Društvo i ekonomija
17. 04. 2021. 17:43 0
"Reformu pravosuđa ne sprovoditi bez mišljenja struke"
Uoči poslednje najavljenih ustavnih izmena kojima je najavljena reforma pravosuđa, potrebno je da se pre početka javne rasprave vlast jasno izjasni, da li je odustala od prethodnog nacrta koje je izradilo Ministarstvo pravde, a koje je trebalo da pod kontrolu politike dodatno stavi izbor sudija i tužilaca. Navedeni predlog je svojevremeno na raspravi koju je organizovalo Društvo sudija ocenjen od strane maltene svih profesora ustavnog prava sa pravnih fakulteta kao izuzetno problematičan predlog, a na istom stanovištu su bili i stavovi strukovnih udruženja, piše u saopštenju Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Ne treba zaboraviti da je vlast nakon toga pristupila produkciji sebi bliskih pravosudnih udruženja kako bi stvorila iluziju o stručnoj podršci. U navedenom procesu neophodno je organizovati relevantu raspravu u kojoj će se jasno čuti glas relevantnih stručnih organizacija i eksperata, a ne samo onih bliskih vlasti. Posebno se napominje da formalna mišljenja i odobravanja međunarodnih organizacija nisu nešto što će sa sigurnošću garantovati kvalitetno pravosuđe. Dobar primer za to su svakako ustavne promene u Crnoj Gori 2013. godine vezane za pravosuđe koje su dobile pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, ali nisu od Crne Gore napravile zemlju vladavine prava.
Umesto formalnih kriterijuma, odnos političkih grana vlasti prema pravosuđu treba ceniti u praksi, a svedoci smo da se izjavama predsednika države i članova Vlade onemogućava rad sudstva i tužilaštva. Postoji više presuda Evropskog suda za ljudska prava u kojima se jasno ukazuje da je komentarisanje nečije eventualne krivice od strane predstavnika izvršne vlasti kršenje pretpostavke nevinosti i povreda prava na pravično suđenje. Bilo koje lice čiju krivicu javno komentarišu predstavnici vlasti, može prilično lako tužiti i dobiti Srbiju pred Sudom u Strazburu, zahvaljujući neodgovornom ponašanju predstavnika vlasti.
Takvu praksu, Sud u Strazburu je zauzeo u predmetu Allenet de Ribemont protiv Francuske, povodom izjava datih na konferenciji za štampu, u kojima su zvaničnici Ministarstva policije izjašnjavali o krivici osobe osumnjičene za ubistvo. Isto je bilo i u slučaju Butkevičius protiv Litvanije zbog izjava u medijima predsednika parlamenta i javnog tužioca, kao i u predmetu Dovzhenko protiv Ukrajine, kao i u mnogim drugim slučajevima.
Komentari 0
ostavi komentar