SRBIJO, ZAPITAJ SE GDE SI Aida Ćorović traži posao kuvarice

Zar smo kao država, čiji su preci znali za poštovanje i neprijatelja, a kamoli međusobno, zar smo kao narod, koji je jedino zajedništvom opstao pod Turcima, i pregurao sve ratove, došli do toga da nam je partijska knjižica garant egzistencije? Ko ovde ima pravo na život? Ko odlučuje o tome?

Mnogo je pitanja, na koja se i sami plašimo da damo odgovor. Ipak, da vidimo, šta je to Aida Ćorović, dobitnica je 11. nagrade "Osvajanje slobode" koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević Tasić", napisala na društvenoj mreži.

- Draga Fejsbuk ekipo, imam molbu za vas. Ja sam, naime, nezaposlena osoba, a teško da ću se zaposliti kao istoričarka umetnosti, pa, ako znate nekoga kome je potrebna domaćica, kuvarica, kućepaziteljica i sl.- javite. Biću zahvalna na bilo kakvoj korisnoj informaciji. I ne brinite, dobro sam, na neki način ovo je kompliment kad živite u Srbiji - napisala je ona.

Odsustvo bilo kakvog problema da radi bilo šta što će joj pomoći da dođe do primanja mnogo govori o Aidi Ćorović, a zbog čega je nezaposlenost kompliment u Srbiji?

- Ne libim se da radim bilo kakav posao. Nemam ni malo godina, sledeće punim 60. Pošto dobro kuvam, mogu i to da radim. Svojevremeno je Milica Lučić Čavić, moja pokojna prijateljica, kada je dobila otkaz na RTS-a, svom mužu i sinovima rekla da ima mogućnost da ostane i sagne glavu ili da ode da kuva po kafanama, a sva trojica su joj rekli da ne treba da saginje glavu. To je jako važno. Ne postoji cena po kojoj bih i ja sagla glavu - rekla je Aida Ćorović za Direktno.rs.Nekome se ovakva odluka možda učini lakom, ali otkako je bila narodna poslanica u Desetom skupštinskom sazivu do 2016. godine, njoj su se izdešavale teške stvari - očeva bolest i smrt, majčina bolest, kao i bratova.

- Mogu jedan deo dana da odem da nešto uradim. Nisam tip koji sedi u kući. Gomila ljudi je odreagovala na moj status i počela da nudi rešenja. Neki su čak nudili i novac. Ali ja ne tražim novac, nego posao. Ja sam čak i podstanar u Beogradu. Mnoge stvari su nerešene, ali verujem univerzumu da će nekako sve to izaći na dobro. Moram da pronađem način da zaradim novac za egzistenciju.

Ona, ipak, nije jedina. Takvo je, izgleda, stanje u Srbiji i društvu.

- Pa, jeste li vi videli na toj prepisci, dve, tri žene, koje su doktori nauka... Jedna je na temu biblioteka, vrhunska stručnjakinja. Ona bi mogla da bude direktorka bilo koje nacionalne biblioteke u bilo kojoj pristojnoj zemlji. Druga je doktor nauka u muzikologiji... Gomile još prijateljica znam koje su se školovale i ovde i u inostranstvu. Moja drugarica koja se školovala na Sorboni, radila je mnogo važne poslove, a sad je bez posla. Ja nisam jedina i to je odlična tema. Pričati o tome šta se dešava u Srbiji.Upravo iz tog razloga, javlja se i revolt.

- Ima masa i muškaraca i žena koji ne žele da pognu glavu. Oni su u ovoj zemlji ugroženi. Mi u institucijama imamo polupismeni ili potpuno nepismeni polusvet. Ološ. Ja ne želim nikoga da uvredim, ali ljudi koji nisu kompetentni da ovce čuvaju, urnišu nam državu. Sa svojom kompetencijom, mislim da mogu svojim radom da doprinesem Srbiji, da zaradim neki novac za Srbiju...

Ona smatra da sve što se dešava nije nimalo slučajno. 

- Pre 20 godina pokrenula je nevladinu organizaciju i niko mi nije pomagao, u maloj sredini borila sam sa predrasudama i uspela da napravim brend. Pre tri godine sam napravila novu organizaciju i sada pokušavam da je postavim na noge, ali, je sada mnogo teže, jer donatori, moj je utisak, nisu iskreno zainteresovani za istinske demokratske procese, nego se demokratska pravila fingiraju. Takođe, očigledno je da međunarodna zajednica žmuri pred razarajućim delovanjem Aleksandra Vučića i na taj način postaje saučesnik u uništavanju Srbije.