UNUKA PATRIJARHA PAVLA ZA DIREKTNO I posle 10 godina uspomena na njega je živa

Njegova unuka Snežana Milković za Direktno.rs rekla je da je i posle 10 godina uspomena na patrijarha Pavla i dalje živa.

- Njegovi tragovi svetle i traju, vreme ne čini da ta uspomena bude manje živa - rekla je Snežana. 

Prva pomisao na njega je nasmejano lice i duhovitost. 

- Čak i kad je hteo nešto da vam zameri, uvek je to činio kroz anegdotu i na jedan duhovit način, a onda bi se slatko smejao nekim nevinim smehom kao dečak. To je ono čega se prvo setim kad na njegov lik pomislim - rekla je. 

Snežana se druženja i razgovora sa svojim "dedom Popom", kako ga je zvala seća kao dragocenog iskustva, koje je, od svog najranijeg sećanja na patrijarha do njegovih poslednjih dana opisala u knjizi "Moj deda, patrijarh Pavle", koju je objavila pre šest godina. 

Još iz najranijeg detinjstva, uspomene koje neće zaboraviti bile su posete patrijarha Pavla, tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog, koji je iz Prizrena dolazio u Beograd. Kako kaže, čim bi on došao kod njih, napustila bi igru i trčala da s njim uđe u kuću.

- U to vreme je retko dolazio u Beograd nekim poslom, ali nikada se nije desilo da ne dođe kod nas, makar na kratko. Za mene je to bio veliki doživljaj. Kad on dođe ambijent postane praznični, baka i mama brzo trče i gledaju čime će da ga posluže. Nama, deci, ali i ostalim ukućanima uvek je nešto donosio, po jednu bombonu, jednu jabuku ili dunju, i govorio je ako donese više da bismo mogli da se prejedemo. A onda, kad mi da tu dunju kaže: "Čuvaj, drži to da ti baka Agica ne uzme da kuva kompot, ja sam to doneo tebi" - seća se Snežana, koja dodaje da kad je postao patrijarh i doselio se u Beograd, dolazio je često, nekad i dva puta u nedelji, sve dok je njegova sestra Agica, s kojom su živeli u istom domaćinstvu bila živa. 

Deda Pavle, ili „moj deda Popa“, kako ga je Snežana oduvek zvala, bio je rođeni brat Dušana, oca Snežanine majke, koji je poginuo za vreme Drugog svetskog rata.

Skromnost patrijarha Pavla, po kojoj ga svi i pamte, bila je jedna od njegovih izraženih osobina. Snežana se prisetila kako je živeo u Patrijaršiji u jednoj sobici veličine ostave, dva metra sa dva i po, a to zna, jer je, kako kaže, krevet bio od zida do zida. 

- U njoj je bio krevet, ormar i jedan sef. Kad pričamo o njegovoj skromnosti, svi pričaju o tome kako je malo jeo. Jeo je onoliko koliko treba. On je dve godine studirao medicinu dve godine, uvek je jeo ono što telu treba, a govorio je "ni telu više nego što mu treba, ni duši manje nego što joj treba". Prema hrani je imao posebno poštovanje, nikad nije jeo previše, vodio je računa da ona bude raznovrsna, da se nijedna mrvica hleba ne baci. Što se tiče skromnosti, nije se samo ogledala u tome da je on skromno jeo i živeo, njegova skromnost je bila što nije imao ni trunku sujete, što je bio pristupačan, što je svako mogao da mu priđe, da ga pita, nije smatrao sebe važnim, i u tome jeste njegova veličina - rekla je Snežana.

Od 15. novembra 2009. godine građani redovno posećuju grob patrijarha Pavla, mole se njegovim moštima i pale sveću za njegov spokoj.