Grigorije: Političar neću biti, ali ću uvek govoriti ono što mislim (VIDEO)

U vreme kada njegovo ime puni novinske stupce, kada ga tabloidi čereče po naslovnicama, u vreme kada mu se preti, kada se naziva izdajnikom i pučistom, ali i kada ga po anketama proglašavaju novim patrijarhom ili čak i predsednikom, vladiku diseldorfskog i cele Nemačke Grigorija (Durića) sreli smo u Crkvi Svetog Save u Diseldorfu. S obzirom na pretnje koje dobija poslednjih nedelja, a koje pojedini upoređuju s pretnjama kosovskom političaru Oliveru Ivanoviću, nakon kojih je i ubijen - s leđa - nameće se pitanje da li se plaši za svoj život?

- Uopšte se ne plašim. Ali isto tako ne sumnjam da ima osnova za strah. Bilo kako bilo, uvek ću nastojati da govorim otvoreno i bez bojazni o stvarima za koje smatram da zaslužuju kritiku - ističe vladika Grigorije za Dojče vele.

A na konstataciju da ga napadaju na isti način kao Olivera Ivanovića, kaže:

- Napadaju nas na isti način zato što pogrešno veruju da ću i ja biti političar, političar drugačijeg kova, i da ću raditi to što je radio Oliver ili pokojni premijer Zoran Đinđić, ili što je radio neko treći, četvrti, kao recimo pokojni Ivan Stambolić.

Na konkretno pitanje da li će da ode u politiku, odgovara:

- Političar zasigurno nikada neću biti, ali ću uvek govoriti ono što mislim, iako ne smatram da je to što govorim idealno i nepogrešivo ili da nije podložno kritici. Kao crkveni lider i kao čovek imam obavezu, ali i potrebu, da govorim istinu. A istina, kao što dobro znamo, neretko može da boli. I ne samo da može da boli onoga kome je upućena, već može da boli i onoga ko je izgovara. Ali to što nas istina može zaboleti nipošto ne znači da treba da je prećutkujemo. Odgovornost prema zastupanju istine i razobličavanju laži tim je veća ukoliko vam je poverena neka odgovorna pozicija u društvu. Ako bih se kao episkop Srpske pravoslavne crkve bojao da slobodno izreknem ono što mislim, kako bi tek onda povereni mi narod mogao smoći hrabrosti da podigne svoj glas potiv neistina? Zato je važno da kao pastir govorim slobodno, a da potom takve reč i stav oslobađaju one koji se eventualno plaše.

Zbog njegovog slobodnog i neuvijenog govora, protiv njega se već mesecima vodi negativna kampanja. Ona se posebno zaoštrila nakon što je u jednoj izjavi pomenuo mlade ljude koji bi mogli da se žrtvuju za dobrobit Srbije. Pitamo zašto baš reč "žrtvovanje“?

- Žrtva je vrlo važna reč. Žrtva je zapravo povezana sa služenjem. Onaj ko je spreman na žrtvu u bilo kom segmentu javnog delovanja, treba da bude spreman i na to da uloži sve što ima, a da zauzvrat ne dobije ništa što je merljivo vagom ili merom ili brojevima. Ako hoćete nešto da doprinesete, morate da date, a ne da uzimate. Mnogo puta sam imao priliku da se osvedočim da postoje ljudi koji žele da rade za dobrobit Srbije i verujem da će oni kad-tad izbiti u prvi plan. Oni su nešto dijametralno suprotno onome što se može videti u rijalitiji programima, jer rijalitiji - Parovi i Zadruga - nisu prava Srbija i nisu samo to Srbi. Ni izdaleka. To je samo jedan delić Srbije i našeg naroda uopšte, a Srbija i Srbi su ipak nešto više nalik na Svetog Savu ili na Nikolu Teslu ili Mihajla Pupina. Dakle, na ljude pametne, vredne, pobožne i spremne na žrtvu za opšte dobro.

S obzirom na to da je već jasno rekao da neće biti političar, pitamo ga i ko bi danas bio dobar predsednik Srbije? Ko bi, ako ne on, mogao da ujedini srpsku opoziciju i na narednim izborima 2022. pobedi Vučića?

- To može da bude svaki dobar i pošten čovek, neophodan je sistem u kojem nijedan predsednik, premijer ili ministar ne sme da radi ono što mu zakoni ne dopuštaju. Problem je u tome što kod nas kada neko dođe na vlast, bilo koju, misli da je postao sve i svja. Da je postao bog, makar i sa malim "b". To je ono što ja, kao kakav-takav intelektualac, i kao sveštenik i kao Srbin i kao hrišćanin, ali i kao demokratski opredeljen čovek, ne želim da gledam ravnodušno. To javno kritikujem i to je moje način borbe za to da ljudi budu slobodni i da se sprovode sve tekovine koje je hrišćanstvo uz pomoć drugih pametnih ljudi donelo svetu - a to je ukratko ova civilizacija u kojoj živimo.

Ono što mu se takođe stavlja na teret jeste da nikada nije toliko kritikovao vlast u Republici Srpskoj, u vreme dok je bio vladika zahumsko-hercegovački i primorski. Odnosno, zašto nije kritikovao Milorada Dodika koliko danas kritikuje Vučića?

- Nije tačno da nisam kritikovao vlast u Republici Srpskoj. I Dodika sam više puta kritikovao, pogotovo direktno u našim razgovorima. I te kritike su neretko urodile plodom. Političari govore ono što misle da treba da kažu u datom trenutku, i za šta procenjuju da im je trenutno korisno. I to je za njihovo shvatanje politike normalno. S druge strane, ja imam potrebu da govorim jasno i otvoreno o onome što kao episkop, čovek i misleće biće smatram da je istina.

Da li će dodatna popularnost kojoj doprinose i oni koji ga napadaju pomoći vladiki Grigoriju da postane patrijarh i da li on to uopšte želi? Tokom besede na dan Svetog Grigorija Bogoslova na neki način je, čini se, već dao odgovor citirajući tog svetitelja koji je živeo u IV veku.

- Sveti Grigorije Bogoslov se nije ustezao da upozori bilo koga ko je sebe uzneo previsoko da može da padne. A onda je to pokazao na delu i rekao, ’Evo ja neću da budem patrijarh’, i otišao iz Carigrada.

Izborni Sabor je 18. februara.

- Voleo bih da to bude neko ko će moći da se usprotivi ako to bude potrebno radi zaštite opšteg dobra. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi ima dovoljno takvih ljudi koji imaju svoj stav, koji imaju jasan pristup, koji imaju i duhovnu i umnu i istorijsku i predanjsku dimenziju postojanosti. Patrijarh ne može da bude neko ko kalkuliše, ko pokušava da nadmudri sve, pa onda na kraju ispadne da je nadmudrio jedino samog sebe. Prosto to treba bude neko ko ima jasan, nedvosmislen i slobodan hrišćanski stav, i ko je spreman da takav stav brani od svih uticaja koji bi želeli da ga svetu prikažu drukčijim ili da ga relativizuju ili razvodne. „Pošto patrijarha predlažu i biraju episkopi - a i mi episkopi smo ljudi koji su na vlasti, a vlast sa sobom nosi i tu nesrećnu dimenziju sujete - svako od nas prvo mora da se zagleda u sebe i, ukoliko je to istina, otvoreno i pošteno prizna i sebi i drugima: Ja nisam za taj tron. Ja u ovom trenutku mogu otvoreno i iskreno da kažem - ja nisam za to - poručuje na kraju vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije Durić.