Incidenti, pretnje i zlostavljanje: Ko je bio Damir Dokić?

Dokić je preminuo 16. maja, a vest o njegovoj smrti u utorak je došla do javnosti.

Rođen u Osijeku, Damir Dokić je emigrirao sa porodicom u Australiju 1994. godine, usred ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije. Njegova ćerka Jelena ubrzo je postala svetska juniorska senzacija, a potom i top 5 igračica WTA liste. Damir je bio njen glavni trener, menadžer i apsolutna figura kontrole – često uz cenu zdravlja i slobode sopstvenog deteta.

Bizarni incident sa ribom – US open 2000.

Na US Openu 2000. godine, Dokić je navodno bacio ribu na radnika kafeterije jer se pobunio zbog visoke cene obroka. Incident je rezultirao njegovim izbacivanjem sa turnira, a bio je široko ismevan u medijima.

Optužba za "antisrpski žreb“ – Australijan open 2001.

Nakon što je Jelena izgubila u prvom kolu Australijan opena 2001. godine, Damir je optužio organizatore turnira da su nameštali žreb protiv nje jer je Srpkinja. Nazvao je turnir "antisrpskim“ i rekao da je porodica Dokić "žrtva političke kampanje“. Kao posledica, zabranjen mu je ulazak na kompleks turnira.

Incident sa novinarima – više puta

Dokić je više puta verbalno napadao novinare, posebno iz Australije. U jednom slučaju je fizički nasrnuo na novinarsku opremu tokom jednog turnira, a poznato je i da je optuživao medije da lažu o njegovom ponašanju i prikazuju ga kao „čudovište“.

Pretnje ambasadorki i zatvor – 2009.

Možda najteži incident dogodio se 2009. godine, kada je Damir Dokić u Srbiji uhapšen jer je pretio ručnom bombom australijskoj ambasadorki Klar Birgin, tvrdeći da su mediji iz Australije narušili njegov ugled. Tom prilikom je kod njega pronađeno i ilegalno oružje. Osuđen je na 15 meseci zatvora, a pušten je nakon odslužene kazne 2010. godine.

Uporna kontrola i izolacija ćerke

Damir je izolovao Jelenu od ostatka porodice, prijatelja i trenera, pa je tokom najvećeg dela svoje karijere živela pod strogim nadzorom. Jelena je u autobiografiji Unbreakable opisala da joj nije bilo dozvoljeno da koristi telefon, da izlazi iz hotelske sobe bez nadzora, niti da donosi sopstvene odluke.

Jelena je otvoreno govorila i o godinama zlostavljanja: fizičkog, psihičkog i emotivnog. Opisala je kako ju je tukao kaišem, šamarao, pljuvao i kažnjavao zbog poraza, a jednom prilikom je – posle izgubljenog meča na Vimbldonu – naterao da spava na terenu jer "nije zaslužila sobu“.

Poslednje godine života Damir Dokić je proveo povučeno, bez javnih izjava, a prema rečima Jelene, nikada nije pokušao da se izvini niti prizna odgovornost.

Isečci iz knjige Jelene Dokić “Unbreakable”

"Udara me pesnicom u glavu. Padam na pod. Počinje da me šutira… Gubim svest.“

"Tukao me je kaišem do krvi. Ponekad bi me pljunuo u lice, vukao za kosu i uši zbog lošeg treninga ili poraza.“

"Najgore je bilo emocionalno zlostavljanje. Kada si dete od 11 ili 12 godina i svakodnevno slušaš uvrede, to ostavlja dublje rane od fizičkih.“

"Posle poraza u polufinalu Vimbldona 2000. godine, otac mi nije dozvolio da se vratim u hotelsku sobu. Morala sam da prespavam na teniskim terenima.“

"Moja majka nikada nije intervenisala tokom batina. Ponekad bi tiho rekla: ‘Molim te, prestani’, ali bi on viknuo na nju i nastavio.“