PIŠE ANA STEVANOVIĆ: U muzeje ne idu, preziru kulturu

Takođe, apelujemo na Sekretarijat za kulturu Grada Beograda da svima onima koji su ostali bez primanja dok traje vanredno stanje obezbedi primanja. Onima koji su bili angažovani po projektu, a koji su sada zaustavljeni, trebalo bi isplatiti minimalni novac u iznosu republičkog minimalca. Ovo nije i ne sme da bude milostinja niti socijalna pomoć zato što je veliki broj umetnika mesecima radilo na pojedinim umetničkim projektima i zbog toga su imali značajne troškove. U ovoj situaciji su trenutno dramski umetnici, kao i muzičari koji su imali ugovorene koncerte i nastupe, ali i baletski igrači. Obaveza države jeste da pomogne svim ovim ljudima. U posebnom su riziku honorarno plaćeni umetnici čiji su prihodni direktno bili vezani za ugovorene projekte, ili za nastupe. Njihov status je takav da oni preživljavaju od honorara, ne mogu da uzmu nikakve kredite od banke zbog toga što nemaju redovna primanja. Svi ljudi koji su u tom statusu su trenutno egzistencijalno ugroženi. 

Još jedna katastrofalna odluka je obustava konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda za 2020. godinu.  Umesto obustave, Grad je trebalo samo da pomeri rokove za podnošenje projekata, ali i da pooštri kriterijume. Govoreći o obustavljenom konkursu Goran Vesić, čiji prethoni rad u oblasti kulture nije poznat,  izjavio je da će planirani novac namenjen projektima  da se iskoriristi za isplate honorara ljudima koji nisu zaposleni za stalno u kulturi. Iako je ovo rešenje jednokratno, ukidanje konkursa je pogrešno i imaće dalekosežne posledice. Činjenica jeste da su poslednjih godina na konkursu novac dobijali projekti koji nikakve veze sa kulturom nemaju, a čiji su autori ljudi koji su ili u strankama na vlasti, ili najotvoreniji podržavaoci istih. Takvi projekti ponižavali su sve zaposlene u kulturi, a dugoročno su nanosili veliku štetu ovdašnjoj kulturi. Osim namirivanja stranačkih pulena ali i glasnih agitatora i to našim novem, nisu imali bukvalno nikakvu niti korist niti vrednost za društvo i narod.

Bilo bi zanimljivo videti evaluacije tih projekata kao i završne račune. Verujem da bi tu bilo  mnogo posla za istražne organe. Takođe, potpunom obustavom konkursa se bez sredstava ostavljaju brojni pojedinci i umetničke organizacije koje zbog ove odluke neće moći da realzuju planirane programe i projekte, zaposle nove ljude koji bi na njima bili angažovani, ali i obezbedili sredstva za ulaganja u dalje umetničke projekte. Time celokupni umetnički sektor gotovo da se zaustavlja i umire. Stoga, kulturni sektor i kulturni radnici nikako ne smeju da budu izuzeti od mera pomoći Vlade osim ako zvanicna politika Vlade nije da se kultura i umetnost ukinu u našoj zemlji pošto se ovom merom to postiže.

Mere pomoći zaposlenima u kulturi tokom trajanja pandemije već su odobrene u velikom broju evropskih zemalja i na taj način je svim ljudima u ovoj delatnosti stavljeno do znanja da nisu zaboravljeni, a da je briga o kulturi mera uspešnosti i napretka svake zemlje. S tim u vezi, podsetila bih da je krajem marta meseca nemački Bundestag usvojio plan vera u visini od skoro neverovatnih 1100 milijardi evra namenjenih Nemačkoj za suočavanje sa poslednicama pandemije korona virusa. Za naše uslove ogromnih 50 milijardi evra subvencija biće namenjeno  kulturnoj industriji, malim organizacijama, nezavisnim produkcijama i umetničkim radionicama za rad na daljim projektima, ali i  sredstvima za umetnike. Za razliku od naše države, nemačkim vlastima je jasno da od svakog evra iz budžeta, kultura industrija, ali i nezavisni kulturni sektor stvara i do 10 i više novih evra. Tu su ljudi koji plaćaju poreze ovoj državi, tako da je pogrešan svaki stav prema kojima bi se umetnici i kulturni radnici označili kao neko ko troši budžet, a ne vraća ništa. Pogotovo nezavisni deo kulturnog sektora predstavlja deo koji donosi veći profit u odnosu na sredstva koja dobijaju iz bužeta, stoga kulturni radnici niti umetnici ne smeju biti izuzeti od budućih planova i mera pomoći države. 

Umetnici i kulturni radnici su nam omogućili da sačuvamo razum i obogatimo dušu u vreme kad smo zatvoreni u kućama, i zaslužuju adekvatnu naknadu jer su svoja dela velikodušno ustupili ne pitajući niti tražeći za to bilo kakvu korist. Zbog takvog altruizma moraju da budu budu obuhvaćeni ekonomskim merama pomoći ali i da u vremenu koje je pred nama nesmetano nastave sa radom. Ako se ne borimo za kulturu, za šta se onda zapravo i borimo? Za one koji u muzeje ne idu i preziru kulturu sigurno ne.