TRGOVALI ORUŽJEM I UTICAJEM Tajni ugovori MUP-a, GIM-a i Britiš Motorsa | Društvo i ekonomija | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

Vuk Cvijić [ Izvor: NIN ]

15. 01. 2021. 06:00 13

TRGOVALI ORUŽJEM I UTICAJEM Tajni ugovori MUP-a, GIM-a i Britiš Motorsa

"Strogo poverljivi" ugovori MUP-a sa GIM-om, koji je zastupao pokojni otac bivšeg ministra policije, i sa Britiš motorsom, čiji je vlasnik Ostoja Mijailović, član Glavnog odbora SNS-a, ukazuju na sumnju da su prekršena tri važeća zakona i počinjena dva krivična dela, trgovina uticajem i sukob interesa. Šta čekaju Tužilaštvo, Agencija za sprečavanje korupcije, Unutrašnja kontrola MUP-a i drugi nadležni organi? - piše u najnovijem broju nedeljnika NIN.

Tajni ugovori Ministarstva unutrašnjih poslova sa dve privatne firme, GIM-om i Britiš motorsa, izazivaju sumnju da su tom prilikom počinjena dva krivična dela - trgovina uticajem i sukob interesa - i da su očigledno prekršena tri zakona - o javnoj svojini, o javnim nabavkama i o policiji. Profesor Čedomir Čupić, nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kojima je NIN dao na uvid sporne "strogo poverljive" ugovore, ukazuju da je ovim aranžmanom verovatno oštećen i budžet, a time i građani, poreski obveznici.

NIN je prvi, 24. decembra 2020, objavio sporne ugovore. Prvi pokazuje da je MUP 27. jula 2015, dok je na njegovom čelu bio Nebojša Stefanović, sklopio ugovor o prodaji oružja firmi GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao Branko Stefanović, u međuvremenu preminuli otac aktuelnog ministra odbrane.

GIM se obavezao da će MUP-u za preuzeto oružje platiti 1,6 miliona dolara, najkasnije u roku od šest meseci, do kraja januara 2016. Iako GIM svoj dug za oružje nikad nije izmirio, MUP ni tri godine od isteka ugovorenog roka nije pokrenuo postupak prinudne naplate, što otkrivaju dva nova, takođe "strogo poverljiva" ugovora od 28. decembra 2018.

Trojni ugovor o asignaciji potpisali su predstavnici MUP-a, GIM-a i Britiš motorsa, a drugi je MUP zaključio sa Britiš motorsom. Tako se u ovaj posao uklljučila i firma Ostoje Mijailovića, visokog funkcionera SNS-a, člana Glavnog odbora vladajuće stranke i direktora KK Partizan. Ta nova kombinacija svela se na kompenzaciju - umesto da GIM uplati MUP-u 1,6 miliona dolara, Britiš motors se obavezao da će do 1. jula 2019. policiji isporučiti 49 džipova lendrover.

Profesor Čupić ističe da su državne institucije bile dužne da reaguju odmah ili barem kada je NIN objavio sporne ugovore.

- Posle javnog pojavljivanja, Agencija za sprečavanje korupcije, Tužilaštvo i Unutrašnja kontrola u okviru policije bili su dužni da pokrenu istragu i da po hitnom postupku upoznaju javnost sa svim istražnim radnjama. Za ove ugovore nadležna je i Državna revizorska institucija. I ona je trebalo da preispita ugovor iz razloga racionalnosti i svrsishodnosti i prodaje i nabavke u vidu kompenzacije automobila - kategoričan je Čupić.

Nemanja Nenadić ukazuje da se može pretpostaviti da su, poslujući na ovaj način, odgovorni u MUP-u oštetili budžet.

- MUP je, naime, planirao da ostvari zaradu prodajom oružja i da tu zaradu iskoristi za određene troškove između 2015. i 2018, ne nužno za kupovinu automobila, ali je bio lišen te mogućnosti zato što GIM nije ispunio svoj deo ugovornih obaveza. Iz raspoloživih ugovora nije jasno da li je MUP kroz kompenzaciju naplatio ne samo oružje koje je prodao preko GIM-a, ili i kamate i druga potraživana na koja bi imao pravo zbog neispunjena prvobitnog ugovora. Sve i da su se "kockice poklopile", pa je upravo nabavka džipova bilo ono što je u tom trenutku bilo najpotrebnije policiji, što je takođe nepoznato, šteta se ogleda u tome što je ova nabavka izvršena bez mogućnosti da se kroz konkurenciju dođe do najpovoljnije ponude - konstatuje Nenadić.

Za profesora Čupića ugovori MUP-a sa GIM-om i Britiš motorsom su primeri sumnje za dva krivična dela, trgovinu uticajem i sukob interesa.

- Ugovori su sklapani s privatnim licima, koja su u jednom slučaju rodbinski povezana, a u drugom slučaju radi se o privatnom licu pozicioniranom u partiji iz koje je i bivši ministar policije. Ovo su primeri sumnje da se radi o dve nezakonite radnje. Prva sumnja se odnosi na trgovinu uticajem, a druga na sukoo interesa. I jedna i druga sumnja su krivične prirode. Pri sklapanju prvog ugovora sa GIM-om, ovlašćeno lice iz policije trebalo je da istraži da li ta privatna firma, s kojom se sklapa ugovor, ima bilo kakve privatne veze s nekim iz vrha policije, u ovom slučaju s ministrom - rekao je Čupić i dodao:

- I kad sve prouči trebalo je da upozori nadležne u policiji da s tom firmom ne bi trebalo sklapati ugovor. Ako je ovlašćeno lice MUP-a videlo da se u timu GIM-a nalazi i otac ministra, nije trebalo da potpiše ugovor. A pošto se radi policiji, nadležnom nije bilo teško da dobije sve podatke o firmi, pa i o njenim unutrašnjim i spoljašnjim saradnicima. To su razlozi da se može osnovano sumnjati kako se u ovom slučaju radi o trgovini uticajem. Druga sumnja je očigledni sukob interesa, jer je Ministarstvo trebalo da vodi računa da ugovor sklapa sa firmom u kojoj je zaposlen ili je spoljni saradnik otac ministra policije. S druge strane, u ugovoru sa firmom od koje je MUP nabavio automobile, radi se o dvostrukoj trgovini uticajem i sukobu interesa, s tim što tu sumnju uvećava i činjenica da je vlasnik Britiš motorsa i partijski povezan sa vladajyhom partijom - objašnjava Čupić.

Programski direktor Transparentnosti smatra da nije jasno ni da li su uopšte bili ispunjeni uslovi da se ovi ugovori MUP-a proglase za tajne.

- Oznaka tajnosti bi trebalo da se koristi samo u slučajevima kada bi usled saopštavanja takvog podatka "nastala teška šteta po interese Republike Srbije". Možda se smatralo da bi ti interesi bili povređeni ukoliko bi ce saznalo da MUP uopšte poseduje ili da prodaje "pešadijsko i artiljerijsko naoružanje" ili da je, na primer, zbog pregovora sa krajnjim kupcima, vrednost tog oružja 1,6 miliona dolara. Ali, sve i da je neki od razloga za određivanje tajnosti postojao za komisionu prodaju oružja, teško je zamisliti da bi ti uslovi bili ispunjeni kada je reč o drugim podacima koji se takođe nalaze u ovim tajnim ugovorima ili se iz njih mogu izvesti: da je posao komisione prodaje oružja dobila firma GIM, da ona nije ispunila svoje ugovorne obaveze, da MUP nije koristio sredstva obezbeđenja da bi naplatio svoja potraživanja od GIM-a, već je pristao na kompenzaciju i da je, na kraju, MUP nabavio vozila kršeći Zakon o javnim nabavkama - ističe Nenadić.

On strahuje da bi najveća šteta tek mogla da nastane.

- Ugovor o "isporuci vozila", i sa njim povezan "ugovor o asignaciji" su ništavni, jer su protivni propisima koji su u ovom slučaju obavezivali jednu od ugovornih strana. Zakon o javnoj svojini i Zakon o policiji nalažu da se sredstva pribavljaju u javnu svojinu javnim nabavkama tako da su nabavke u vidu kompenzacije U Srbiji zabranjene još od donošenja prvog Zakona o javnim nabavkama iz 2002. godine - ukazuje Nenadić.

Zakon o javnim nabavkama iz 2002, koji je bio na snazi i u vreme zaključenja spornog ugovora o asignaciji, predviđao je tri različita pravna režima po kojima je MUP mogao da kupuje automobile, objašnjava programski direktor Transparentnosti Srbija. Osnovno pravilo je da se vozila za policiju kupuju kao i za bilo koji drugi državni organ, u otvorenom tenderskom postupku i uz objavljivanje celokupne konkursne dokumentacije.

"Polutajni režim" može se primeniti samo kada se kupuje "bezbednosno osetljiva oprema", za koju je poželjno da neki podaci ostanu tajni - neki delovi konkursne dokumentacije mogu biti poverljivi, na primer podaci o posebnim modifikacijama na automobilima za MUP, ali se i takva nabavka oglašava.

Treća mogućnost je nabavka bez oglašavanja, ali su one moguće samo na osnovu međudržavnih sporazuma, za sprovođenje obaveštajnih aktivnosti, za rad policijskih snaga u inostranstvu, ili u situacijama kada bi otkrivanje informacije da ce uopšte sprovodi takva nabavka ugrozilo bezbednost države, objašnjava Nenadić, ali istovremeno podseća da je do sada najveću nabavku iz 2017, kada je kupio 710 automobila marke "škoda", MUP sproveo nepoštujući Zakon o javnim nabavkama, iako očigledno nije postojao nijedan razlog da se u tom slučaju pravila zaobiđu.

Ni dugogodišnje iskustvo nije pomoglo sagovorniku NIN-a da shvati bar jedan osnovani razlog zbog kojeg je prvobitni dil MUP-a i GIM-a uključen i treći igrač, Britiš motors.

- U normalnim poslovnim odnosima između bilo koje dve privatne firme može se zamisliti i situacija u kojoj trgovac automobilima ima neizmiren dug prema trgovcu oružjem, al iz trojnog ugovora o asignaciji o tome nema reči, niti je to bilo nužno navesti da bi ugovor bio validan. Međutim, u odsustvu takvih informacija, može se pretpostaviti da nikakav dug Britiš motorsa prema GIM-u nije ni postojao, da je cilj tog aranžmana bio upravo to da prodavac automobila dobije posao sa MUP-om bez nadmetanja - kaže Nenadić.

Njemu je, kako kaže, jasno da je zakon prekršen, pa ostaje pitanje motiva odgovornih lica u MUP-u da to učine. Tim pre što im je moralo biti jasno da zaključuju nedozvoljeni ugovor.

- Najbenignija je pretpostavka kako su to učinili da smanje štetu zbog odabira poslovnog partnera preko kojeg su prodavali oružje, a koji nije mogao da na drugi način izmiri dug. Naravno, i u tom slučaju je potrebno predočiti javnosti da li je učinjeno sve što je trebalo da se nastanak štete spreči ili da se ona umanji kroz naplatu penala. Ako nije, to bi bio dobar razlog da se ponovo ispita i pitanje mogućeg sukoba interesa prilikom odabira upravo GIM-a kao komisionara. Stvari stoje još lošije, kako po javni interes, tako i po sve uklljučene aktere, ako je odluka MUP-a o prihvatanju asignacije u koju je uključen Britiš motors bila pod uticajem javno poznate činjenice da je vlasnik ove firme funkcioner vladajuće stranke, ili pritisaka i trgovine uticajem da se uđe u takav aranžman - dodaje Nenadić.

On napominje da osim toga što je ugovor o isporuci vozila i asignaciji nezakonit, baca novu svetlost i na prethodno zaključeni ugovor o komisionoj prodaji oružja.

- Kada se uporede vrednosti u ugovorima, očigledno je da je cena automobila - 2.449.510 evra sa porezom znatno veća od 1.659.412 dolara, što je ugovorena suma za oružje MUP-a. To ukazuje da je u međuvremenu, kroz anekse, uvećana vrednost oružja koje je MUP rešio da proda preko GIM-a, iako ova firma nije ispunja- vala svoje ugovorne obaveze. Takođe, na osnovu člana 8. ugovora o isporuci vozila se može zaključiti da posao sa prodajom oružja i dalje traje, jer se isporuka automobila vezuje za isporuke oružja.

Izgleda, ne samo da su ovim poslovima očigledno prekršeni zakoni i izazvane sumnje da je bilo trgovine uticajem i sukoba interesa, već da ti poslovi i dalje traju. Nemoguće je da za sve ove godine drugi predstavnici vlasti, počevši od predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, nisu bili upoznati za ovim ugovorima. Na to ih obavezuju i funkcije na kojima su i na kojima je bio predsednik kao prvi potpredsednik Vlade i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Izgleda da se iza toga krije odgovor i na pitanje zašto nadležne institucije, koje bi trebalo odmah da reaguju, i dallje - ćute.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 13

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Bogat repertoar

Zoran Živković [24.02.2021.]


Video dana

Pozdrav sa Havaja

Anketa

Koji hit Đorđa Balaševića najviše volite?

Rezultati