"ZLATNO DOBA" Šta je sve u Vučićevoj eri rasprodato?

Od 2012. do sada veliki broj preduzeća je privatizovano, pa je vrlo teško nabrojati svako ponaosob.

Prema navodima iz teksta Istinomera 2017. godine, od 2014. do 2015. prodato je 45 preduzeća, a od 2015. do 2016. još 20. 

- Kako su naveli u Ministarstvu privrede, prilikom stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine 526 preduzeća koja su zapošljavala 90.000 radnika nalazilo se u postupku privatizacije. Ovaj broj je obuhvatao i 161 preduzeće u postupku restrukturiranja koji im je garantovao zaštitu od prinudne naplate od strane poverilaca. Do aprila 2015. za 234 preduzeća je pokrenut stečajni postupak, za 86 preduzeća je obustavljen postupak privatizacije, dok je 45 preduzeća prodato. U septembru 2016. godine u portfelju za privatizaciju se nalazilo 181 preduzeće sa oko 55.000 zaposlenih. U aprilu 2017. godine u privatizacionom portfelju je ostalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih što znači da je u poslednjih šest meseci prodato još 20 kompanija - stoji u tekstu Istinomera.

Od te 2017, godine, prodata su i 4 velika preduzeća i to veoma jeftino:

Poljoprivredni kombinat Beograd 

PKB je prodao kompaniji Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 2018. godine, za oko 121 milion evra, iako je njena knjigovodstvena vrednost, prema navodima Insajdera, bila 227 miliona evra. Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović rekao je tada da je "da je kompanija Al Dahra u finansijskom izveštaju za 2018. godinu prikazala da je vrednost PKB-a čak 106 miliona evra veća od cene po kojoj ga je kupila od države Srbije". 

Farmaceutska kompanija "Galenika" 

Krajem 2017. godini država je prodala svoj udeo (93,73 posto) u vlasništvu kompanije Galenika kompaniji ''Elius'' za tričavih 16 miliona, a zatim sa novim vlasnikom sledeće godine ostvarila gubitak od 10,3 milion evra, iako je vlast prodaju Galenike predstavila kao nešto uspešno.

Rudarsko-topioničarski basen Bor 

 RTB Bor prodat je na kraju 2018. godine kinskoj kompaniji  "Ziđin Majning" za 350 mililona dolara, iako je "Bor" ostvarivao najveći neto dobitak u 2018. godini u Srbiji, prema statistici Agencije za privredne registre -  90 milijardi dinara. Država je 2016. otpisala 90 odsto dugovanja RTB Bor i konvertovala ih u svoje vlasništvo. Suma duga je bila oko milijardu evra, a kada je prodat Kinezima, oni su se obavezali da otplate preostalih 200 miliona evra koje je to preduzeće dugovalo. Meštani Bora su se više puta žalili na poslovanje kineske kompanije, govoreći o tome kako im zbog "Bora" pucaju kuće, presušuju bunari, iako kompanija negira da njen rad ima bilo kakve veze s tim.

Komercijalna banka 

Država je prošle godine prodala 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke slovenačkoj Novoj Ljubljanskoj Banci (NLB) za 387 miliona evra. Stučnjaci ocenjuju da prodaja Komercijalne banke služi kako bi se pomogli Er Srbiji da ne propadne. 

- To što država ulaže u Er Srbiju je sipanje para u rupu bez dna. To nije način da se očuva kapital koji se dobija prodajom zdrave imovine, prodajom recimo Komercijalne banke - rekao je u nedavnom intervjuu za Danas ekonomista Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa univerziteta.

Lista ide u nedogled, pa osim pomenutih preduzeća možemo navesti i prodaju Beograđanke, Sava centra, koncesiju aerodroma "Nikola Tesla" na 25 godina i mnoge druge, a da ne govorimo o onima koja su oterana u stečaj i čekaju da se prodaju.

Toliko o "zlatnom dobu". Jedino zlatno doba koje se dešava za vreme vlasti Aleksandra Vučića jeste zlatno doba rasprodaje državne imovine za sitne pare, a po svemu sudeći, krupne interese vlastodržava i njihovih bliskih saradnika.