Ivanka Popović: Suočavamo se sa funkcionalnom nepismenošću građana

Ivanka Popović je tek druga žena na čelu Beogradskog univerziteta tokom više od 200 godina istorije ove visokoobrazovne institucije. Važi za osobu koja probleme rešava mirnim putem i dogovorom. Poznata je po  diplomatskom rečniku, s obzirom na to da potiče iz ugledne diplomatske porodice. 

Koliko je BU danas zaista autonoman?

- Autonomija Univerziteta, u skladu sa Zakonom, obuhvata pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravila studiranja, uslova upisa studenata, na uređenje unutrašnje organizacije, donošenje statuta i izbor organa upravljanja, kao i izbor nastavnika i saradnika, izdavanje javnih isprava, uz raspolaganje finansijskim sredstvima i korišćenje imovine. Autonomiju Univerziteta čuvaju najpre članovi akademske zajednice, tako da od nas samih dosta zavisi da li se ona dovoljno čuva i da li će biti očuvana - kaže za naš portal Ivanka Popović.Da li smatrate da je visoko obrazovanje danas privilegija i nedostupno širokom sloju ljudi, imajući u vidu izuzetno visoke školarine na fakultetima?

- Mislim da ne treba paušalno govoriti da su školarine visoke. Školarine godinama ne prate realna povećanja troškova, što neke fakultete stavlja u vrlo težak položaj. Najniže školarine kreću se od 50 000 dinara, dok na par fakulteta zaista iznose preko 200 000 dinara. Skoro 50% upisanih brucoša na UB može da se kvalifikuje za budžetski status, odnosno za besplatne studije, i taj status mogu da održe ako redovno ispunjavaju akademske uslove. Visoko obrazovanje je vrednost koja obezbeđuje diplomcima bolju startnu poziciju na tržištu rada  to ima svoju cenu. Možda je primerenije razmotriti opšte okolnosti koje su dovele do osiromašenja studenata i njihovih porodica čime im je otežan pristup visokom obrazovanju.Srbija ima izuzetno nizak procenat visokoobrazovanih građana. Gde vidite probleme i propuste u svetlu tog podatka?

- Srbija zaista ima nedovoljno visokoobrazovanih kadrova što je neophodan uslov za privredni, ali i društveni razvoj. Ne možete zameriti mladim školovanim građanima što žele za sebe i svoje porodice bolje uslove života, i to ne samo materijalne, pa se odlučuju, verujem ne olako, na odlazak u inostranstvo. Samo koordinisana, dosledna i dugoročna nacionalna strategija može da promeni taj negativni trend. Nadam se da će vlada istrajati u svojim naporima da uspori odliv mozgova.Da li BU može ostati po strani u toku velikih društvenih previranja i krize?

- UB nikada nije ostajao po strani u velikim krizama. Energija mladosti je uvek uključena u društvena previranja što je razumljivo jer se mladi ljudi zalažu za sopstvenu bolju budućnost. Samo mladi ljudi mogu da obezbede napredak naše zemlje.Da li BU može biti generator društvenih promena?

- UB dugoročno generiše društvene promene kroz obrazovanje stručnih, odgovornih i osveščenih građana. UB redovno stavlja na raspolaganje svoje stručne kadrove za unapređenje privrednih kapaciteta, ali i državnih propisa koje uređuju naše društvo. Univerziteti obrazuju i buduće nastavnike za predškolske ustanove i osnovne i srednje škole. Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važna uloga edukatora novih generacija. Akademske institucije su zamajci društva zasnovanog na znanju. Ali društvo zasnovano na znanju zahteva bolju opštu obrazovnu strukturu naših građana. Mi se, nažalost, i dalje suočavamo sa problemom prevelikog broja građana koji su funkcionalno nepismeni - zaključuje rektorka Popović za Direktno.rs.