Društvo i ekonomija
12. 02. 2020. 22:10 1
SSP: Šta je sa rudnom rentom?
Rudna renta je bila jedan od osnova za razvoj lokalnih zajednica na čijim se teritorijama odvijala eksploatacija nafte i naftnih derivata. Budući da su fosilna goriva neobnovljiv resurs ovaj izvor prihoda se u civilizovanim zemljama koristi za razvoj i primenu tehnologija i znanja koje će biti korišćene u tzv. postnaftnomperiodu, napisali su iz Stranke slobode i pravde Zrenjanin u svom saopštenju.
"Države koje misle na svoju budućnost su shvatile nužnost prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i ulažu ogromne napore ka tom cilju. Za razliku od takvih zemalja vlast u Srbiji arči i poslednje resurse koje imamo, a uz to zagađuje i prlja sve oko sebe", saopštili su oni.
- NIS je, možemo reći, potpisao "ništavan“ Energetski sporazum jer ga ruska strana ga nije ispunila. Ruska strana jeodustala da izgradi tranzitni gasovod "Južni tok“, a NIS je istovremeno koristio pogodnost kao što je niža rudna renta od zakonske, više nego upola manja od rudne rente definisane po Zakonu o rudarstvu. Ovo je jedinstven slučaj da seEnergetskim sporazumom sa jedne stranesuspenduje pravni sistem jedne zemlje, a sa druge strane da se pogoduje stranoj kompaniji kako bi ta strana kompanija ostvarila ekstra profit - rekli su iz SSP-a.SSP pita Ministarstvo energetike kad će da počne da primenjuje zakon i kad će početi da naplaćuje punu rudnu rentu od 7% koja je dalje mizerna. Da je i takvu naplaćuje, to bi donelo oko 35 miliona evra više lokalnim samoupravama u Srbiji, a NIS bi i dalje imao najnižu stopu rudne rente u Evropi i ne bi mnogo narušio svoje ekonomske performanse. U Evropi se rudna renta kreće se od 10-30%.- Domaći propisi (Zakon o rudarstvu...) nalažu da se za rudnu rentu izdvaja 7%, ali to ne važi za Gasprom njeft. U okolnim državama je rudna renta znatno veća, u Sloveniji je 18%, u Bugarskoj 12,5%, u Mađarskoj 12%, a u matičnoj zemlji Gasprom njefta, Rusiji, je čak 22%. Rudna renta raspoređuje tako da 40% ide lokalnoj samoupravi, 40% u republički budžet, 10% u pokrajinski budžet i još 10% u prihod resornog ministarstva. Rudna renta se naplaćuje tromesečno kao akontacija pa se konačni obračun vrsi na kraju godine - napisali su oni.
Takođe, SSP pita gradsku upravu Zrenjanina "gde je nestalo oko 300.000.000 dinara koje je grad naplatio od rudne rente od 2012. godine do 2019. budući da jedino što vidimo u gradu Zrenjaninu jeste propadanje i opšta devastacija".
- Želimo pun izveštaj na koje investicije su uložena sredstva koja pripadaju građanima Zrenjanina - zaključili su iz SSP-a.
Komentari 1
ostavi komentar