Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

I. M.

21. 06. 2021. 07:04 4

GODIŠNJICA BOJKOTA: Da, izbori su bili farsa!

Ispravnost odluke o bojkotu onih i onakvih izbora za mene je neupitna. Druga je stvar, o kojoj se može razgovarati, da li je urađeno sve što se moglo pre i posle toga. Ono što u jednom delu javnosti stvara pogrešan utisak, jeste to što se opozicija, a kad kažem opozicija mislim na stranke koje su bojkotovale te izbore, posle njih nije najbolje snašla i nije najbolje postavila. Mislim da je u politički i epidemiološki limitiranim okolnostima moglo ipak da se uradi više, ako ništa drugo, a ono makar da se zadrži taj jedinstveni nastup - rekao je za Direktno.rs, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli (NSPM), Đorđe Vukadinović, povodom godišnjice bojkota parlamentarnih izbora od 21. juna 2020. godine.

- Pokazalo se da sve što se dešavalo na tim izborima i nakon njih, uključujući i ovu farsu od parlamenta koju gledamo i ponašanje režima, da su na te izbore izašli samo sateliti i kandidati za satelite režima. I tu opozicija nije imala šta da traži. Ipak, smatram da je opozicija propustila priliku za ozbiljniji, čvršći i naročito složniji nastup nakon izbora. Propuštena je prilika da se takva udružena opozicija, uz sve svoje različitosti, predstavi kao jedina opozicija i alternmativa režimu - smatra Vukadinović.

On podseća da je najpre krenula dilema da li Dveri ostaju ili izlaze, a onda da su zategnuti odnosi između dva glavna aktera u udruženoj opoziciji, doprineli tome da jedan deo građana i stručne javnosti koji je podržavao bojkot, počne da se pita da li je uopšte trebalo i vredelo bojkotovati.

- Izlazak u onakvim okolnostima je bio nečastan, a i politički kontraproduktivan, što se pokazalo i na sudbini onih koji su izašli. Da je tako, pokazuje ne samo problematična izlaznost u većim gradovima, nego još više što je i sam Vučić da bi predupredio i amortizovao pritisak bojkotaške opozicije, odmah najavio nove izbore. Mada sad vidimo da se i oko toga koleba i vrda. To je najavio samo da bi otupio oštricu opozicionih zahteva i eventualnih protesta. Ispalo je da je Vučić "ispunio" glavni zahtev opozicije za vanrednim parlamentarnim izborima još pre nego što je on bio postavljen. No, sada vidimo da manevriše kako bi ih izbegao ili makar prolongirao - napominje urednik NSPM.

Vukadinović ističe da se mogući zajednički imenilac između građanskih i nacionalnih stranaka unutar opozicije može naći u principima Saveza za Srbiju i u osnivačkom aktu Udružene opozicije, a svodi se na zahtev za demokratskim i fer izborima i stvaranju jedne demokratske i pravne države koja vodi računa o elementarnim i vitalnim nacionalnim interesima.

- Kad to kažem ne mislim samo na nacionalne interese u teritorijalnom smislu, nego i one ekonomske (privatizacije, snishodljiv odnos prema stranim vlasnicima i multinacionalnim kompanijama itd) - kaže Vukadinović, za kojeg je dilema oko jedne ili više kolona sporedna u odnosu na značaj jedninstvenog nastupa.

- Bojkotaški deo opozicije je propustio da odmah posle prošlih izbora pošalje jasnu poruku o svojoj odlučnosti i slozi, bez obzira što su se uglavnom izbegavala veća javna trvenja. A ta poruka je bila pogotovo neophodna nakon što je skoro polovina ili bar trećina onih koji su potpisali bojkot, pod različitim izgovorima izašla na izbore - od PSG i Sergeja Trifunovića, preko Dosta je bilo, do Živkovića i 1 od 5 miliona - što je donekle otupilo oštricu bojkota, ali je on ipak uspeo. Međutim, ono što je preostalo moralo da se čvrsto drži zajedno, a to nije bio slučaj. Zato sada i postoji ta sumnja i izvesna dilema da li je bojkot bio opravdan - izjavio je Vukadinović uz zaključak da za njega dileme nema - bojkot jeste bio opravdan, ali je, nažalost, propuštena prilika da se nakon i povodom nega uradi više.

Podsetimo, uprkos smanjenom izbornom cenzusu od 3%, kojim je hteo da privuče bojkot opoziciju da pruži legitimitet parlamentarnim izborima održanim 21. juna prošle godine, Srbija je, po ugledu na Belorusiju i Severnu Koreju, dobila jednopartijski parlament. U najviše zakonodavno telo, ne računajući predstavnike nacionalnih manjina, ušle su samo tri izborne liste: Srpska napredna stranka sa osvojenih 188 poslaničkih mandata, Socijalistička partija Srbije sa 32 mandata i pokret SPAS Aleksandra Šapića sa 11 mandata.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Tehnika ili snaga?

Zoran Živković [04.08.2021.]


Video dana

Prevelik zalogaj

Anketa

Čega se Aleksandar Vučić najviše plaši?

Rezultati