DVOUGAO "Novinari trpe svašta, da se ne ponovi Grocka"

Kako komentarišete medijsku sliku u Srbiji protekle godine, kakvu medijsku scenu očekujete 2020. i da li će se nešto promeniti nabolje ili nagore?

Bodrožić:  Medijska slika je izuzetno loša, većina medija je odustala od onog što piše u osnivačkom aktu, od onoga što se podrazumeva - da građani imaju pravovremenih i objektivnih informacija. Danas imamo većinu medija koji obmanjuju i lažu čitaoce. To rade svesno, sa jednim ciljem - da se vladajuća nomenklatura održi da na vlasti i da se svi oponenti na najgrublji način predstave kao izdajnici, odnosno državni neprijatelji. Novinare i dalje ne ubijaju, ali je bilo pokušaja pred kraj 2018, a cele 2019. pokušavamo da dođemo do pravde za našeg kolegu Milana Jovanovića iz Grocke. Imamo brojne primere šikaniranja ono malo nezavisnih novinara koji žele časno i pošteno da rade posao.

Radomirović: Medijska slika Srbije je siromašna i materijalno i idejno. Novinari su obespravljeni i pod pritiskom su i vlasti i opozicije, pod pritiskom su i vlasnika medija i raznih centara moći. Novinarske plate su male, mediji teško dolaze do novca. Postoji, ipak, neka nada da će godine koje su pred nama biti bolje za medije. Jedna od stvari koje bi 2020. mogle da se dese jeste usvajanje medijske strategije posle tri godine rada na njoj. To je strateški dokument koja predviđa šta država treba da uradi kako bi obezbedila bolji položaj medija i novinara. Između ostalog predviđa izdvajanje jednog iznosa garantovanog za loklane medije, nešto na čemu UNS godinama insistira. Nadamo se da će posle usvajanja ove strategije, između ostalog, biti omogućeno da lokalni mediji dobiju zagarantovani iznos koji ce omogućiti da svoj posao rade u interesu građana, a ne u interesu onih koji vladaju u jednoj opštini ili gradu. Vlada Srbije je ne obaveštavajući nikog poslala nacrt medijske strategije i izbacila iz njega Savet za štampu, izborili smo se za to da se Savet za štampu vrati jer je uloga tog samoregulatornog tela jako bitna, pre svega za konkurse za medije. Važno je da mediji koji krše kodeks novinara ne mogu da dobiju sredstva iz budžeta. To je i jedna preporuka da se novinari pridržavaju kodeksa.

Kako će izgledati medijska slika 2020?

Bodrožić: S obzirom na to kako se ponaša aktuelna vlast nisam optimista. I pored deklarativnih promena koje se preduzimaju zbog pritisaka iz EU, mi na delu i dalje imamo istu brutalnu i bezobzirnu kampanju prema svim oponentima. Ne samo prema novinarima, već i prema svim, običnim građanima koje šikaniraju zbog izražavanja mišljenja koje nije u skladu sa onim što propoveda aktuelna vlast. Imali smo sa vlašću pregovore oko medijske strategije, ali mislim da će to ostati mrtvo slovo na papiru, jer vlast u praksi čini sve da zadrži monopol nad svim medijima, naročito nad TV sa nacionalnom frekvencijom koje imaju najveći uticaj na građane. Većina medija vrši propagandu u korist režima i za to dobija veliki novac iz javnog budžeta, preko konkursa, reklama, dok oni koji rade na tome da objektivno informišu svoje čitaoce, na ivici su opstanka. U ovoj besparici koja je nametnuta od strane režima, očekujem da će neki mediji nestati. Neki novinari će odustati od svog posla, jer pojedini novinari neće više da trpe torturu i šikaniranja.

Odnos vlasti i odnos opozicije prema medijima?

Radomirović: Mnogo toga bi trebalo da se promeni. Trebalo bi da prestane nipodaštavanje prema novinarima koje dolazi od predstavnika vlasti. Taj bi odnos trebalo da se promeni, a takođe bi trebalo i da opozicija prestane da preti novinarima i da upoređuje urednike Javnog servisa sa nacističkim generalima, da upada u RTS. Da je RTS jak, do tog upada nikad ne bi došlo, a zaposleni bi mnogo oštrije reagovali na to što se desilo. Nadam se da će naredne godine RTS ojačati, da će zaista biti u službi svih građana i da će biti jednako kritičan i prema vlasti i prema opoziciji.

Sa kakvim problemima bi nezavisni mediji mogli da se suočavaju naredne godine?

Bodrožić: Ako vidimo profil Vučića i njegovih epigona koji ne žele da imaju oponente i ne žele da slušaju stvari koje su istinite, a njima ne odgovaraju, trude se da zagorčaju život svakome ko želi normalno da radi svoj posao. Ne želim da zvučim kao crna Baba Vanga, ali zaista s obzirom o kakvom se mentalnom sklopu ljudi radi sa vlasti, čoveku mogu samo da se jave crne misli. Iz godine u godinu se pooštravaju mere prema "neposlušnima", tako da ne znam šta može da nas čeka u 2020. Očekujem opet sve loše.

Radomirović: Zaista ne mogu da kažem da očekujem napade na novinare. Verujem da će situacija biti bolja. Ne bih rekao da postoje nezavisni mediji, svaki medij je od nekog zavisan. Zavisni su od svoje publike i bitno je da izveštavaju u interesu što šire publike. Postoje mediji koji su provladini, prorežimski, postoje mediji koji rade za opoziciju. I jedni i drugi bi trebalo da se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i najvažnije je da građani znaju kako se mediji finansiraju i ko stoji iza njih, da svi mediji imaju impresume, da se zna ko su vlasnici medija i oglašivači.

Da li je za medije veći problem cenzura ili autocenzura?

Bodrožić: Cenzura nije moguća ako nemate ljudi koji žele to da sprovedu. Autocenzura je u osnovi svega. Oni koji pristaju na to da pišu po diktatu urednika, a urednici dobijaju tekstove iz moćnih političkih i finansijskih centara i sve veći broj novinara podleže autocenzuri. Čak i ljudi koji su nekad odlično radili svoj posao, sada su pristali da budu protočni bojleri takozvanih režima i da ispunjavaju želje urednika i vlasnika koji su pod uticajem vladajućih partija, pre svega SNS-a. Imamo sve veći broj ljudi koji se ne meša u svoj posao. Čak i kada novinarima padne na pamet neka dobra tema, a koja se kosi sa vlašću, odmah imaju u glavi da to nije pametno da urade. Mnogi mediji su poklekli pritisku i misle da nemaju izbora nego da rade onako kako im gazde ili urednici kažu i imaju usađen čip šta se sme, a šta ne sme. Naročito je to problem u lokalnim medijima, u sredinama gde kontrola može da bude još ubitačnija, gde ljudi mahom zbog straha od gubitka posla pristaju da budu propagandisti, a ne novinari.

Sa čim se suočavaju mediji na lokalu?

Bodrožić: Sada smo u žalosnoj situaciji. Kikinda je nekad imala profesionalizam u medijima, ljudi su imali prilike da gledaju dve televizije, da slušaju tri radija, da čitaju dva nedeljnika. Sada su svi mediji uz novoosnovane portale u službi propagande SNS-a. Lažu svoje sugrađane i stvaraju privid o nekom zlatnom dobu, dok sa druge strane uništavaju opozicionu scenu. "Kikindske novine" su ostale medij koji piše drugačije i zbog toga smo svakog dana i svake nedelje izloženi harangi. SNS izda po nekoliko saopštenja protiv novina i mene lično, prave od nas kriminalce i državne neprijatelje, izdajnike. Vređaju nas, nipodaštavaju i to traje duži niz godina.

Mediji su na razne načine izveštavali o nestanku Monike Karimenović iz okoline Niša. Kako treba izveštavati u takvim situacijama i gde je granica? 

Radomirović: Kolege iz Udruženja su reagovale i mi smo regovali i preko Udruženja i preko Saveta za štampu. U takvim situacijama kada je reč o deci, mediji bi trebalo da se uzdrže od naslova i fotografija koji mogu da ugrize to dete, kao i njegov život.

Da li je tačno da se uzbunjivač Aleksandar Obradović najpre obratio mediju "Pištaljka" povodom informacija o malverzacijama u "Krušiku" i da li je tačno da ste ignorisali njegovo njegovo obraćanje?

Radomirović: Ne, nije tačno. Čak je i on rekao da je najpre kontaktirao BIRN, zaista ne znam kako se pojavila informacija da se obratio prvo nama. A što se tiče njegove komunikacije sa nama, mi nismo znali njegov identitet, sve vreme nam se obraćao anonimno.

Velika prašina podigla se na društvenim mrežama posle vašeg gostovanja u "Utisku nedelje", gde ste imali nesuglasice sa zamenicom urednika nedeljnika NIN Vesnom Mališić. Ljudi su Vas svakako nazivali ne slažući se sa vašim stavovima?

Radomirović: Govorio sam sa aspekta odbrane novinarstva od svake vrste zloupotrebe. Mislim da su kolege iz NIN-a najpre pogrešile izborom fotografije na naslovnoj strani, a onda su pogrešile što su dozvolile vlasniku da se meša u uređivačku politiku. To sam takođe rekao i u "Utisku nedelje" i ostajem pri tome. Što se napada na Tviteru tiče, napadali su me stranački trolovi koji bi želeli da oni budu jedini koji odlučuju kako će ko misliti i šta sme da se kaže u javnom prostoru. Tu su se uključili i pojedini funkcioneri iz opozicije. To samo pokazuje kako bi izgledala Srbija da su oni na vlasti.