DRUGI PIŠU Politikon: Zoran Đurović - biografija beščašća

Samo niko sa sigurnošću ne može da kaže, a Đurović to krije kao zmija noge, čiji je on sveštenik?! Koji episkop ili koja crkva mu je nadležna. Ovo je bitan podatak, jer neko ko sebe zove sveštenikom, osim slobode i "junaštva" da piše šta god mu padne na pamet, trebalo bi da ima i odgovornost za sve što napiše.

Možda Đurović i nije sveštenik, možda se lažno predstavlja, no to će se utvrditi u narednim periodu, jer je došlo vreme da se sazna Đurovićeva profesionalna adresa. Da li je on još uvek klirik episkopa kruševačkog Davida, koji mu je po nalogu Irineja Bulovića dao utočište kako bi Đurović izbegao odgovornost pred Vaseljenskom patrijaršijom u kojoj je služio, a koja je htela da ga procesuira, utvrdiće postupak koji će se sasvim izvesno pokrenuti protiv njega.

Za neupućene u lik i (zlo)delo ovog "odlivenog mozga", kako ga profesor Boris Begović nazva nakon što je Đurović u "skromnih" dva toma besmislica pokušao da opravda odluku Sinoda o prestanku radnog odnosa dvojici profesora PBF, episkopu Maksimu Vasiljeviću i Marku Vilotiću, Zoran Đurović je prilično anoniman svršeni student teologije, skromnih dometa.

Zahvaljujući pravičnoj odluci komisije PBF, u kojoj je bio i episkop Maksim, da Đurović ne može biti angažovan za profesora PBF, teološka javnost je čula za Zorana Đurovića. Na žalost niko ne zna njegov teološki rad, jer za njega nema ni dara, ni obrazovanja ali ni vremena, jer od pamfleta o Maksimu, Grigoriju i ostalim episkopima iz ekipe koju je targetirao Irinej Bulović, ovaj veseli teolog s nepoznatom adresom i ne stiže da napiše išta smisleno.

Zoran Đurović nije samo klevetnik, koga niko ne može tužiti, jer niko ne zna čiji je on klirik; on je i ucenjivač. Na tu nebivalu Đurovićevu beskarakternost i krivične aktivnosti javno je svojevremeno ukazao Blagoje Pantelić. Naime, nakon što je zbog neispunjavanja uslova za izbor u redovnog profesora PBF odbijen od strane komisije u kojoj je bio i episkop zapadnoamerički Maksim, Đurović je odlučio da „stvar“ reši ucenom. Prvi put je 21. juna 2017. godine zapretio episkopu Maksimu Vasiljeviću da ga primi za sveštenika u SAD sa platom. „Sada imaš fer ponudu od mene, da dođem u USA (parohija i plata)… ovo treba da shvatiš kao vansudsko poravnanje“, napisao je Đurović zapadnoameričkom episkopu. Nakon što se vladika Maksim oglušio o Đurovićevu poruku, ovaj samo devet dana kasnije šalje novu u kojoj piše: „Sredio sam celokupnu dokumentaciju. Jedan tvoj ‘prijatelj’ će predati patrijarhu u ponedeljak ujutru na ruke. Ako se odlučiš da ispraviš ono što ste mi priredili, do nedelje uveče imaš mogućnosti. Ja u ponedeljak ujutro neću juriti čoveka da ga sprečim“.

Junački, časno, sveštenički, nema šta! U maniru najvećih dripaca i probisveta, Đurović na silu pokušava da se domogne Amerike. Spreman da za parohiju i platu podnese planetarnu „nepravdu“ koja mu je nanesena! Zanimljivo je i to da je Đurović pošto-poto hteo da bude klirik episkopa o kome je ispisao tomove bljuvotina, od kojih, kažu njegovi bližnji, ni njemu ne bi bivalo dobro (zbog toga svoje krize leči velikim dozama alkohola, kako svedoče mnogi; njegova, naime, ružna pisanija ova ozbiljna adikcija još više pospešuje). Ako je episkop Vasiljević, kao i ostali članovi komisije sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, imao ijednu dilemu oko prijema Đurovića na PBF, poruke koje je episkop Maksim dobio od ucenjivača potvrđuju ispravnost te odluke.

Da li neko ko je provereni klevetnik i ucenjivač, može biti izuzet od zakonske odgovornosti, a kamoli biti predavač na PBF. Na ovo pitanje u najskorije vreme moraće odgovoriti i SPC, ali i organi gonjenja. Zoran Đurović nije problem za teološku raspravu, jer on se teologijom i ne bavi. Njegov slučaj moraće rešavati crkveni sudski organi, bez obzira na zaštitu koju ovaj uživa kod bačkog episkopa Irineja Bulovića. Ili će nam SPC javno saopštiti da Zoran Đurović nije njen klirik?! Neće moći istovremeno biti klevetnik i ucenjivač, a biti klirik te iste Crkve!

Veroučitelj Eparhije Bačke