Duh nečastivog na Bogosloviji

PBF u Beogradu bio bi van fokusa javnosti da još u maju 2017. nekolicina profesora nije potpisala peticiju protiv inicijative za reviziju Darvinove teorije u školskom sistemu. Time su se zamerili Sinodu, pa su neki od potpisnika lišeni parohija ili su kažnjeni na neki drugi način. Od tada crkvena vlast nastoji da pokori PBF, iako je on deo Univerziteta u Beogradu. Za taj cilj vrh SPC koristi instituciju "blagoslova" za zapošljavanje i napredovanje stručnog kadra, kao i upis studenata na PBF, što nije u skladu sa akademskim pravilima, piše NIN.

Poslednjim potezom - izborom novog rukovodstva decembra 2019, PBF je došao u sukob i sa vlastitim Statutom. "Simfoniju" PBF i Sinoda ometaju univerzitetska nadzorna tela. I poneki od profesora, spremni da javno progovore. Potpisivanje "sporne" peticije dovelo je do pokušaja odmazde crkvene vlade prema nekim od slobodnomislećih zaposlenih, pa je Sinod povukao blagoslov episkopu zapadnoameričćkom Maksimu Vasiljeviću i docentu Marku Vilotiću, ličnom sekretaru vladike diseldorfskog i nemačkog Grigorija. Time je praktično zatraženo Vasiljević i Vilotić izbace iz PBF. A uskraćivanju blagoslova su, po svemu sudeći, doprineli i javni nastupi, u kojima su vladike Maksim i Grigorije kritikovali državnu politiku prema Kosovu, ili bolje rečeno to što ta politika nikada nije predočena, pa ni na prošlogodišnjem majskom Saboru SPC, nakon kojeg je potparol SPC, vladika bački Irinej Buloviuć, izdao saopštenje u kojem je tvrdio da se Vasiljević "pokajao zbog svojih stavova".

Vladiki Maksimu nije oprošteno ni to što je zahtevao da se taj "falsifikat" povuče, a Vilotić je "okrivljen" samo zbog bliskosti mišljenja sa vladikom Grigorijem, koji takođe nije miljenik vladajućih crkvenih, a bogami ni državnih struktura. Uostalom, ovih dana tabloid blizak vlastima lansirao je priču da će vladika diseldorfski i nemački biti kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji 2020.

Sinod je zatim zatražio od bivšeg dekana PBF, vladike braničevskog Ignatija midića da smeni Vasiljevića i Vilotića. Midić, međutim, nije hteo to da uradi, jer nije imao pravnih osnova za to. U toj odluci, bivšeg dekana podržao je Odbor za statutarna pitanja BU, koji je stao u odbranu autonomije PBF. Jer, kako SPC nije osnovala ovaj fakultet, i sve i ako ga dobrim delom pohađaju budući sveštenici, Sinod nema prava da se meša u status zaposlenih. Svaka takva intervencija u suprotnosti je sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta, utvrdio je Odbor. Tako je stvoren jaz koji se ne pamti u istoriji PBF i Univerziteta.

Sinod je pokrenuo postupak za smenu dekana Ignatija pred Nastavno-naučnim većem, a Midić je sam podneo ostavku. Zatim je za v.d. dekana izabran Zlatko Matić, a sredinom decembra 2019. i novi dekan Zoran Ranković, kao i prodekani Srboljub Ubiparipović, Dragan Karan i Vladimir Vukašinović, po odluci Saveta PBF. Profesor PBF Vladan Perišić ističe da je taj Savet nelegalan. 

- Nelegalan je zato što je od 15 članova Saveta, koje bira Naučno-nastavno veće, samo jedan izabran sa natpolovičnom većinom glasova, kako propisuje Statut fakulteta. Ostalih 14 (uključujući i predsednika Veća, mitropolita zagrebačkog Porfirija Perića), nisu dobili dovoljan broj glasova - rekao je Perišić za NIN.

Kada je u pitanju situacija oko Vasiljevića i Vilotiča, docent PBF Vukašin Milićević kaže da se nada da će to pitanje biti rešeno na jedini mogući način.

- Tako što će kolege Vasiljević i Vilotić, nakon što im istekne neplaćeno odsustvo, nastaviti sa radom u dosadašnjim zvanjima - rekao je on i dodao da ne može da tumači šta je prava namera Sinoda, ali da ga "iznenađuje neverovatno insistiranje na zahtevima koji su apsolutno neutemeljeni i neostvarivi, kako sa aspekta univerzitetske prakse, tako i crkvene doktrine i discipline".

- Sve me to navodi na zaključak kako pravi razlozi u vezi sa onim što je u zvaničnim dopisima navedeno, i što se ispostavilo kao - puki izgovor - zaključio je Milićević, za kojeg se "šuška" da bi mogao biti sledeći na tapetu Sinoda.

Na Bogoslovskom fakultetu izgleda poostoji struja koja veruje u slobodu čoveka i autonomiju ove ustanove, i druga, pod apsolutnom kontrolom SPC, s tim što ima i onih koj se plaše da su u igri još neki skriveni ciljevi. I umesto da, kao što su mnogi očekivali, sazove vanredni Sabor zbog Zakona o slobodi veroispovesti i Crnoj Gori, SPC se (neovlašćeno) bavi unutrašnjim pitanjima PBF, olako "otpisujući" akademske uspehe predavača, koji mogu biti žiža teološke, pa i filozofske misli u Srbiji.