Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

R. Ć.

15. 05. 2021. 14:32 4

Dejan Lekić za Direktno: Ne čini se skoro ništa kako bi se vazduh popravio

Osnove aplikacije xEco Vazduh sam osmislio još 2010. godine, naime, tada sam kao načelnik odeljenja u Agenciji za zaštitu životne sredine razvio prvu aplikaciju za prikaz kvaliteta vazduha u realnom vremenu na osnovu podataka iz mreže automatskih stanica koju je uspostavila Agencija. Ovu novu verziju sam razvio pod pokroviteljstvom novoosnovane Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kako bih dao stručni i profesionalni doprinos pravu građana Srbije da imaju stvarnu sliku o stanju kvaliteta vazduha a u skladu sa metodologijama Evropske agencije za životnu sredinu u kojoj sam predstavljao Srbiju poslednjih 13 godina, kaže za Direktno.rs Dejan Lekić, bivši načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine.


U intervjuu za Direktno.rs, međunarodni ekspert za ekologiju Dejan Lekić predstavio nam je novu aplikaciju xEco Vazduh koja meri zagađenost vazduha u realnom vremenu. Lekić nam je takođe objasnio ko su najveći zagađivači vazduha u Srbiji i koliko je država uradila kako bi se zagađenost vazduha svela na prihvatljiv nivo.

Na mobilnim telefonima mogu se instalirati različite aplikacije koje mere kvalitet vazduha. Kako se Vaša aplikacija razlikuje od ostalih?

- Osnovna razlika aplikacije xEco Vazduh u odnosu na slične dostupne aplikacije je da uporedo koristi tri metode za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Naime, vrednovanje i rangiranje kvaliteta vazduha vrši se prema metodologiji primenjenoj na portalima "European Air Quality Index" i "Up-to-date Air Quality Data" kojima upravlja Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), uvođenjem raspona indeksa kvaliteta vazduha u 6 kategorija: Dobar (Good), Prihvatljiv (Fair), Srednji (Moderate), Loš (Poor), Veoma loš (Very poor) i Izuzetno loš (Extremely poor). Istovremeno primenom važeće zakonske regulative u oblasti zaštite kvaliteta vazduha aplikacija daje ocene kvaliteta prema definisanim graničnim vrednostima za pojedine polutante (GV) datim u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 11 od 5. marta 2010, 75 od 20. oktobra 2010, 63 od 19. jula 2013.) kao i u odnosu na granične vrednosti preporučene od Svetske zdravstvene organizacije. Primetićete, u ovom rangiranju nema kategorije "Odličan" koja se koristi na portalima Agencije i portalu beoeko.com. Jednostavno, ne možemo preuzeti metodologiju koja, primera radi, koncentraciju od 20 mikrograma po metru kubnom PM10 na engleskom karakteriše kao "very low", dakle "vrlo niska" i to prevesti sa "odličan".

3) Da li će aplikacija biti dostupna i mobilnim telefonima i ako hoće kada će to biti?

Aplikacija xEco Vazduh je već prilagodjena prikazu na mobilnim aparatima i prenosivim uređajima. Čak se može dodati i kao prečica na osnovni ekran vašeg mobilnog telefona. Otvorite u vašem veb čitaču https://xeco.info/xeco/vazduh i u desnom gornjem uglu iz menija sa tri tačkice izaberite "Add tto Home Screen". Trenutno radim na "pravoj" mobilnoj aplikaciji, ali obzirom da ovo radim potpuno volonterski i svojim resursima potrebno mi je vreme za razvoj mobilne aplikacije.

Osim termoelektrana, šta prouzrokuje ogromnu zagađenost vazduha u Srbiji?

- Ovaj odgovor zahteva ozbiljne analize koje su delimično već dostupne. U zavisnosti od tipa zagađenja (suspendovane čestice - PM, sumpor dioskid, oksidi azota, itd.) udeo pojedinih aktivnosti u smislu doprinosa zagađenju vazduha je različit. Tako, sem termoenergetskog sektora, značajan udeo imaju industrija (Smederevo, Bor, Valjevo) mala ložišta u kućama građana kao i male toplane na mazut i ugalj, te neregulisani povećani saobraćaj, možda je nedovoljno poznato ali pri saobraćajnim gužvama koje su postale svakodnevica, dramatično rastu emisije zagađujućih materija. 

Od predstavnika države često čujemo da je rešavanje problema zagađenja dugoročan proces. Koliko je realno vremena potrebno kako bi vazduh u Srbiji bio prihvatljivo čist?

- Ovo je zanimljivo pitanje. Daću vam interesantan primer. Naime, 2018. godine, dakle pre tri godine, neka mesta u Srbiji su imala prekoračenja PM10 čestica u smislu trajanja prekoračenja granične koncentracije od 50 mikrograma po metru kubnom. Dozvoljeni godišnji broj dana sa prekoračenjima je 35 od 365 dana. A u toku 2018. godine se dogodilo da sledeća mesta imaju prekoračenja u dužem trajanju od pomenutih 35 dana: Valjevo - 171, Užice - 154, Smederevo Centar - 148, Kragujevac - 103, Kosjerić - 86, Beograd Vračar - 76, Beograd Stari grad - 62, Novi Sad Liman - 35, Beograd Mostar - 35. Dakle na vaše pitanje odgovoriću matematički precizno. Ukoliko je ovo bilo stanje pre tri godine a danas je 15. maj 2021. i već u ovoj godini su na mnogim lokacijama zabeležena još veća prekoračenja, odgovor glasi da nam treba beskonačno mnogo vremena, jer ne činimo skoro ništa. Šta više, umesto da se situacija popravila za realnih 10-20%, u poslednje tri godine, ona se zapravo pogoršala.

Podsetimo, Dejan Lekić je smenjen s mesta načelnika Agencije za zaštitu životne sredine početkom godine, a kao jedan od mogućih razloga za njegovu smenu, kako je rekao za medije, je to što je podržao kolegu Milenka Jovanovića koji je dobio otkaz u istoj instituciji zbog toga što se usprotivo odlukama nadležnih u vezi sa promenama kriterijuma za merenje zagađenosti vazduha.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vaše pravo da...

Zoran Živković [16.06.2021.]


Video dana

Rokenrol nema granice

Anketa

Koje voće/povrće je najbolje za vrele dane?

Rezultati