ISKUSTVO BEOGRAĐANKE Kako otići na Aljasku i zaraditi ogroman novac

Na ovakvu avanturu opredelila se i Beograđanka Gordana Savić (41), majka dva deteta, koja je prvi put u "svet ribe" uletela prošlog leta, a za Direktno.rs je opisala kako je njen početak izgledao.

- Na Aljasku sam otišla preko jedne agencije iz Beograda, koja ima ugovor sa kompanijom koja se tamo nalazi. Jedini uslov koji vam agencija traži je da budete u stalnom radnom odnosu minimum godinu dana i da ste punoletni. Prvo sam imala intervju sa predstavnicima kompanije koji su mi opisali šta bih ja tamo radila i nakon toga sam aplicirala za razgovor za vizu u američkoj ambasadi. Nakon odobrene vize i sa kupljenom kartom, sela sam u avion i otišla na Aljasku - prepričava Gordana.

Naša sagovornica ističe da je na svom poslu uzela neplaćeno odsustvo i da su troškovi (viziranje - 190 dolara, avionska karta, prijava za program koja iznosi 12.000 dinara) koje je uložila kako bi otišla tamo bili refundirani kada je počela da radi u fabrici, te da je jedini, pravi trošak 300 dolara za osiguranje.

- Tek kada sam sletela na Aljasku saznala sam u kom mestu ću biti - Fols Pas. U njemu nema ničega, sva ta mesta tamo su jako mala, imate samo planinu i jednu prodavnicu i to je to. Dočekali su nas ljudi iz kompanije s kojima je nas nekoliko imalo razgovor čisto radi upoznavanja. U suštini svi prođu taj intervju, jer je potražnja za radnicima velika. Nakon toga nas raspoređuju po sobama. Ja sam bila sa šest devojaka iz Srbije. Muške i ženske sobe su odvojene - kaže ona i dodaje da u januaru ide na drugu, zimsku turu.

Naporan, ali isplativ rad

- U fabrici sam radila 16 sati, svaki dan. Satnica zavisi od kompanije do kompanije i kreće se od sedam do 11 dolara. Subotom i nedeljom rad više od osam sati plaća se 15 dolara. Radnici su podeljeni u tri smene i letnja sezona traje dva meseca, a zimska četiri. Takođe, koliko sati i dana ceš raditi zavisi i od toga kakva je sezona i da li je riba dobra ili ne. Tako sam ja, na primer, ovo leto od 60 dana radila 39 i uspela da zaradim 6.500 dolara. Neki su čak kući doneli i 10-11 hiljada dolara, ali sve zavisi kakva je sezona - priča Gordana i dodaje da postoje različiti poslovi u kompaniji koji se kreću od čišcenja ribe do njenog pakovanja i hvatanja.

Tvoje je samo da radiš

Naša sagovornica kaže da rad nije naporan, jer je motivacija velika.

- Na svaka četiri sata je pauza, ali kada radiš na traci oni jako brzo prođu, pogotovo jer radiš sa dosta ljudi. Pauza traje pola sata i imali smo one od 15 i 20 minuta. Na svake dve nedelje je isplata koja vam leže na račun koji otvorite u banci kada stignete na Aljasku - objašnjava Gordana.

Ukoliko odete tamo na dva meseca i ako se desi da tih dva meseca uopšte ne radite, jer nema posla zbog loše sezone, kompanija vam isplaćuje obavezan minimalan iznos od 4.700 dolara. U principu ne možete biti na gubitku, priča ona.

- Motivaciju vam održava stalna kalkulacija, te ni riba ni sam posao ne može da vam se smuči. Takođe, u kompaniji imate sve. Tri obroka dnevno i užine, možete da jedete 24 sata, hrane uvek ima. Postoji i vešeraj gde možete da ostavite stvari kada vam se osećaju baš na ribu i one će za dva sata biti čiste, opeglane i složene. Vaše je samo da radite i ništa više - kaže Gordana.

Malo prostora za slobodno vreme

- Kad radite toliko sati dnevno radite, baš i nemate lufta za slobodno vreme. Moja smena se završavala u pola sedam ujutru, onda doručkujem i već u 12 moram da ustanem i ručam kako bih se pripremila za smenu koja mi počinje u dva popodne. Doduše, kada nije bilo posla družili smo se, igrali karte, pikado - priseća se ona.

Takođe, dodaje da je važno da se ne radi o laži i prevari.

- Sa mnom su u grupi prošlog leta bili ljudi koji već tri, četiri godine dolaze na Aljasku. Vraćaju se ovom poslu, jer imaju kredite da isplate, da skupe novac kako bi kupili stan... Ove godine je došao jedan dečko kojem je cilj bio da zaradi za auto i uspeo je. Sakupio je 12 hiljada dolara, kupio auto i u januaru će ponovo da se prijavi - priča Gordana.

Godine nisu važne

- Uslovi i starosna granica postoje samo zbog ambasade. Radila sam sa ženom koja ima 61 godinu i koja je iz Kruševca. Njoj je ovo leto bila druga sezona kako je radila na Aljasci. Takođe, Filipinka koja je radila sa mnom imala je 82 godine, a moj šef 70, ali kod njih nikada ne biste rekli da imaju toliko godina, jer izgledaju mladoliko - zaključuje sagovornica.