Ziđin tretira radnike kao robove!

Prema informacijama koje su uprkos preprekama procurile u javnost, kineski radnici koje je Jinshan angažovao na pripremi jalovišta za izgradnju novog rudnika bakra u Boru, smešteni su u pretrpane metalne kontejnere bez grejanja, koji prokišnjavaju i ne ostaju im osnovni uslovi za život, piše Danas.

Radnici kažu da im hrana u kantini nije dovoljna, da im nedostaje i voda, a osećaju se kao u logoru jer im nije dozvoljeno da izađu van kapija gradilišta na kome žive kad nisu na poslu gde inače provode po 250 sati mesečno.

Sve nade kineskih radnika uprte su sada u Ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu, koja se, po njihovim informacijama, uključila u rešavanje ovog problema, ali potvrde o tome još nema.

A na mreži koja okuplja više od 300 ljudi, iz objava postavljenih kineskim pismom, potom preko platforme prevedenih na engleski, a onda na srpski – izbija očaj.

- Tražili smo pomoć, ali nam niko nije verovao i kompanija je krila šta se ovde događa - navodi jedan od radnika i kaže kako je izgubio poverenju u Ziđin jer on "bezobzirno uništava naše dostojanstvo i našu lojalnost".

- Samo hoću da se vratim kući što je pre moguće i da raskinem moj ugovor o radu sa kompanijom - navodi se u istoj poruci.

Ima i postavki u kojima neki od radnika tvrde da imaju koronu, oni se nalaze u izdvojenim kontejnerima, ali nije poznato na koji način im se pruža medicinska pomoć.

- Više od stotinu nas je inficirano, 40 odsto od ukupnog broja ljudi, ali šefovi to ne vide kao problem.

- Iako smo vrlo uplašeni, i dalje smo primorani da nastavimo da radimo svaki dan. Oni nisu preduzeli efektivne mere predostrožnosti prema nama - žali se jedan od radnika iz Kine.

Na forumu radnici tvrde i da se oni sa izraženom kliničkom slikom kovid oboljenja, tokom noći premeštaju u hotel koji u Boru drži jedan Kinez. Radnicima nije dozvoljeno ni da komuniciraju sa domaćim kolegama.

Iako jezik ne poznaju, mogli su da se sporazumevaju gestovima, ali kada su "nadređeni to videli, upozorili su ih da se nisu povinovali kompanijskim pravilima".

Ne mogu ni da izađu van kapija gradilišta.

- Šef je rekao da mi ne razumemo lokalno stanovništvo i zakon, iz straha da ćemo upasti u nevolju, da će neki lokalci biti grubi i da će nam praviti probleme ako budu imali oružje i da se oni plaše da ćemo mi osramotiti kineski narod. Zato nam ne dozvoljavaju da izlazimo napolje. Ali mi svi hoćemo da izađemo i stupimo u kontakt sa ovom zemljom jer mi nismo nikad bili ovde, tako da smo puni radoznalosti o ovoj zemlji. Mi smo svi dobri ljudi koji nemaju krivične dosijee, a ograničeni smo svakakvim ograničenjima. Ja sam bio u kontaktu sa nekolicinom ljudi iz Srbije koji rade ovde. Oni preuzimaju inicijativu da kažu zdravo nama svaki put, oni su vrlo prijateljski - napisao je jedan od kineskih radnika.

Drugi se žali da ne mogu da izađu ni da kupe ponešto.

- Ako nas otkriju kazna je 30.000 dinara, slobodni smo koliko i zatvorenici. Ne razumem zašto nam ne dozvoljavaju da dođemo u kontakt sa Srbima - kaže on i dodaje da im je kompanija uzela i pasoše.

I jedan od srpskih radnika, zaposlen u istoj firmi, potvrđuje njihovu priču.

- Dali su mi pre neki dan 38.000 da im kupim indukcionu ploču, šerpu, pribor za jelo, pet kilograma junetine, 30 gotovih jela, vino, čips, jaja, biber, so, brašno, ulje, soja sos… Ceo ponedeljak sam bio u nabavci, ali nije mi teško, to su deca, ti momci 98. godište koji od marta spavaju u gvozdenim kontejnerima a pri tom su vredni, dobri ljudi - kaže jedan od izvora Danasa kome su dan pre toga na mobilni stigle poruke: "nabavi nam namirnice", "živimo u garaži", "niko od nas ne zna da kuva", "moramo da preživimo", "treba mi tvoja podrška"…

Na snimcima sačinjenim krišom u spavaonicama u koje je Danas imao uvid, vidi se da neki radnici pokušavaju da spreme hranu, iako kompanija tvrdi da imaju kantinu u kojoj kineski kuvari uz pomoć srpskih pripremaju specijalitete.

- Kompanijski šefovi i njihovi rođaci imaju zasebnu kantinu, oni imaju ukusnu i hranljivu hranu. A mi jedemo isto svaki dan, često hladno, ostatke i ako se pobunimo, naš šef će prema nama preduzeti svakakve mere dok se ne povinujemo njihovom maltretiranju - piše jedan kineski radnik dok drugi dodaje "svaki dan hrana koju ni psi ne jedu".

U objavama na forumu navodi se i da je plata koju kineski radnici primaju u Srbiji za oko 30 odsto veća nego što bi zaradili u svojoj zemlji, ali da su namirnice mnogo skuplje.

Kažu i da su neki radnici došli bez ugovora, koji se sklapaju na godinu dana, nekima je obećano da će posle šest meseci moći da uzmu mesec dana slobodno da otputuju kući, ali to nije ispunjeno.

Sindikat, kažu, nemaju, niti znaju šta bi im ponudio jer su u nekoliko navrata dobijali prazne papire da potpišu, ali bili su oprezni jer nisu znali šta bi to moglo da proizvede.

Uglavnom, tvrde da su imali mnogo poverenja jer je Ziđin velika kompanija ali da sada "žale zbog toga".

- Zijin Mining and Construction Company ne tretira svoje kineske radnike kao ljudska bića i svaki dan imamo svakakve vrste represije - navodi radnik.

Drugi kaže:

- Tražimo od Ziđin majninga da nam nadoknadi trošak loših radnih uslova, mentalne štete, izolacije i za one koji su imali pozitivne testove (na kovid) da organizuju lečenje i lekove. Ako Ziđin nije briga za život ili smrt naših kineskih radnika mi ćemo nastaviti da protestujemo u sedištu Ziđina i da ih kaznimo po zakonu nakon što se vratimo kući.

Firma Jinshin obećala je da će danas odgovoriti na pitanja Danasa, dok iz Serbia Zijin Copper nije stigla nikakva informacija.

Nije se odazvalo ni Ministarstvo rada od koga smo prošle nedelje tražili informaciju šta su naše inspekcije utvrdile prilikom kontrole Ziđina.

Poruka bolesnog radnika

- Ja sam samo običan migrantski radnik koji ne želi da upadne u nevolju. Ja neću ništa. Samo hoću da imam kartu za kući kada budem zdrav jer ima tamo starih ljudi, dece i žena u mojoj familiji i oni očekuju da se vratim kući za okupljanje (kinesku novu godinu, prim. red.). Ne mogu da zamislim šta bi moja porodica uradila ako bih se ja inficirao i umro, i ako bi moji roditelji umrli tužni zbog moje smrti, da li moja žena ne bi mogla da podnese pritisak života da se uda za nekog drugog? Da li će moje dete postati siroče ako bude maltretiran jer je izgubio oca?… Sad sam u vrlo tužnom raspoloženju - naveo je bolesni radnik.