Rale Milenković u Utisku nedelje: Država je u gnoju, vode nas prostaci i neznalice

Pored Raleta Milenkovića, u emisiji su govorili pisac Dejan Tijago Stanković, kao i novinarka NIN-a Sandra Petrušić.

Milenković je na početku istakao da se neće aktivirati politički, ali da to ne znači da neće otvoreno komentarisati sve što nije u redu u Srbiji.

- Ja sam u nekim ranijim fazama "samoodbrane" odlučio da se ne aktiviram politički, ali uvek ću rado javno reći ono što mislim, a ima puno toga što se tiče viđenja onoga gde živimo. Kao građani smo izloženi torturi, neophodno je da se o tome govori - rekao je Milenković i dodao:

- Ima tu raznih slojeva na kome se to govorenje temelji, to su vaspitanje, obrazovanje, stav, tiče se ovoga što smatramo da je život. Ne mislim da je moje govorenje uzaludno i bezvredno, sve dok ima barem jedan čovek koji će da čuje. Nije tema da li ćemo pobediti, poenta je da kažemo ono što mislimo i kako se osećamo kad pogledamo ovu simulaciju društva - istakao je naš proslavljeni glumac.

A onda i poruka koja pogađa pravo u centar.

- Nemam ja nadu da će stvari da se promene, moja nada leži u snazi svakog od nas da izdržimo. Nije to oročeno, moja nada leži u istoriji, nečemu što je mehanizam sveta. Nada leži u dijalektici, da će sredstva kojima se sve ovo obavlja biti nedovoljna i da će morati da se promeni sve, ne znam kako. Možda i na gore, ako još gore postoji - istakao je on i naglasio:

- Ne vidim da će neka partija da mi reši problem. Meni je najveći problem nedostatak svesti, to prostačenje i sunovrat opšte kulture, to kakvi nam maturanti stižu na fakultet, koga srećeš na ulici, kakve razgovore vode oni koji su naša budućnost i nada... Osećam se potpuno apsurdno. Znam čemu prisustvujem, mogu da izmislim rešenje, ali ne mogu konkretno da kažem da će sve biti bolje.

Ponovio je da je "prostačenje" najveći problem Srbije.

- Mi nismo spremni da umremo od gladi i u tome je problem. Možda mora taj točak velikog mehanizma da obrne ceo krug, da se sve pohlepom, bahatošću i neznanjem uništi, kako bi se nešto novo započelo. Prostačenje vidim u Skupštini, presedniku, ministru koji otvara puteve. To su pre svega prostaci i neznalice, ja sam to govorio uvek. Istina, nisu ni ovi pre bili neki znalci. Pitanje je bahatosti i uzurpacije da ti o svemu odlučuješ, da prodaješ, da teraš pacove i narkomane, zidaš kule... To je sve ok, ali barem da bude bez leks specijalisa, kao i da vidimo koliko sve to košta.

Milenkoviću smeta i što se krije cena spomenika Stefanu Nemanji.

- Meni smeta što ne znamo koliko spomenik košta, to su naše pare. Ja sam odavno svima njima dao otkaz. Mi kroz carinske papire za spomenik koji je odvratan znamo da je najmanje 18 miliona evra cena. Dakle, šest novih i opremljenih pozorišta, šest hramova kulture, duha i identiteta je tamo izliveno u neko jaje, žir, nije ni važno. Nedopustivo je da ne znamo koliko to košta. Meni je to problem, zato ne vidim nadu.

Nije se na tome naš proslavljeni glumac zaustavio...

- Živimo u gnoju i pomijama, sve su to simptomi truleži ovog društva. Razoren je sistem vrednosti i obrazovanja. U kakve će škole ići oni koji se sada rađaju u Narodnom forntu? Jesmo li zaboravili preplanulog ministra? Mi nećemo moći više svoj jezik da govorimo... Pogledajte Skupštinu, pa da li je to 250 prvaka našeg naroda? Pogledajte Vladu? Jesu to najsposobniji? Šta može Toma Mona da radi osim što može da vodi firmu? Kako može u moje ime da gradi tunel? To je neka srednja stručna sprema, bežanje sa časova. Šta ti ministri znaju? Šta zna Zoka? Kako Brnabićka može da povede Vladu jedne zemlje, koja uzima sve što se sliva u jednu zemlju? - niz je pitanja koja je postavio Radoslav Milenković.

"Država nekom majka, a nekom maćeha"

Pisac Dejan Tijago Stanković je istakao da je najveći problem taj što republička tužiteljka Zagorka Dolovac "ne postoji", ali se i podsetio kolumne iz 2019. godine, kada je pisao o zamišljenom susretu sa predsednikom Srbije u liftu.

- Tada sam pisao da bih ga pitao da li je svestan koliko je društvo polarisano. U toj kolumni ja kažem da, da samo prijatelji, a nismo, pitao bih ga da li je umoran od tog silnog izgaranja. Ali, nemoguće je i neisplativo pričati sa predsednikom Srbije. Kada je reč o našem društvu, uvek ću se zalagati za lustraciju i pravično suđenje. Znate koliko bi nama bilo lepše bez njih, bez političara - istakao je on i naglasio:

- Mi imamo super zakone, međutim probelm je što je pravda selektivna i što oni važe samo za nekog. U ovom trenutku jedina stvar oko koje opozicija treba da se okupi jeste da pitamo gde je Zagorka Dolovac, trebalo bi da je oteramo sa tog mesta, jer je očigledno nekompetentna, i da dovedemo tužeteljku iz Rumunije, koja bi sudila ni po babu ni po stričevima.

Potom je Stanković na jednom primeru pokazao kako je pravda selektivna...

- Što se tuče zakona i vladavine prava, sve očiglednije je da je pravda selektivna. Oni se iživljavaju nad običnim svetom, za koje svi zakoni važe. Zbog toga je važna uloga tužioca, koji ima instrument da uhapsi koga hoće.

Kako je naglasio, neophodno je da ljudi rade poslove koje znaju da obavljaju.

- Jedan taksista mi je rekao jednu mudru stvar, a to je da će nam biti bolje samo kad svi budu radili ono što znaju da rade - rekao je Stanković i dodao:

- Zagorka je tu najnegativija ličnost, jer je ona ključ kojom oni nas drže zaključanima. Da se ona pita i da donosi odluke, ne bi ljudi koji ne rade dobro svoj posao mogli da budu na funkcijama. To je u, primera radi, Portugalu, nedopustivo. Verujem da država treba da bude servis građana, da ne može da radi šta joj se prohte - rekao je Stanković i podvukao:

- Državni tužilac je neko ko može da blokira bilo koji proces, vidimo da to radi. Mi smo mesto gde robovlasništvo nije prihvaćeno, a mi onda imamo čoveka koji podvodi maloletnice. Odjednom vidimo da taj čovek nije u pritvoru. Vidimo da je država jednom majka, a drugom maćeha.

Petrušić: Vučić rekao "tišina" i ućutkao Kona

O stanju u zemlji je pričala i novinarka NIN-a Sandra Petrušić, koja se bavila prikrivanjem brojki umrlih i zaraženih u pandemiji koronavirusa, istakavši koliko joj je teško bilo da dođe do institucija.

- Radila sam 10 meseci 10 sati svaki dan, više ne znam koliko sam radila, koliko sam pisala, koliko sam molila poverenika da dobijem neki predmet. Ubila sam se od dokumentacije. To je zahtev na zahtev, žalba bna žalbu, jer niko od nas nije pravnik - rekla je Sandra Petrušić i dodala:

- Imala sam situaciju da sam podnela zahtev Gradskom zavodu za javno zdravlje i bila sam ubeđena da neću dobiti podatak. To je bilo kada je Kon rekao da je dva puta više osoba umrlo nego što je objavljeno. Dobila sam tada podatke, shvatila sam da su neki ljudi radili u zavodu, da su radili svoj posao i da nisu hteli da ćute.

Međutim, kako je navela, pojavio se čovek koji je rekao "tišina". Naravno, reč je o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

- Znam ko je čovek koji je rekao "tišina", taj čovek je utišao Kona. Jer, nakon te izjave Kona se pojavio Vučič i rekao da je Kon mislio na opštu stopu mortaliteta. Tada se i sa njim saglasio epidemiolog Predrag Kon.