalnu terapiju kanabioidima bez THC-a, koja bi mu ublažila bolove.

- Ja sam morao da dođem i da pokrenem štrajk glađu, nadam se da će neko imati sluha da izađe i da komunicira sa mnom. Velika problematika oko svega je što ja dete ne mogu da izvučem iz bolnice, jer će umreti u transportu, ne mogu da ga odvedem u drugu državu gde mogu to da radim… Ja sam u šahmat poziciji kao i ti doktori tamo. Želim da pozdravim dokora Barišića koji je fantastičan čovek, koji mi svakog dana dete održava u životu. I kad on dežura, ja mogu da spavam - kazao je u avgustu kroz suze Popović.

Nažalost, tri dana kasnije mali Lav nije izdržao bitku sa opkom bolešću.

Borci i ratni vojni invalidi

Članovi Udruženja boraca i invalida "Gvozdeni puk" iz ratova devedesetih, štrajkovali su glađu u Valjevu letos zbog, kako kažu, brojnih nerešenih boračkih pitanja. Osim njih, na taka korak odlučio se i Dejan Petković, ratni vojni invalid i veteran sa Košara, koji je štrajkovao glađu ispred zgrade gradske uprave u Čačku 2018. godine. On je tada istakao da se na ovaj čin odlučio jer mu je čačanska Elektrodistribucija isključila struju zbog duga od 27.000 dinara, iako je dobio opomenu da to dugovanje mora da izmiri tek u roku od 30 dana.


Štrajkovala, poslušala Brnabićku, pa izgubila frekvenciju

Vlasnica Kanala 9 Maja Pavlović, koja je 2019. štrajkovala građu tražeći sistemska rešenja za lokalne emitere - o čemu je, razgovarala i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i sa premijerkom i članicom Saveta REM-a. Vrhovni kasacioni sud (VKS) odbio je krajem februara 2020. zahtev televizije Kanal 9 iz Novog Sada za preispitivanje presude Upravnog suda kojom se potvrđuje odluka REM-a iz 2015. godine, kada je tokom procesa digitalizacije toj novosadskoj televiziji, kao i svim drugim lokalnim medijima, oduzeta lokalna frekvencija. Tako je Pavlovićeva, poslušavši premijerku da odustane od štrajka, ostala bez frekvencije.

Radnici Goše

Radnici Goše, njih četvorica, štrajkovali su glađu 2017. godine, jer im između 500.000 i 600.000 dinara. Neke od kolega hteli su da se pridruže ali zbog lošeg zdravstvenog stanja nisu mogli.


Fudbaleri

Fudbaleri Borca iz Čačka započeli su štrajk glađu 2020. godine kako bi ukazali na probleme u kojima se nalaze usled neisplaćenih dugovanja, a jednom od njih je pozlilo pa je morala da interveniše Hitna pomoć.

- Ostali bez jednog štrajkača, nakon intervencije Hitne pomoći morao je privremeno da nas napusti i smestili smo ga u hotel. Sve je ok i biće sve u redu, a gospoda iz opštine Čačak neka i dalje ignorišu igrače - napisano je tada na Fejsbuk stranici sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost" Mirko Poledica.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

No pasaran!

Zoran Živković [01.12.2021.]


Anketa

Kakva je bila svrha bagera iz Šapca na protestima?

Rezultati

Video dana

Domino efekat bez domina