Rešena misterija - kog funkcionera Vučić najviše plaća narodnim novcem?

U ovom periodu zlatnog doba, kako nam to često prezentuju funkcioneri SNS-a, zaista je teško proceniti koji od mnogobrojnih Vučićevih asova ima najveće prihode koje direktno ili indirektno prima iz budžeta Republike Srbije, odnosno od novca građana.

Nema svrhe da nastavite da nagađate, jer je pravi rekorder vešto sakriven. On čak nije ni državljanin Republike Srbije, niti su mu prihodi deklarisani u srpskim registrima. Nije poznato ni da li plaća porez na dohodak u Srbiji.

Reč je o Dankanu Nejsmitu, direktoru kompanije Air Serbia, koja se nalazi u debelo većinskom vlasništvu Republike Srbije, od čak preko 80%. Široj evropskoj javnosti ovaj čovek je postao poznat kada je protiv njega i bivšeg direktora Etihada Hogana u Italiji pokrenuta istraga zbog velikih finansijskih malverzacija u Al Italiji.

U trenutku formiranja Er Srbije, naša država je zadržala vlasništvo nad 51% kompanije, dok je 49% gotovo poklonjeno tzv strateškom Vučićevom partneru iz UAE - kompaniji Etihad. U međuvremenu, Republika Srbija je za gotov novac otkupila 30% ranije poklonjenog udela i time postala apsolutni vlasnik više od 80% kompanije. Ipak, tako promenjena finansijska struktura nije uticala na promenu upravljačke strukture, pa je na čelu kompanije ostao Nejsmit kao formalni predstavnik Etihada?!

Pre njega na tom mestu bio je čuveni Dane Kondić, dvojni državljanin, koga su više zanimale slasti i poroci beogradskog noćnog života nego Er Srbija. Posle njegovog tihog odlaska (čitaj bekstva), na mesto direktora je došao dotadašnji finansijski direktor Dankan Nejsmit, koji ovu funkciju obavlja i sada.

Iza svega ostaje pitanje, zbog čega je direktor jedne srpske državne kompanije - stranac, postavljen od druge firme i kako je to uopšte moguće uprkos važećoj pravnoj regulativi? Ako već to jeste, postavlja se pitanje zbog čega su njegovi prihodi tajna za poreske obveznike Srbije koji ga malo direktno, a malo indirektno plaćaju.

Kako i neupućeni posmatrači već znaju da Er Srbija nije poslovala pozitivno od svoga osnivanja i da svake godine poreski obveznici izdvajaju debele milionske iznose za njeno finansiranje, jasno je i da se plate zaposlenih (uključujući i menadžment) isplaćuju znojem svih građana.

Kolika je plata direktora Air Serbia prosti smrtnici naravno ne mogu ni da saznaju, jer taj podatak nećete naći ni u jednom zvaničnom državnom registru. Upućeni kažu između 15.000 i 50.000 evra!

Nije teško to ni proceniti, obzirom da obični članovi Izvršnog odbora kompanije, koji kao državljani Srbije imaju obavezu prijavljivanja svojih prihoda, primaju iznose od gotovo milion dinara mesečno. A direktor je ipak samo jedan, njegova ovlašćenja su svakako višestruko veća, a time i plata.

Što se tiče odgovornosti pak, tu stvar ne stoji baš tako. Od osnivanja Er Srbije do danas, kompanija je samo trošila državne dotacije ili uzimala kredite koje je država vraćala. Poslednji put od više desetina miliona evra da bi se Etihadu vratio kredit od 63 dolara miliona na kome je arapski partner na kamatama i proviziji zaradio čak 15 miliona evra?! Ukupno je, od osnivanja i Vučićevih priča o kompaniji koja će zavladati ovim delom Evrope do kompanije koja nema avione ni za letnje čarter linije, država Srbija uložila, odnosno potrošila oko milijardu evra!

Er Srbija miljardu evra, Beograd na vodi dve milijarde... PKB prodat za pola milijarde manje od cene... To je u najkraćem bilans saradnje Vučića i arapskih šeika.

Da li su baš sve milijarde evra završile u džepovima Bin Zajeda i ekipe ili se nešto zadržalo i u džepovima srpskih Zajeda neće jos dugo ostati tajna