EKONOMSKA 2021. Zlu se nadaj, dobra biti neće

Svakodnevno slušamo od predstavnika vlasti, kako predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tako i ministra finansija Siniše Malog da je ekonomska situacija u Srbiji bolja nego u Evropi. Iako se vlast trudi da srpskoj javnosti pošalje poruku da nemaju zbog čega da brinu, da je sve pod kontrolom jer je Srbija ekonomski jaka, stručnjaci iz ove oblasti se ne bi složili ni sa predsednikom Srbije, ali ni sa ministrom finansija. 

Ekonomista i profesor Ljubomir Madžar kaže za Direktno.rs da se niko ko je razuman neće upuštati u takve prognoze, jer ova epidemija još traje i niko ne zna kad će završiti, koliko će trajati i kakve će štete napraviti.

- Nema toga ko može da da razumnu prognozu u ovoj situaciji, sem što može da se kaže ono "zlu se nadaj, dobra biti neće". Već se zlo dogodilo, baš nema nekakvog jasnog izgleda da će se razrešiti i da budemo u situaciji da konstatujemo da je stvar prošlosti o kojoj možemo samo da pričamo. Velika je neizvesnost i s tim u vezi je moja osnovna primedba na našu ekonomsku politiku, je oni računaju sa nekom stopom rasta od 6 odsto, a nema toga ko može razumno da prognozira da li će privreda uopšte rasti i ako bude rasla koliko će rasti. Jedino što je izvesno da nam neće biti bolje nego što je bilo u 2019. godini jer 2020. od 12 meseci, 10 je bilo zahvaćeno pandemijom. Mnogo smo nastradali i treba sada videti kako će se to okončati, a to ne zavisi samo od nas nego i od virusa i od kojekavnih spoljnih okolnosti -  rekao je Madžar. 

Prognoze da smo najbolji u Evropi i da ćemo godinu završiti sa odličnim rezultatima, kako to vlast predstavlja, prema njegovom mišljenju su "zlo i naopako".

- Ono što je bitno je to da se privreda ne sagledava iz jedne ili dve godine, to se gleda u dužem kontinuitetu, i kad pogledamo, na primer, ovaj period od 2012. pa nadalje, otkako je ova vlast u sedlu, onda možemo konstatovati da je stopa rasta otprilike dvostruko niža nego što je bila za vreme "žutih", a ni "žuti" nisu bili baš idealni. Stopa rasta je jedna od najnižih u sklopu zemalja u tranziciji i sklopu zemalja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, dakle niska stopa rasta i velika spoljna zaduženost, koja je počela da se smanjuje od 2018. nadalje, ali je od 2012. do 2018. rasla strašno, tako da smo i u tom pogledu lošiji nego što smo bili pre 2008. jer finansijska kriza iz 2008. je napravila veliki lom i taj period je neuporediv i sa onim što je prethodilo i sa onim što je sledilo - objašnjava profesor Madžar. 

Petar Đukić, redovni profesor ekonomije Tehnološko-metalurškog fakulteta BU i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije slaže se da je relativno teško reći šta nas čeka u ekonomskoj smislu u 2021. godini najviše zbog toga što se ne zna kako će se dalje odvijati kovid-pandemija i borba protiv nje.

- To, ipak, nije pitanje od milion dolara, jer svaka razumna osoba može da zaključi da će se dobar deo ekonomskih teškoća iz ove preneti u narednu 2021, s tim što će se očigledna nazaposlenost povećati, teškoće uslužnog sektora (ugostiteljstvo, turizam, transport, lične usluge) nastaviti, a batrganje vlasti sa neprincipijelnim merama produbljivati. Kako se stvari budu rasplitale, rašće nezadovoljstv,  posebno ugroženih kategorija zaposlenih i poslodavaca (obrazovanje, kultura..) ne samo u domenu podrške ili zahteva za podizanja plata, več i posebno usled nemogućnosti vraćanja kredita, ili podmirivanja odloženih plaćanja državnih obaveza - kaže za Direktno.rs profesor Đukić.

"Situacija u javnim preduzećima - tiha i tajnovita haotična katastrofa"

Za prognoze vlasti da je sve pod kontrolom i da je Srbija jedna od boljih zemalja u Evropi, Đukić se pita kakva kontrola može da se sprovodi na makroekonomskom planu, kada je bitno sačuvati ljude, očuvati javni zdravstveni sistem od kolapsa?

- Što se tiče natprosečno postradale Evrope, tamo niko i ne koristi termine boljih i lošijih. Pa valjda smo svi u pandemiji. Čak ni Kinezi, koji će, kao jedina velika ekonomija, zabeležiti rast u 2020, tu činjenicu ne pominju kao neku svoju prednost kada ih evo zatiče "četvrti talas" kovid-pandemije. U Evropi se govori o nenakvom vrhuncu drugog talasa, a mi eto, za razliku od cele Evrope, lepo "upravljamo" trećim talasom, kako kažu u Kriznom štabu. Kako uopšte možete optimistički i bezuslovno planirati rast ekonomske aktivnosti, pa i povećanje javnih investicija, penzija, plata javnih službi i državnih činovnika, u takvim neizvesnim okolnostima? Svako olako linearno povećanje zarada i pomeranja relativnih pozicija zaposlenih, povlače za sobom kasnije zahteve na osnovu stečenih prava, u haotičnom sistemu u kome niko ne može da objasni zašto su za isti rad ili stručnost u jednoj ustanovi zarade veće za četiri do pet puta nego one u proseku. Situacija u javnim preduzećima je jedna tiha i tajnovita haotična katastrofa, koju je sve teže kontrolisati - kaže Đukić, i dodaje:

- Reforme, koje se tiču ovog sektora, već šest godina unazad se devalviraju kao mrtvo slovo na papiru. Zašto? Jer su zaposleni u javnim preduzećima izvanredan rezervoar glasova na svakim sledećim izborima. Insistiranja na principijelnom utvrđivanju potrebnog broja zaposlenih i odnosa zarada na osnovu platnih razreda, odlažu se i ovaj put, kao nepopularne mere za posle izbora. Do njih će se nekako vući ovakva "kontrola" na bazi odlaganja obaveza prema bankama i državi, novog međunarodnog zaduživanja zemlje, a sve to bi mogao bitu i uvod u fiskalni haos nakon izbora. Onda će morati da usledi nova fiskalna konsolidacija, kako bi se održala makroekonomska ravnoteža, ali na nižem nivou realne potrošnje i javnih rashoda. Još jednom ponavljam - sve se to može izdržati i sprovesti uz otvoren i principijelan javni dijalog vlasti i opozicione političke strukture sa građanima, stručnjacima, narodom u celini. Sve prolazi pa i pandemija, a i svakoj, pa i najboljoj javnoj politici, jednom dođe kraj - završava profesor Đukić.

Čemu da se nadamo, kako da preživimo?

Uvek se preživi, odnosno bar neko. Dobra strana ove krize je što ljudi shvataju da su prioriteti sistem javnog zdravlja, funkcionisanje javnih službi. Investicije u zdravstvene usluge, ekološku infrastrukturu, socijalna zaštita i podrška najugroženijima su najvažnije. Sve ostalo može da saćeka. Ako bi se to ljudima saopštilo, stvarno stanje bez uvijanja i operisalo sa realnim mogućnostima i procenama, ljudi bi razumeli i postigla bi se lakše saglasnost o parametrima raspodele i zaštite ugroženih bar za prvih, veoma kritičnih pola 2021. godine. U tom periodu ne bi se smele povećavati ni plate u javnom sektoru i državi, pa ni penzije, makar da se to zakonsko povećanje na osnovu švajcarske formule, ostavi za kasnije kao dug, države do okončanja pandemije, i boljih uslova za realno punjenje budžeta.

Dakle, ako svet ove godine ekonomski tone za 4% , Evropa za 7,5%, zemlje u našem okruženju za 7,5%, šta uopšte znači prazna statistička činjenica da ćemo mi imati najniži pad od 1-3%, zavisnosti od procena? I šta će nam to značiti u sledećoj godini? Samo više apetita javne vlasti da podstakne onaj veoma rizični rast BDP, zasnovan na potrošnji u sledećoj (opet predizbornoj) godini. Dakle, dajete što više novca koji će ići u potrošnju a to će se iskazati kao C - consumption - glavni deo BDP, da biste konačno pred biračima i podržavaocima mogli do u beskraj da ponavljate lepo smišljenu narodnu pesmu iz 90- tih: "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine" - objašnjava Đukić.