LIČNI STAV Jelisaveta Vasilić: Zaštita javne svojine

Pošto nam je korupcija demokratske vlasti uništila privredu pljačkaškim privatizacijama, sada ova vlast počinje da privatizuje pirodna bogatsta, dobra od javnog interesa i dobra u opštoj upotrebi, što predstavlja sve zajedno javnu svojinu građana. Ako se privatizacija javne svojine ne spreči to će imati nesagledive posledice po naše živote.

Svaka država ima javnu svojinu i sve države tu svojinu čuvaju, ona nije na prodaju ni u jednoj zemlji, jer se tom svojinom obezbeđuje minimum egzistencije svih žitelja jedne zemlje, odnosno to je ono bez čega se život ne može zamisliti (vode i vodotokovi, planina i šume, državno poljoprivredno zemljišta, trgova, ulica i parkova, mreže komunikacije) i svega onog što je neophodno u svakodnevnom životu. 

Kada je došla ova vlast, odmah je pokazala da će vršiti privatizaciju državnog poljoprivrednog zemljišta, jer to je uglavnom ostalo neprivatizovano za vreme prethodne vlasti. Kao član Saveta samoinicijativno sam odnela gospodinu Vučiću lično pisano obrazloženje da je državno poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo u javnoj svojini i da ne može da se prodaje. Nije komentarisao samo mi je postavio jedno pitanje, zašto Savet nije reagovao kada je prodavana jedna od uljara uz koju je prodato oko 20 ha državnog zemljišta. Ta prodaja mi je bila nepoznato i rekla sam da nije nikkav problem ugovor o prodaji javne svojine oglasiti apsolutno ništavim, jer je takav ugovor ništavan zbog protivnosti sa zakonima.

Predsednik nije odreagovao, ali je počeo ubrzano da prodaje velike poljoprivredne državne kombinate, Arapima, Ircima, Mađarima i drugima i to potpuno netransparentno, tako da se ni ne zna šta je od te imovine prodato, dato ili poklonjeno, kome, u kom postupku i po kojoj ceni.

Nema dana da se u javnosti ne pojavi pisanje o otuđenju javne svojine, ali Savet ne može da odreaguje, jer ne raspolaže sa dokazima. Pored mnogobrojnih zahteva da nam vlast dostavi neke ugovore o javno privatnom partnerstvu, ta dokumentacija je Savetu ostaje nedostupna.

Ovim pisanjem ne želim nikoga da plašim da ćemo ostati bez javne svojine, čak ni sada kada smo videli kako se vlast sama obezvlašćuje javne svojine na telekomunikacionoj mreži, kada se moraju voditi borbe za državno poljoprivredno zemljište, za parkove, za vodotokove, za planine jasno je da mora početi ozbiljna borba za zaštitu javne svojine od strane samih građana. 

Strategijom je predviđeno da su tela za borbu protiv korupcije Ministarstvo pravde, Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije. U zemlji u kojoj nema demokratije smešno je verovati i očekivati da će Ministarstvo pravde i Agenicija da se bore za zaštitu javne svojine sa onima kojima partijski pripadaju. Savet piše izveštaje, upozorava na korupciju, ali sve teže i bezuspešnije, jer je Vlada počela da u Savet dovodi svoje partijske članove ili simpatizere vlasti i pitanje kada će Vlada odlučiti statusno da promeni funkciju Saveta da bi onemogućila glas za zaštitu javne svojine.

Zato smatram da su građani ti koji zajedno i zakonito najbolje mogu da se izbore za zaštitu svoje javne svojine od svih onih koji je svojataju, prisvajaju, otuđuju, ali i poklanjaju rodbini prijateljima, kumovima i ostalim grabljivicama.

Jelisaveta Vasilić, članica saveta za borbu protiv korupcije