Unuk Ivana Stambolića: Loše se živi pod Vučićem kao i pod Miloševićem

- Ne brojim godine koje su prošle od tada. Trudim se da se u nekim trenucima setim dede, ali ne toliko kao političke figure već kao dede koji je uvek nalazio vremena da bude sa mnom, koji mi je poklonio kostim Indijanca i koji nije umeo da odustane kada god bi se našao pred nekim nemogućim zadatkom, makar u očima malog mene. Tako sam, recimo, voleo da ubacujem igračke u jednu plastičnu fotelju koja je imala rupu na dnu. On ih je uvek izvlačio sa puno strpljenja dok su ostali članovi porodice uglavnom odustajali od te moje igre - kaže Uroš Stambolić za Danas.

Ivana Stambolića oteli su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), 25. avgusta 2000. na Košutnjaku. Pod pretnjom pištoljem ubačen je u kombi. Navodno su ga vodili na informativni razgovor. Stavljene su mu lisice na ruke, a noge su mu vezane lepljivom trakom. Odvezli su ga na Frušku goru. Naredili su mu da klekne, a potom su ga likvidirali. Telo su mu bacili u rupu, zalili živim krečom i zakopali.

Posmrtni ostaci Stambolića pronađeni su 28. marta 2003. godine. Njegove ubice, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, uhapšene su i osuđene.

Na pitanje kako vidi tadašnju Srbiju na čelu sa Slobodanom Miloševićem i današnju Srbiju na čelu sa Aleksandrom Vučićem, njegov unuk Uroš Stambolić odgovara da je devedesetih bio dete i da tu politiku pamti „onako kako se odrazila na moju porodicu i na ostatak zemlje u narednim godinama“.

- Nije zahvalno porediti taj period sa ovim danas iako je činjenica da je u oba perioda narod loše živeo, a da su, da bi se skrenulo sa te teme, podizane međunacionalne tenzije, slično kao što se i sad dešava u odnosima sa Crnom Gorom, gde se u prvi plan ističu nacije i vera, a ne to kako oba naroda žive, i sve to da bi se izbegla tema privatizacije crnogorske obale - ukazuje Uroš Stambolić, koji je bio veoma aktivan tokom Protesta protiv diktature. 

- Naravno, kod oba režima postoji ili je postojala represija, ali je to kod Vučića drugačije i mnogo više je zasnovano na ekonomskom pritisku na narod, koji je doveden do toga da jedva može da preživi sa svojim primanjima, ako i toliko. Sve u svemu oba režima su loša, ali ih ne treba porediti jer se time gubi na oštrini kritike svakog od njih - dodaje mladi Stambolić.

Prema mišljenju sagovornika, Vučić neće pasti u skorije vreme sa "ovakvom opozicijom čija se politika ne razlikuje mnogo od njegove".

- Činjenica je i da se politika jednako tabloidizuje u oba tabora, a ta politika na kraju se svodi na vladanje u korist moćnih pojedinaca, a ne običnog, radnog naroda koji jedva krpi kraj sa krajem. Nadam se da će Partija radikalne levice koja je u nastajanju biti ta koja će podstaći ljude da obrate pažnju na klasne razlike, jačati solidarnost i biti oruđe uz pomoć kog će se potlačeni boriti za svoja prava - smatra Stambolić.

Unuk Ivana Stambolića bio je kandidat Liberalno-demokratske partije na izborima 2016, a kako objašnjava, tada se njegova politička kampanja, kao i politika, pre svega, fokusirala na borbu protiv nacionalizma.

- U međuvremenu se moj fokus uz tu borbu proširio više na ekonomsku sferu i skrenuo je radikalnije ulevo. To se baš desilo za vreme aprilskih protesta 2017. godine, kada sam i izašao iz LDP-a. Trenutno sam aktivan u Združenoj akciji Krov nad glavom koja pomaže ljudima da zadrže svoje osnovno pravo na dom i koja se bori protiv terora izvršitelja. Ako uspem da nađem vremena da se angažujem, nadam se da ću uspeti da doprinesem i tome da Partija radikalne levice, koja nastaje iz SDU, u kojoj sam sada sa mnogim ljudima sa kojima sam sarađivao u različitim borbama, a između ostalog i u Krovu nad glavom, postane ono što za mene predstavlja partija, a to je oruđe koje olakšava potlačenima da se lakše organizuju i lakše bore za svoja prava, ne samo u parlamentu već i na svojim radnim mestima i ulici - zaključuje Uroš Stambolić.