Šta za Srbiju znači rekordni deficit budžeta?

- Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi (gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a). Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture - navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

A šta to zapravo znači za Srbiju? 

Ekonomista Ljubomir Madžar za Direktno.rs kaže da je Vučić smatrao da smo najbolji u Evropi po stopi rasta, u ovom slučaju po stopi opadanja, odnosno smanjenja BDP-a, jer najnovija procena je da će se BDP smanjiti između pola i jednog procenta u odnosu na prethodnu godinu, ali da ni u tome nije u pravu.

- Taj procenat pada u odnosu na prethodnu godinu zavisi od strukture privrede, mi nemamo veliko učešće turizma, saobraćaja i tih raznih usluga koje podrazumevaju direktan kontakt između ljudi, pa je normalno da kod nas padne manje nego u Hrvatskoj, koja ima ogromno učešće turizma, a turizam je strašno pogođen - rekao je Madžar, i dodao:

- Što se tiče deficita, to je loša vest za Srbiju jer se time povećava javni dug, a sa povećanjem javnog duga sve su teži uslovi eventualnog daljeg zaduživanja, ukoliko se ukaže potreba, jer veliki dug generiše veliko nepoverenje Međunarodne finansijske javnosti prema našoj zemlji, tako da što je veći dug, to je skuplje dalje zaduživanje i to su manje šanse da privučemo strane direktne investicije - smatra Madžar. 

Rast duga nikada nije dobra vest 

- Prihodi nisu porasli, ali jesu izdaci. Deficit utiče na ekonomski rast jer će uticati na strane direktne investicije, a mi u prevelikom delu zavisimo od stranih ulaganja, tako da će to uticati. Veliki deficit utiče i na naše poslovne ljude, jer generiše nepoverenje, neizvesnost, strah, a kad se poslovni ljudi uplaše, onda su manje skloni da idu u nove poduhvate, a to znači sporiji rast privrede - smatra Madžar.