Profesorka za Direktno: Zašto sam spalila sve diplome (VIDEO)

- Zapalila sam diplomu, kao i licencu koju sam dobila od Ministarstva prosvete kao dozvolu za rad. Takođe, spalila sam i dosadašnja dostignuća, diplome, sertifikate... To je bila simbolična reakcija na obezvređen sistem vrednosti. Rekla sam pre paljenja koliko je sve to paradoksalno da imamo ministra inostranih poslova koji osim što ne zna strane jezike, srpski govori kao da mu je strani. Imate Vulina koji je ministar odbrane i sramota je za svakog člana Vojske Srbije i celu naciju. Imate Anu Brnabić na mestu predsednice Vlade, a tu je došla zbog seksualne orijantacije. Siniša Mali sa dokazanim plagijatom i dalje vodi finansije i ekonomiju ove zemlje... - rekla je Ena Nedić na početku razgovora za naš portal.

Profesorka iz Novog Sada uopšte se ne kaje zbog toga što je učinila, a kako kaže, ovo je bio poziv na sabornost i ujedinjenje.

- Ovo nije bio očajnički performans, niti simbol odustajanja i poraza, već poziv na ujedinjenje i borbu protiv svih ovih nenormalnosti u Srbiji - istakla je ona i dodala da je spalila ceo svoj višegodišnji trud i ceo dosadašnji život koji se sveo na neupotrebljive papire i zbog toga se ne kaje.

Preživela isto što i Marija Lukić iz Brusa

U Novom Sadu je svojevremeno prolazila kroz pakao, a vrhunac svega bio je zahtev člana Gradskog veća za obrazovanje da spava sa njim kako bi avanzovala u poslu. Na Fejsbuk profilu objavila je i eksplicitne poruke za koje tvrdi da joj je slao dotični član Gradskog veća. Celokupna njena situacija podseća na slučaj Marije Lukić iz Brusa, koja je trpela seksualno uznemiravanje od tadašnjeg predsednika opštine.

 - Nije poenta u tome da li sam imala posao ili ne. Poenta je u urušenom sistemu vrednosti. Ja više ne bih ni radila u ovoj branši pošto vidim kako sve funkcioniše. Od prosvetnih radnika se traže liste sigurnih glasova, od mene su tražene seksualne usluge od strane člana Gradskog veća za obrazovanje u Novom Sadu na pokrajinskom nivou kako bih dobila posao u struci. Nisam ga tužila jer nisam htela da se eksponiram, a i da ne bi ispalo da želim neku materijalnu dobit ili zaposlenje od njih. Demoralisana sam situacijom u zemlji i mislim da je krajnje vreme da svako da svoj minimalni doprinos u borbi protiv ovog bezvlašća. Svako od nas je slobodan građanin i nije važno da li neko ima diplomu i koja je to diploma, već je važno koliko je neko čovek. Za to ne postoje sertifikati, to je životna škola. Treba da se ponašamo kao ljudi i da vratimo dostojanstvo sebi i svom narodu.

Ispred Skupštine je došla i diplomu zapalila samoinicijativno. Niko je, kaže, nije nagovorio na to, niti je član bilo koje stranke, ni organizacije. Jednom se ipak opekla kada je ušla u stranku koja se, kako je navela, predstavljala kao opozicija, a ustvari glavni finansijeri su bili najbliži saradnici predsednika države.

- Radila sam u stranci koja se predstavljala kao opozicija, a onda sam u jednom momentu naišla na 12 sati materijala na kom se čuje da Andrej Vučić i Nikola Selaković direktno kupuju glasove od monarhističke stranke i na osnovu toga, stranci se dodeljuju sredstva za izbornu kampanju, mesta u parlamentu i ostalo. Posle toga sam izašla. U jednom trenutku mi je čak ponuđeno i odborničko mesto u Novom Sadu, solidna plata, razni benefiti, ali sam sve to odbila kada sam shvatila šta je u pozadini svega. Podržavam sve koji imaju iskrenu volju da rade na tome da se ovo stanje promeni, ali nisam trenutno član nijedne stranke. Moram jedino da istaknem da nisam pristalica ovih podela u opoziciji. Svako treba svoju sujetu i političku prošlost da ostavi po strani i da se ujedine u borbi protiv ovog zla.

U osnovnim i srednjim školama ima četiri i po godine radnog staža, ali uglavnom je radila kao zamena. Posao za stalno nije dobila, a pod ovakvim okolnostima, presijama i ucenama, kaže da nikad ne bi prihvatila posao.

- Nema toga što može kupiti moje znanje i dostojanstvo. Volela bih kada bi i ostale moje kolege izašle sa iskrenom pričom o tome šta doživljavanju, osim što se kriju iza tog stalnog zaposlenja, jer ništa nije za stalno.

Ranije je imala iskustva sa protestima i demonstracijama, a cilj joj je da se narod ponovo probudi iz višegodišnje agonije.

- Bila sam na demonstracijama 2000. kao 15-godišnjakinja. Još tada sam imala osećaj za socijalnu pravdu i kada sam videla u kakvoj su situaciji moja porodica, prijatelji, rodbina, peške sam išla iz Novog Sada u Beograd i 5. oktobra sam bila prisutna kad se sve to izdešavalo. Ne mogu da verujem ni da se 20 godina kasnije ništa nije promenilo, a da sve još ide nagore. Narod je isključen iz budućnosti sopstvene zemlje, ne pita se ni za šta. Jednostavno želim kvalitetan sistem vrednosti koji smo odavno izgubili - zaključila je profesorka srpskog jezika i književnosti Ena Nedić, čije su se diplome i sertifikati od večeras pretvorili u pepeo.