NAROD OGORČEN! Filološka gimnazija ponižava jug Srbije

Posle ove sramne jučerašnje objave, ova objava počela je da se deli po Tviteru i izaziva brdo komentara, a svi se svode na jedno: ovo jeste ponižavanje naroda sa juga Srbije i da je ovo bruka i sramota.

Ne znamo da li je namera ove objave trebalo da bude šala ili ne, ili je medijski inspirisana da izazove pažnju, ali ono što je sigurno je to da je nedopustivo da jedna obrazovna institucija ovakvog renomea ovo sebi dozvoli.

„Navikla je južna pruga da je šamaraju“, „narod sa juga nije ovo zaslužio“, „bruka i sramota“, još bi na Zelenom vencu, kod Filološke, sedeli turski begovi da nije bilo naroda južne Srbije“, „južna pruga je dobra samo dok daje sinove za ratove“, samo su neki od komentara na društvenim mrežama u kojima se takođe traži da se obriše sporna objava i uputi javno izvinjenje.

Podsetimo, lingvisti insistiraju na činjenici da nijedan oblik govora nije sam po sebi vredniji od drugog i da svaka međuljudska komunikacija, službena ili neslužbena, javna ili privatna, mora da bude tolerantna, a da dijalekat, kao i jezik, predstavlja i obeležje kolektivnog identiteta.

Za naš portal ovu situaciju je dodatno objasnila profesorka srpskog jezika i književnosti Aleksandra Srećković.

- Srpski jezik obiluje bogatsvom dijalekata koji su svoje specifičnosti razvijali tokom istorijskog razvoja samog jezika. Samim tim, moglo bi se smatrati svojevrsnim skrnavljenjem jezika negirati značaj upotrebe dijalekatskih specifičnosti u odnosu na književni jezik koji je normativni. Odbacivanjem dijalekata tzv. neknjiževnog jezika, ne samo da bismo totalno urušili strukturu jezika, već i odbacili vredna književna dela koja sadrže lokalni govor - kaće Srećković.

Ona objašnjava i da lingvisti sa katedri za srbistiku nemaju nedoumica kada je značaj dijalekata u pitanju, međutim, u našem društvu se javljaju strukture koje iz potpuno nelingvističkih pobuda, koje možemo podvesti pod elitizam, prave nepotrebni razdor između različitih jezičkih pojmova i njihovih govornika.

- Uzgred, treba razmisliti koliko su i sami jezički čistunci, iako dijalekatski pripadaju tzv. standardnim jeziku. Takođe, ovome u prilog, valja naglasiti da je obrazovni sistem jednobrazan što se jezika tiče, te deca na teritoriji čitave države obrazovanje stiču u okviru norme maternjeg jezika. Stoga, neprimereno je nekome spočitavati manjak jezičke pismenosti ukoliko se služi dijalektom svog područja. A pogotovo je nedopustivo da to čini i više nego relevantna institucija kada je jezik u pitanju, beogradska Filološka gimnazija - zaključuje profesorka Aleksandra Srećković.