Sunovrat demokratije: Srbija poslednja u regionu, 139. na svetu!

Komentarišući izveštaj Instituta, naš ugledni politički analitičar, Cvijetin Milivojević, u izjavi za Direktno.rs, kaže da mu se dopada termin "izborna autokratija", koji se najbolje vidi na poslednjim održanim izborima.

- Mi smo imali junske izbore koji nisu imali ni legalitet, ni legitimitet. Izbori su, sa stanovišta Ustava i zakona, nelegalni, jer je mandat prethodnom skupštinskom sazivu istekao 3. juna, te su sve izborne radnje morale da se obave pre tog datuma. Mi smo imali izbore, na koje je, prema podacima Republičke izborne komisije, koja je pod uticajem Republičkog zavoda za statistiku, a koji je opet pod uticajem Srpske napredne stranke, izašlo 48,9 procenata birača, što je u realnosti daleko manje - konstatuje Milivojević.

Podsećajući na ustavne odredbe prema kojima predsednik republike ne može da se kandiduje ni na jednu drugu funkciju, Milivojević ističe veoma važnu stvar:

- Na izborima se takmičila lista "Aleksandar Vučić - Za našu decu", iako nisu bili u pitanju predsednički, već parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Ispalo je da se kandiduje Vučić, pa se tako SNS nije ni takmičila na izborima. Više izbornih lista prorežimske opozicije nije ni skupljalo potpise, već ih je lažiralo ili su dobili potpise od režima - izjavljuje Milivojević.

Što se tiče legitimnosti izbora, Milivojević kaže da se tu najbolje ogleda termin "izborna autokratija".

- RTS, kao javni servis, komercijalne televizije sa nacionalnom frekfencijom, dnevni listovi, sem jednog, svi su pod kontrolom Aleksandra Vučića. Opozicija je na medijima provlačena kroz "toplog zeca" i pominjana je samo u diskvalifikatorskom kontekstu. Zabranjen je svaki kritički stav, kao direktan udar na predsednika države i samu Srbiju - podvlači Milivojević.

Zaključujući temu, Milivojević ističe da je Evropska unija pokušala da da legitimitet izborima, i to preko Fonda za otvoreno društvo, koji je posredovao u dijalogu vlasti i opozicije.

- Bilo je odmah jasno da od tog posla neće biti ništa. Vlast nije imala nameru da menja bilo šta u medijskoj i klasičnoj izbornoj legislativi. Međutim, da bi se zahvalio EU na podršci, Vučić se pridružio osudi izbora u Belorusiji. Bez obzira što je Lukašenko krađom namakao 80 procenata podrške, on je ipak pobednik tih izbora, za razliku od Vučića koji ih je pokrao u celosti. No, da se EU ne bi u jednom trenutku dosetila šta Vučić radi, on se priklonio toj osudi - zaključuje Milivojević.

Inače, ovaj švedski institut navodi kako gotovo 35 posto svetske populacije ili oko 2,6 milijardi ljudi živi u državama koje se autokratizuju. U svetu je trenutno 87 izbornih i liberalnih demokratija, u kojima živi 46 posto svetskog stanovništva.

Zemlje su klasifikovane kao demokratske ako ne samo održavaju slobodne i poštene višestranačke izbore, već i garantuju slobodu govora i izražavanja. Izborne autokratije ne ispunjavaju takve standarde, dok zatvorene autokratije čak ni ne održavaju višestranačke izbore.

Liberalne demokratije podržavaju vladavinu zakona i imaju ograničenja na izvršnu vlast, dok izborne demokratije to nemaju.

Kako se ističe, autokratske vlade prvo su ograničile slobode medija i civilnog društva. Nakon što su stekli dovoljnu kontrolu nad medijima i civilnim društvom, usudili su se narušavati kvalitet izbora.

- Iako je cenzura dugogodišnji problem u Srbiji, i ostali pokazatelji koji se tiču medija, civilnog društva i građanskih sloboda pogoršali su se pre nego što je narušen i izborni integritet i kada je ova nacija ponovo 2015. godine skliznula u autoritarnost - navodi se u analizi.

Od zemalja Zapadnog Balkana, najbolje rangirana je Slovenija na 34. mestu, svrstana u kategoriju izborne demokratije. Takođe, i istoj kategoriji su i Hrvatska na 55, Kosovo na 64, Severna Makedonija na 71. i Bosna i Hercegovina na 81.

Od zemalja izborne autokratije na listi se nalaze Albanija na 87. mestu i Crna Gora na 99. 

Uporedbe radi, Avganistan je kao izborna autokratska država svrstan na 104. mesto u svetu, Belorusija na 109. mesto, Iran na 125. mesto, Irak na 126. mesto, Pakistan na 135. mesto, Palestina/Zapadna obala na 136. mesto i Rusija na 137. mesto na ovoj listi.