"Voleo bih da je pritisak javnosti u 'aferi Pahomije' bio kao danas"

Na pitanje da uporedi ta dva slučaja, Obradović je rekao da ima sličnosti, ali i razlika.

- Ima jako puno sličnosti, rekao bih u okolnostima u kojima su se dešavala zlostavljanja. U vranju imamo slučaj crkve, zatvorene sredine, u drugom imamo školu koju je Aleksić uredio tako da roditelji nemaju uvid. U jednom i u drugom se stvari dešavaju u dužem periodu, to traje godinama i izaziva ogromnu pažnju javnosti. Ali razlike su ogromne. Mi u ovom slučaju Aleksiča, nakon prvih optužbi Milene Radulović, imamo određivanje pritovra, dok u slučaju vladike Pahomija se ništa nije dešavalo, iako je u tom trenutku slična situacija, imamo ispovest četiri dečaka koji optužuju vladiku, a ovde imamo ispovesti devojaka i žena koje su trpele sličnu torturu Aleksića - priča Obradović.

On smatra da se u slučaju Pahomije radilo o sprezi crkve i države i dodaje da su iza vladike stale i crkva i država koja je, kako je naveo, izvršila pritisak na medije, policiju, tužilaštvo i sud.

- Ovde iza Aleksića niko ne stoji, neka moćna institucija koja bi ga štitila. On jeste, prema pisanju, bio okružen moćnim ljudima, ali očigledno da je Aleksić, kako stvari stoje, kolokvijalno ostao bez zaštite i prepušten je na milost i nemilost medijima. Otkrivaju se mnogi detalji koji su isti sa onim što se dešavalo deci u slučaju Pahomije. Pahomije nije čak ni priveden na saslušanje, nego je dobio poziv i tu vidimo dvostruke aršine. Dečaci žrtve pedofilije Pahomija su čak 11 puta saslušavani, to je nehuman postupak našeg pravnog sistema. Želim da se to ne ponovi u ovom slučaju, jer sva iskustva govore da svaki susret sa počiniocem za žrtvu predstavlja novo maltretiranje. Upozorio bih na to sve koji učestvuju u sistemu, naročito devojke da znaju, da je naš sistem takav da nije prilagođen žrtvama - dodaje Vukašin Obradović.

Na pitanje da li smo sazreli kao društvo i šta bi bilo da se danas dogodi „slučaj Pahomije“, Obradović kaže da je u odnosu na 2003. crkva bitno ojačala moć.

- Ne znam kako bi javnost reagovala, crkva je mnogo uticajnija i ukoliko bi se unutar crkve odlučilo da se zaštiti neko poput Pahomija, mislim da bi to bilo lakše sprovedeno nego 2003 - smatra on.

„Nema istinske volje i želje da se promene izborni uslovi“

Govoreći o izbornim uslovima, Obradović ćkaže da izveštaj ODIHR-a uglavnom sadrži sve ono za šta se opozicija zalaže, ali da mu se čini da vlast nema nameru ništa da promeni.

- Ako se primene preporuke OEBS-a, mi nemamo nikakvih problema oko izbornih uslova, verujem da će Vlada prihvatiti zaključke OEBS-a, ali da od sprovođenja u praksi neće biti ništa ili će biti neke mrvice da zadovolje pojedince iz opozicije a izađu na izbore. Iluzorno je govoriti o prihvatanju demokratskih uzusa za izbore koji nam slede sa ovom vlašću, jer su izvori moći ove vlasti izborni uslovi, mediji, pritisak na glasače i ja ne vidim volju da se tu nešto promeni i zašto bi vlast sekla granu na kojoj sedi. Nema istinske volje i želje da se promene izborni uslovi - smatra on.

Smatra da „bojkot opozicija“ mora da insistira na posredovanju EP i EU.

- Mi kao da gubimo pojam o vremenu, izbori se približavaju, zabrinjava ponašanje vlasti, treba da se pita i opozicija o formatu razgovora. Teško je govoriti koliki će biti uticaj Evrope na Vučića i SNS, jer oni imaju taktiku koja im je prolazila – sve obećaju, a malo toga ispune - rekao je.

Ministarka za manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da su promene u ponašanju predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića merljive i vidljive, kao i da zna da je sadašnjoj vlasti zaista stalo do Evropske unije.

- Voleo bih da je Čomić u pravu, ali ja ne primećujem nikakve promene u ponašanju Vučića, naročito ne u sistemskom pristupu vlasti, dioptrija kada postanete vlast se bitno menja u odnosu kad ste u opoziciji, zato razumem reči Čomić - kaže Vukašin Obradović.