20.000 VIŠE ZA SAOBRAĆAJCA Umesto zemlje lekara, bićemo zemlja pendreka

Vest da je objavljen novi konkurs za zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara u Nemačkoj, ponovo je uzburkao duhove. Da li će građane Srbije dogodine imati ko da leči? 

Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je odluku po kojoj će trećina zaposlenih u javnom sektoru imati u proseku od osam do 15 odsto veće plate i to od 1. novembra. 

Postavlja se pitanje, koliko je ovo zapravo dobro i da li je raspodela urađena na pravi način? Naime, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, najveći rast plata imaće medicinske sestre i tehničari i to 15 odsto, a zatim doktori koji će dobiti 10 odsto. Za njima idu generali, kojima će plata biti povećana do 14.000 dinara, ali i policajci saobraćajci kojima će primanja narasti za 5.600 dinara. 

Valja naglasiti da će procentualno najveći rast plata imati medicinske sestre i tehničari, ali onaj deo koji "leže na račun" manji je nego ostalim zaposlenima u javnom sektoru. 

U javnosti se tako nametnulo pitanje - šta neguje Srbija i kako je moguće da policajci saobraćajci imaju veće plate od medicinskih sestara i tehničara? 

Sagovornik Direktno.rs, ekonomista Ljubomir Madžar, kaže da ga povećanje plata u javnom sektoru brinu. 

- S jedne strane tu će biti ispravljene neke anomalije, kao na primer loše nagrađivanje jednog sloja medicinskih radnika, naročito medicinskih sestara i onog pomoćnog osoblja koje radi na strogo medicinskim poslovima. Poznato je da je taj kadar bio slabo plaćen i stvarno je bilo vreme da se ta nepravda ispravi i ta anomalija otkloni. Međutim, to povećanje plata je mnogo šireg opsega i većeg obima i to me jako brine, jer se računa sa takvim povećanjem za jedan široki sloj zaposlenih, koje je veće od očekivanog rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda - objašnjava Madžar i dodaje da, ako jedna društvena grupa treba da svoje dohotke poveća po većoj stopi od rasta ukupne proizvodnje, onda to znači da neko drugi u sistemu mora da dobije manje, te da zasad nije jasno na čiji račun će ta povećanja plata biti ostvarena.

Naš sagovornik još kaže da povećanje plata jednoj grupi koja je zaposlena u javnom sektoru, stavlja drugu grupu u nezavidan položaj. 

- Među ekonomistima vlada uverenje da su previsoke plate u policiji i vojsci i to onda dovodi druge zaposlene u javnom sektoru i u državnim ustanovama u jedan nepovoljniji položaj. Ima dosta toga u sistemu plata u javnom sektoru i u državnim ustanovama što je problematično. A najproblematičnije je to što se jedan veliki deo plata, jedna velika masa plata, povećava iznad brzine povećanja bruto domaćeg proizvoda. To nije nikad vodilo dobru. U svetu najveće dohotke imaju oni koji su zahvaljujući uštedi na dohotcima ostvarivali brzi privredni rast, pa su onda ti dohotci rasli brzo zajedno sa bruto domaćim proizvodima. Ova politka može da uspori rast bruto domaćeg proizvoda, pa da u krajnjoj liniji dohotci ispadnu manji nego što bi objektivno mogli da budu. Drugim rečima, seći granu na kojoj se sedi, nije politika koja vodi u izglednu budućnost - kaže Madžar. 

Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi za Direktno.rs da je sve što se priča o povećanju plata u zdravstvu u stvari jedna velika obmana. 

- Podsećanja radi, još od Dinkića od 2004. godine, topli obrok i regres se nalaze u koficijentu. Trinaesta plata i ono što svi dobijaju mesečno za topli obrok, nama je uračunato u plati. Ta plata koja je navedena kao plata medicinske sestre ili lekara, nije tolika nego se mora umanjiti za topli obrok i regres, a to je nekad u koficijentu bilo 3,14. Ukoliko je koeficijent 27, 3,14 je topli obrok i regres i onda zarada nije 27 puta osnovica, nego 24 puta osnovica - kaže Panić. 

On dodaje da je priča komplikovana, ali da se sve više "muti voda". 

- Ovo što trenutno rade sa sestrama je druga priča. Komoru su potpuno stavili pod svoju šapu, a sa druge strane javno pričaju o povećanju plata koje će biti 15 odsto. Oni pokušavaju da, kao u Hrvatskoj pre tri godine, posvađaju sestre i lekare. 

Panić navodi da je sve počelo davno sa pričom o platnim grupama i platnim razredima.

- Pre pet godina kad sam biran na skupštini jedna od stavki kojoj sam se radovao je bio taj zakon, i tada sam rekao da će nas konačno staviti gde treba da nas stavi, što se tiče primanja, a ugled ćemo morati da vraćamo sami, kako znamo i umemo. Međutim, u ovoj državi, sa ovom vlašću, to sve ide dosta teško i ide nezakonitim putem. 

Podsetimo, pre dve godine usvojen je Zakon o platnim grupama i razredima uz koji ide metodologija kojom bi trebalo da se proceni ko koliko radi, odnosno šta radi i kakva je odgovornost.

- Postoji nekih pet stavki, od kojih je prva kompetentnost ili škola, pa onda rad sa drugima, komplikovanost posla, uslova i tako dalje. Ako bi uzeli bilo koju od tih karakteristika, ne postoji nijedna druga profesija koja ima toliko teške uslove kao što je zdravstvo, odnosno zdravstveni radnici. Zbog nemogućnosti da primene zakon o platnim grupama i razredima i dalje se držimo uredbe o koeficijentima. Pošto ne mogu da menjaju uredbu o koeficijentima, onda su se dosetili da na Socijalno - ekonomskom savetu menjaju osnovicu. Trebalo bi po zakonu da bude jedinstvena osnovica u svim javnim službama, to jest u celokupnom javnom sektoru, a ona je u svim delatnostima različita.  

Panić se pita i šta je sa nemedicinskim radnicima?

- Pošto njih niko nije pomenuo u tom povećanju plata, da li to znači da oni neće uopšte dobiti povećanje? Imamo višak nemedicinski zaposlenih, imamo manjak onih nemedicinskih koji su potrebni ustanovama, ali višak onih koji su zaposleni za novac i po političkoj liniji. Kada bi se ta metodologija uradila kako treba, onda bi se u platnim grupama i razredima razvrstali svi koji su zaposleni u javnom sektoru, kako treba i bila bi jedna jedinstvena osnovica. Trenutno je osnovica svima različita i ta osnovca ili 1.0, bi trebala da bude minimalna plata. 

- Izveštaj fiskalnog saveta, tri godine unazad govori o tome da se plate zdravstvenim radnicima ne obračunavaju kako treba. Zato što je Socijalno - ekonomski savet doneo odluku da ne bude minimalna zarada na koju bi se računala plata u zdravstvu 27.000, odnosno tada je bila 24.000, a oni su to spustili na 18.000. U trenutku kad je otišla na 27.000, oni su spustili na 14.000. 

Naglašava da je zahtev lekara i farmaceuta Srbije, da se uspostavi odnos kakv bi morao i kakav bi trebalo da bude.

- Tako je svuda u svetu i to znači da u odnosu na minimalnu osnovicu, koja će biti uskoro 30.022 dinara, lekar opšte prakse prima četiri puta više. Dakle, da početna plata lekara opšte prakse, bude 120.000 dinara,  a najkvalifikovaniji lekari, koji rade na najzahtevnijim poslovima, prvenstveno mislimo na krdiohirurga, neurohirurga i anesteziologe, koji se nalaze u tim salama, jer ko nije ušao u tu salu, ne može ni da zamisli koliko je to težak i odgovoran posao i da u sekundi možete da izgubite pacijenta. Njihova plata početna treba da bude osam puta 30.022 dinara. Poslali smo dopis pre sedam dana svim nadležnima, ali naša reč se nigde ne čuje. 

Naš sagovornik tvrdi da u zdravstvu ima dovoljno novca i da sve navedeno može da se ostvari, a prvenstveno, kako kaže, da se obezbede bezbedni uslovi i da se obezbede lekovi.

- U Vršcu imate zabranu davanja infuzija u Domu zdravlja, a imate i pacijente koji se šalju da kupuju lekove. Prvo tražimo da se radi po zakonu, odnosno da se obezbedi adekvatna zdravstvena zaštita, svim građanima Srbije onako kako je to Ustavom garantovano. Jer, ako fali više nego svaki deseti lekar, mi nismo u stanju da građanima pružimo onakvu zdravstvenu zaštitu kakav im je garantovana. Kada umesto 35 pacijenata imate šezdeset ili sedamdeset, koje morate da pregledate, vi radite brzo i nekvalitetno, ali nas zakon obavezuje da pregledamo sve pacijente i u tome morate da se snalazite. 

Panić dodaje da se u Srbiji sve radi kako bi kompletno državno zdravstvo prešlo u privatno.

- Prvo će se to desti sa primarnom zdravstvenom zaštitom, a kasnije i sa većim delom sekundarne i tercijarne. Ostaće samo neke državne bolnice. Zagovara se uporno američki sistem osiguranja, za koji mene kad pitaju šta mislim, ja ne mogu da se bunim, jer ću ja onda svoju platu zaraditi za dan ili dva, ali se pitam se, koji će građanin Srbije u sledećih šest meseci imati da plati moju uslugu. 

On navodi i da je izvesno da sve više zdravstvenih radnika planira da ode iz zemlje. 

- Ovako ili onako, moram da odem iz Srbije. Još uvek se borimo i ne dozvoljavamo da se to desi, ali verujte mi, skoro svi se spremamo da napustimo zemlju, jer ovde zaista nema uslova za život, niti se vidi svetlost na kraju tunela. 

O odlasku sprskih zdravstvenih radnika u Nemčku Panić kaže: 

- Nezvanično imamo podatke da čak nemačko ministarstvo plaća našoj državi po 50 evra ili 500 evra za svakog ko je otišao. Neko nas dobro unovčava, a jedini problem i velika sramota ove Srbije, jeste što je Miloš Obrenović skuplje prodavao svinje Austriji, nego što mi izvozimo zdravstvene radnike, visko školovane u Nemačku - zaključuje Panić. 

Podsetimo, prema procenama, godišnje između 1.000 i 2.000 zdravstvenih radnika napusti Srbiju tražeći bolju platu i bolje uslove za rad u Evropi, a prvenstveno u Nemačkoj.