"Neodgovorno što državni vrh Srbije i Hrvatske ne rešava probleme"

Tom prilikom iznesena je jednoglasna ocena da se srpsko-hrvatski odnosi i dalje nalaze na niskom nivou i da je svaki dalji napredak za sada zaustavljen. 

Svi učesnici su se složili da je neophodno raditi na unapređivanju odnosa ne samo zbog popravljanja položaja manjinskih zajednica, već i zbog snaženja politike regionalne stabilnosti. Ovogodišnji skup nastavak je projekta koji su početkom 2021. godine započeli CHDR i Njujoroški univerzitet kroz seriju web predavanja.

Predsednik Srpskog narodnog vjeća Milorad Pupovac smatra da je činjenica da se šest, sedam godina nisu sastali predsednici dveju država, ni premijeri Vlada, ni ministri spoljnih poslova ozbiljni pokazatalji razdora u međudržavnim odnosima koji se reflektuju kroz pitanja nestalih, prava manjina, vlasnička prava i suđenja za ratne zločine.

- Mi praktično posle 2012. nemamo iskorak. Sto se tiče odnosa EU i saradnje Hrvatske i Srbije ona pokazuje sve manje interesa za rešavanje pomeniutih pitanja – istakao je Pupovac.

Lider Hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji Tomislav Žigmanov je u uvodnom govoru pozdravio napore organizatora na ustrajavanju u održavanju hrvatsko-srpskih odnosa živima, budući da na najvišim državnim razinama komunikacija i suradnja u proteklih nekoliko godina izostaje.

U nastavku je predsednik DSHV-a predstavio aktualni društveni položaj hrvatske zajednice u Republici Srbiji, te izazove s kojima se suočava. Pri tom je ukazao na deficite srpske nekonsolidirane demokratije (vladavina prava, funkcioniranje institucija, manjinske politike), posledice istih na ključne znakove društvenog položaja (isključenost iz procesa donošenja odluka, negativni status u javnosti kao posledica nekritičkih politika sećanja i brutalni državni intervencionizam u identitetu Hrvata, nastavak izloženosti etnički motivisanim incidentima i govoru mržnje).

Žigmanov je govorio i o rezultatima hrvatske zajednice (rodna kuća bana Jelačića, prostor u Beogradu, centri lokalnih zajednica u nekoliko šokačkih mesta, izgradnja Hrvatske kuće u Subotici, osiguranje udžbenika u obrazovanju na hrvatskom, konsolidisano stanje u zajednici, uspesi u području kulture). Posebno je istakao održavanje kontinuirane saradnje sa institucijama i organizacijama srpske zajednice u Hrvatskoj.

Jedan od organizatora skupa, Janko Veselinović je naglasio da "imamo dva odvojena procesa".
- Jedan pozitivan. Ljudi iz Srbije sve više turistički putuju u Hrvatsku i obrnuto. Sve je manje incidenata, a srpske tablice su preplavile jadransku obalu. Srbi povratnici se sve uspešnije bave ruralnim turizmom u Dalmaciji i Lici. I srpska sela su ovog leta puna u ovim krajevima. Negativno je što odnosi između državnog vrha Srbije i Hrvatske ne postoji. To je od njih neodgovorno jer se ne rešavaju brojna otvorena pitanja - rekao je Veselinović.

Prof. dr. sc. Davor Pauković, sa Instituta u Dubrovniku je poručio:

- Da bi rekoncilijacija između dva naroda/država bila uspešna i dugoročno održiva potrebna je strategija i napor svih relevantnih institucija. U slučaju Hrvatske i Srbije to evidentno nedostaje. Drugi problem je u tome što se odnosi uvelike iscrpljuju u istorijskom sećanju, najviše onom traumatičnom. Mislim da bi javna komemoracija trauma iz 20. veka na nacionalnom nivou trebalo svesti na određenu meru. Naši odnosi su zagušeni istorijskim traumama.